НЕ ИДЕ СЕ ДАЉЕ

8.12.2013
Мало сам посустао,
далеко од свих,
без правог погледа
на твоје очи,
покушавам да наставим
тамо куд сам кренуо.
На жалост,
осећам да су кораци тешки,
осећам сву празнину дана,
немам воље за даље.
Нема твоје руке
да ме прене.
Остајем укопан
у прашини
погледа спуштеног
и празног.
Objavio Karamehmedovic u 20:28 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (1) | Pošalji komentar

ПОХОДИ

28.8.2013

Попут хорде

побеснелих Хуна

на неком свом незнаном походу,

ти мене опустоши.

И тако настављајући

и не примети

шта уради.

Objavio Karamehmedovic u 04:45 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar

СТРАХ

18.7.2013

Веруј ми,

ничег лепшег

не би било,

кад би рекла да ме волиш.

Али ти се бојиш

да реке не стану,

градови се не уруше,

небо постане празно.

Па ћутиш.

ћутиш,

ћутиш...

Objavio Karamehmedovic u 05:13 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (1) | Pošalji komentar

НИКАДА

9.7.2013
Никада нећу знати
зашто су ми твоје насмејане очи
тако драге,
зашто ме само твој осмех
лечи од свега,
зашто ми језик блокира
кад те угледам
па не могу
ни поздрав да изустим,
зашто толико желим да пољубим
најцрвеније и најлепше усне
које икада видох.
Никада нећу знати
зашто те
толико волим
и зашто
о несреће
нисам достојан
љубави твоје...
Objavio Karamehmedovic u 19:02 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar

РЕЦИ МИ

9.6.2013

Реци ми, где си одлутала далеко

из мог живота у ком си све.

Гледам по кишним данима

сивим

да угледам ти очи.

Реци где си нестала.

Данима

претурам по сећању

да нађем твој лик.

без успеха покушавам

да излечим празнину

у грудима.

Реци ми куд оде

кад без тебе

не постојим?

Objavio Karamehmedovic u 12:10 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar

КУДА

8.6.2013

КУДА

Испред мене

на милион хектара

испречило се

куда.

Погледом тражим

познату стазу

даљина ми се загонетно смеши.

Јесам ли то ја

негде пошао?

По глави преплићем

Куда?

Objavio Karamehmedovic u 18:36 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar

ЖЕЉА

27.4.2013
Желим да те загрлим,
и да те тако загрљену
вучем са собом
да ме лечиш од живота.
Objavio Karamehmedovic u 19:30 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (2) | Pošalji komentar

ШТА ИМАМ ШТА НЕМАМ

14.3.2013

Све ја имам,

душо,

и јутро, и росу,

и дан, и бес,

и вече и умор,

и људе имам разне,

паметне и празне,

веселе и тужне,

и улице имам,

посао што нервира,

рачуне које никад да исплатим,

све имам...

и све је тако сиво и досадно,

јер нема тебе да то

поделимо,

баш као јогурт у јутро рано,

мусави, тек устали из кревета.

Objavio Karamehmedovic u 18:21 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (3) | Pošalji komentar

КРУГ

19.1.2013
Слажем дане иза себе неуредно, као да одбацујем прљаву и мокру мајицу после неког тешког рада. Не примећујем их. Живот ми је постао уобичајен, неприметан, понекад затекнем себе у осећању да га не желим. Некад најлекше и најобичније ствари попут кувања кафе, слушања музике, цртања и писања, читања постале су јако тешке и незанимљиве. Највише волим да седим у тишини и гледам у празно. И ишчекујем тај дан.
Дан када ћу те видети на кратко, када ћемо попити кафу у  маленој собици и попричати о обичним свакодневним стварима. Цео свет ће се потрудити да ми упропасти то мало времена док испијам кафу и уживам гледајући те како се смејеш и говориш, док ми поглед плива по најлепшиј коси на свету, утапа се у насмејаним очима.
Наравно, као и обично, нећеш ми дозволити да ти се приближим, да те дотакнем, пољубим или загрлим. Гледаћу те, а твој поглед ће ме избегавати, нећеш уживати у томе, нити у мојим лепим речима које ти нудим. Смејаћеш им се и одгурнућеш их од себе далеко.
Отићи ћу невољно повлачећи ноге и себе, јер остајеш а ја одлазим у живот без тебе. И ко зна кад ћу те поново видети. И уживати у кафи и разговору. Можда неком колачу.
И слагаћу дане неуредно...
Objavio Karamehmedovic u 16:37 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar

ЗАШТО

10.1.2013
Зашто ме увек сасечеш
тим очима којим робујем?
Одузмеш ми све,
гурнеш у јарак
и начиниш ме
безвредним
у тренутку.
Objavio Karamehmedovic u 20:44 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar

НЕМА ТЕ

24.9.2011
Тражим те,
у врховима стабала
на којима уморне птице седе,
загледам кровове,
кришом завирујем кроз туђе прозоре
док лутам улицама празним,
ишчекујем те у тихом кафеу
испијајући предуге сате,
очима нервозно
преврћем по лицима,
душа је моја
гладни јелен на снегу.
Objavio Karamehmedovic u 17:41 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (1) | Pošalji komentar

СУНЦОКРЕТ

15.9.2011

Волео бих сву срећу овог света

да могу да покупим

и пружим је теби,

јер

кад си срећна ти сијаш,

а кад сијаш, сунце моје,

ја живим.

