Neuro Jazz

Image and video hosting by TinyPic

5.1.2009

Long Time No See

Image and video hosting by TinyPic

online...opet....

Želim da se zahvalim svima koji su mi čestitali NG, i izvinem se svima onima na čije me je poruke mrzelo da odgovaram...

Kraj prošle i početak ove godine doneo mi je momente kojih ne želim da se sećam...
Zato na sve to stavljam jedan veliki Off

**

Eh da... Svi oni koji su me zvali, ili slali sms mogli su da primete da sam van dometa...
Ukrali su mi telefon... Čekam da prodje famoznih 48h do izdavanja duplikata kartice..pa se čujemo




12:59 , 5.1.2009 Poslao u Neuro Jazz 27 komentara Link


22.11.2008

Beton Jungle Bikers

 

Beton Jungle Bikers

 

BUDUĆNOST SE GRADI NA DOBRIM IDEJAMA

 

 

Podaci koji govore o tome kako žive deca u Srbiji nisu nimalo ohrabrujući.

Zvanične procene su da oko 155.000 dece živi u velikom siromaštvu, dok je još toliko njih na ivici siromaštva. U najtežem položaju su deca iz izbegličkih i romskih naselja koja žive u nehigijenskim naseljima, deca bez roditeljskog staranja kao i deca ometena u razvoju smeštena u namenske ustanove... Mnoga od njih nemaju obrok svakog dana...

 

 

 

Sa velikim zadovoljstvom želimo da najavimo da će se u Beogradu od 28. 12.2008. godine održati druga po redu, nadamo se  tradicionalna novogodišnja akcija Deda Mraz Na Bike-u. Kao i do sada ocekujemo da će se i ova manifestacija održati uz podršku najviših zvanicnika grada Beograda, medijskih kuća, MUP-a i ostalih organizacija neophodnih za realizaciju ovoh humanitarnog event-a..

 

 

Image and video hosting by TinyPic

 

I ove godine bajk mrazovi će usrećiti mališane iz Sremčice – štićenike doma za decu ometenu u razvoju.

 

Želimo da iskažemo veliku zahvalnost svim organizacijama koje su uključene u projekat, kao i svim pojedincima na brzom i odlučom prepoznavanju potrebe da iskažu svoju ljudskost, gest humanosti i pomognu da se svest o tome podigne na odredjeni nivo, a ovakve akcije postanu učetsalije..

 

Pozivamo sve medijske kuće da se uključe u ovaj jedinstveni „pul“ i prenesu priču o nesebičnosti bajkerske zajednice koja bi u buduće trebala biti primer kako srodnim udruženjima, tako i svim gradjanima..

 

Uz vašu pomoć nastavićemo istrajno ka cilju koji nas povezuje – da pojedince, kompanije, udruženja, društvo i državu podstaknemo na konkretne akcije kao što je ova.

 

Budućnost se gradi dobrim idejama, humanost i ljubav šire se na dva točka...

Image and video hosting by TinyPic

 

 

 

Detaljnije o akciji :www.bjbikers.com/index.php

Media Clipping:www.bjbikers.com/index.php

 

 


22:41 , 22.11.2008 Poslao u Artikoolacija 5 komentara Link


6.11.2008

Zločin bez kazne

"Neka mi samo niko ne kaže za nekog: nevin je. Samo to ne. Jer ovde nema nevinih. Niko ovde nije slučajno. Je li prešao prag ove Avlije,nije on nevin. Skrivio je nešto pa makar i snu. Ako ništa drugo, majka mu je kad ga je nosila pomislila nešto rdjavo. Svaki dabogme, kaže da nije kriv, ali za toliko godina koliko sam ovde, ja još nisam našao da je neko bez razloga i bez neke krivice doveden. Ko ovde dodje taj je kriv,ili se makar očešao o krivca."
I. Andrić, Prokleta Avlija

Za prvi masakr nad civilima u Bosni i Hercegovini još uvjek nije odgovarao niko i pored brojnih dokumentovanih izvještaja i još uvjek živih svjedoka.

Zločin u Sijekovcu kod Bosanskog Broda prvi je masakr većih razmjera na teritoriji Bosne i Hercegovine. Izveden je, kombinovanom akcijom regularnih postrojbi hrvatske vojske, domaćih Hrvata i Muslimana i crnokosuljasa Ante Prakčina, 26.03.1992 godine.
Zločin u Sijekovcu

Nakon tog dogadjaja selo Sijekovac je posjetila državna delegacija, u čijem sastavu su bili članovi Predsjednistva Republike BH: Biljana Plavšić, Fikret Abdić i Franjo Boras. O tom zločinu postoji video-zapis koji je javno emitovala Radio-televizija Sarajevo.

Ovim činom i okupacijom ove opštine od strane Vojske Republike Hrvatske ostvaren je cilj tadašnjeg hrvatskog rukovodstva, rasterećen je front u Hrvatskoj, Bosna i Hercegovina je uvučena u rat.

Srpsko stanovništvo i "nepodobni" Hrvati i Muslimani, njih oko 2000, koje nije uspjelo da izbjegne iz samog grada i okolnih sela pozatvarano je u logore u Bosanskom Brodu kojih je po do sada utvrdjenim činjenicama bilo deset. Logoraši su odvodjeni u velikim grupama i u logore u Republici Hrvatskoj, uglavnom u tranzitni logor zv. kafana "Brdak", u Slavonskom Brodu, odakle su deportovani u logore, a najvećim dijelom, u logore u opštini Orašje (logor u gradu i u Donjoj Mahali), kao i u druge logore, medju kojima je i jedan broj privatnih zatvora.

Potresne prizore hrvatsko-muslimanskih zločina emitovao je i prvi program Britanske televizije.
Iz masovnih grobnica do sada je ekshuminirano 368 tijela, 263 su identifikovana.

Računa se da je broj žrtava oko 1000, a mnogi leševi su pobacani u rijeku Savu.
Najnovije otkriće samo potvrdjuje monstruoznost okupacione vlasti.

Na osnovu dojave Nijaza Čauševića, bivšeg vodje interventnog voda koji je harao po bosanskobrodskoj opštini, otkriven je zločin nad 51 civilom. Medju njima je bilo i 19 romske djece, a svi su bili izbjeglice iz istočne Bosne. Njihov autobus presrele su hrvatsko-muslimanske jedinice i likvidirale ih, a po svjedočenju nekih pripadnika HOS-a svima su im povadjeni vitalni organi.

Okupacija ove opštine završena je 04. oktobra 1992 godine kada je VRS oslobodila ovu teritoriju.
Dokaz da se radilo o okupaciji dao je i sam Franjo Tudjman, rekavši:

"Hrvatska vojska je branila bosansku Posavinu. Lično sam izdao naredjenje da se pošto-poto brani Bosanski Brod ali i borci i stanovništvo toga kraja, pobjegli su sa bojišta. Bosanski Brod branile su 101. i 108. hrvatska brigada i dijelovi 3 pješadiske brigade."- u Zagrebu pred novinarima 01.12.1995. godine.

I pored neoborivih dokaza u vidu pronadjene dokumentacije, izjava svjedoka, preživjelih logorša i uvjeravanja bivše tužiteljke Haškog Tribunala g. Del Ponte da će razmotriti mogućnosti za podizanje optužnice, do danas niko nije procesuiran. Na zaprepašćenje javnosti u RS, Haški tribunal je kompletnu dokumentaciju koja mu je dostavljena proslijedio sudu u Sarajevu i proglasio ga nadležnim za ovaj slučaj. Bilo je to 2004. godine, a do danas se ništa nije desilo.

Zlikovci i dalje mirno žive u Hrvatskoj, Federaciji BH i USA.

Čime opravdati činjenicu da žrtve u ovoj opštini čekaju 16 godina na istinu o svom stradanju i na sudsku kaznu za njihove mučitelje i dželate?


Svjedočenja žena zatvorenih 1992. godine u logorima u Bosanskom Brodu:

268/98-8, Srpkinja, iz Bosanskog Broda, 47 godina:

"U Bosanskom Brodu živim od 1971. godine. Sa mužem sam sagradila porodičnu kuću i rodila četvoro djece. Muž mi je poginuo 1981. godine, pa sam kao samohrana majka ostala da podižem svoju djecu. Pred ovaj rat radila sam u državnom preduzeću u Bosanskom Brodu.

Dana 24.06.1992. godine došla su mi na posao dvojica nepoznatih lica. Jedan je bio uniformisan - vojni policajac, a drugi kao civil. Odveli su me u logor "stadion" u Bosanskom Brodu. Uveli su me u jednu sobu u kojoj sam zatekla 268/99-5, Srpkinju iz Bosanskog Broda, 54 godine, i njenu jetrvu S.C.

Drugi dan me vode gore na sprat na ispitivanje. Bilo ih je šest policajaca, a medju njima i dvije žene. I one su bile u uniformama, uglavnom mladje osobe. Ispitivali su me uobičajnim pitanjima, najviše u vezi sa mojom porodicom. Nakon ispitivanja su me vratili u sobu u kojoj sam bila sa drugim ženama zatočena. Isti dan u sobu su upala tri policajca sa Mandom Djakovićem. Medju njima je bio i Anto Štuc zvani Britva. Pita me za sina. Kažem mu da radi u Našicama. Manda ide gore da provjeri moj iskaz. Kada se Manda vratila, rekla je da je moj iskaz tačan i otišli su. Drugu noć opet dolazi Manda Djaković sa grupom zločinaca. Otključala je vrata (ona je bila upravnik ženskog logora), a vojnici su nas prisilili da podjemo sa njima na liniju. Izvode nas iz logora i u noći u grupama vode na tri strane.