Objavio Karamehmedovic u 11:21 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar

ТВОЈ ОСМЕХ

11.9.2011
хтео сам да почнем песму
громогласним речима,
требала је да буде јака,
а да одише сетом,
 требала је да каже
да ми недостајеш,
да се борим јако
да не вриснем,
јер
пред очима ми твој осмех стоји,
онај што руши моје куле зидане,
од шале,
онај због ког сопствену руку гризем
док гледам крупни месец
како гази по звездама
уз песму зрикаваца,
њихова песма ме успављује,
хах,
твој ми осмех не да мира,
онај што поби
све моје витезове
па сад  седим сам за огромним столом
празан и поражен.
Objavio Karamehmedovic u 19:45 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar

ГОРКИ УКУС

14.4.2011
Прође тако човек после дуго времена поред неких места која га подсете на оно време кад су поред њега биле неке драге, занимљиве особе, које су давно отишле и не јављају се из неког њима знаног разлога и он осети празнину у души, годинама прикривану разним непотребним стварима, ко у напуштеној гаражи, а онда, погледа у другу страну незаинтеросавно, као да ће да пређе улицу, и храбро настави даље, с гоpким укусом у устима који нестаје тек после неколико дана.
Objavio Karamehmedovic u 18:07 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (1) | Pošalji komentar

ЖИВОТЕ МОЈ,ДВАПУТ САМ УМРА,УМРА ЗА ЊОМ...

14.3.2011
А ја умирем кад год је видим. Кад год угледам те насмејане крупне очи, њен осмех, косу која се у водопадима слива низ најлепше лице на свету, кад год видим како се њена одећа припија уз то тело, не жели да га остави, готово увек кад је угледам деси се чудо.
Све стане. Не чујем, не видим,  не дишем, осећам свако крвно зрнце како се у месту заустави. Умрем....
Па оживим: срце поново почне да куца, у све  јачем ритму, од радости хоће да искочи из премалих груди, развучем осмех, очи су заслепљене том лепотом, а мисли зује попут мушица, завежу ми  језик, толико тога бих рекао, а не умем.
Objavio Karamehmedovic u 18:42 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (1) | Pošalji komentar

Perpetuum Jazzile

7.1.2011




Pružaju mi takav osećaj ugodnosti, i opuštenosti...
mogu da ih slušam vekovima.

Želim svima da se svakog dana osećaju kao ja dok slušam perpetuum jazzile
:)

Sretan Božić, Hristos se rodi!
Objavio Karamehmedovic u 14:38 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (2) | Pošalji komentar

ЈЕСЕН

9.10.2010
Још једна јесен се расплинула својим влажним данима и хладним јутрима по којима морамо да се вучемо на посао. Не волим јесен. Не волим зиму. У ствари, кад мало размислим, ја сам човек који не воли доста тога. Али трпи. Нема другог решења.
Ноћи су приметно дуже и труде се да ме сломе твојим очима и твојим осмехом који ми се стално мотају по глави. И никако да окопни та чежња., жеља да те додирнем, и загрлим, да заједно ујутро испијемо прву кафу, и увече загрљени заспимо уз неки филм, изморени од претходног дана као и сваки средовечни брачни пар.
Никада нисам овако размишљао као ових дана, никада оволико нисам желео да са неким живим, никада нисам био сигуран да ће ми то пријати. У тој ватри која ме пече, само једна чињеница ме ујутро чини јако гневним. Ти си све даља....
Objavio Karamehmedovic u 22:08 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (3) | Pošalji komentar

ТЕШКО

19.9.2010
Па како да те заборавим?
Како?
Objavio Karamehmedovic u 15:34 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (1) | Pošalji komentar

Е ДА ТЕ БОГДО НЕ ВОЛИМ

18.9.2010
Ниси хтела да ме волиш.
И то је то.
А ја сам желео да ми будеш живот, и да ти будем живот.
Ти си одрасла, у те ствари не верујеш.
Ја сам и даље балавац, читам бајке, гледам филмове и сањам у прекомерним количинама.
И нисам имао шансе.
И то је то.
Срећа је негде иза угла.
На жалост.
Пићемо кафу сами, чамићемо у нашим тмурним рупама.
Идемо даље.
Objavio Karamehmedovic u 13:40 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (2) | Pošalji komentar

ЖЕЉА

14.8.2010
Ја само желим да те видим.
Да ми се насмејеш и погледаш ме својим окицама.
Да попијемо ту горку кафу.
Да попричамо и поседимо једно поред другог,
И да одем.
И ту се ништа не може променити.
Ја ћу још више желети да те видим,
и да те милујем,
и љубим,
И још више ћу желети да те видим. Још више.
Нема мира.
Objavio Karamehmedovic u 14:44 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (3) | Pošalji komentar



[Template by: Rapsodia Colors.net] [Adaptacija za BlogOye Portal: WhoreOfBabylon]