Mene predaju jednom bojovniku iz rova. Uzeo je auto i odvezao me nedaleko od linije. Pošto mu je žena bila, kako on kaže, Srpkinja, tu noć sam, u odnosu na druge logorašice, poštedjena zlostavljanja. Vratio me je u logor, u kome su već bile 268/99-5, Srpskinja iz Bosanskog Broda, 54 godine i S. Gledam ih i na njima se prepoznaju tragovi silovanja. Deluju zaplašeno. Po nogama im se vide modrice. Manda nas zaključava. Sutradan naveče, opet nas izvode na silovanje. Taj put nada mnom je silovanje izvršilo jedno lice koje nisam poznavala. Poslije toga izvode nas svako veče, a silovanje vrše nad jednom žrtvom po više zločinaca. Od silovatelja jedino sam poznavala Brekalo Gorana. Po godinama starosti mogla bih mu biti majka. U sobi u kojoj smo bile zatočene bilo je preko deset žena.

Medju nama su bile: 286/99-9, Srpkinja iz Bosanskog Broda, 71 godina; 268/99-6 Muslimanka iz Kobasa, opština Srbac, 54 godine; M.N. iz Tuleka, G. iz Polja opština Derventa, M.L i druge.

Medju zločincima koji su držali zatočene žene za potrebe seksualnog iživljavanja hrvatske vojske bili su: Anto Štuc, Drago Lepan zvani Faro i drugi. I ovi zločinci su vršili silovanja.

Nad žrtvama se u toku noći iživljavalo po deset zločinaca. Ovog oblika zlostavljanja nisu bile poštedjene ni starije žene. Silovali su jednu djevojku pred ocem i majkom. Tu su silovali i Katu-Hrvaticu iz Modriče.
Nagonili su nas na razne perverzne radnje, kako su govorili:

"Hajte da nam malo pušite". Udju u sobu i svaki zločinac bira žrtvu koju će odvesti na silovanje. Vodili su nas zajedno i po tri žene u istu sobu. U sobi čeka copor zločinaca; dok nas jedan siluje, drugi gledaju i čekaju da dodju na red. Cijelo vrijeme mog boravka u logoru nisu prestajali sa silovanjem. Nakon mog izlaska iz logora, u logoru su ostale: 268/99-9, Srpkinja iz Bosanskog Broda, 71 godina., 268/99-6, Muslimanka iz Kobasa, 54 godine, G.K. i druge.

Tog dana u našu sobu je ušao Zdenko Milak i rekao da se spremim. Po mene je došla moja kći. Kući me je dovezao Jožić Lukica iz Koraća."

286/99-9, Srpkinja, iz Bosanskog Broda, 71 godina:

"U Bosanskom Brodu ja i moja porodica živimo od marta 1950. godine. Sa mužem A. stekla sam troje djece. Pred ovaj rat kao penzioner, živjela sam sama u svojoj porodičnoj kući. U ovom ratu doživjela sam sudbinu svog oca. I on je bio u hrvatskom logoru za vrijeme Pavelićeve NDH-a. Bio je strašno mučen, ali je imao sreću da preživi taj rat. Bio je prinudjen od ustaša i katoličkih sveštenika da se prekrsti u katoličku vjeru.

U ovom ratu, u svojoj 64. godini, odvedena sam iz svoje kuće u hrvatski logor za Srbe na stadionu. To su učinile moje prve komšije. Bio je to 29. juna 1992. godine.  U moju kuću upali su naoružani neki Ivica (visok, crn, ružan) i moj komšija Jakov Antolović (on je bio u civilu). Ime ovog drugog zločinca pomenula sam jer su ga tim imenom zvali u logoru. Djelovao je poremećeno. U logoru su me uveli u kancelariju Indire Vrbanjac, koja me ispitivala, uglavnom o ličnim podacima. Rekla sam joj sve sto me pitala o mojoj porodici. Rekla mi je da poznaje mog sina i ćerku. Nakon ispitivanja odvode me u drugu kancelariju. Tu me sačekuje jedno civilno lice. Po govoru bih rekla da je iz Hrvatske. Uzima mi ličnu kartu i cijepa je. Pita me šta mi je u torbi. Kažem: Lijekovi. Pogledao je i torbu mi nije uzeo. Nakon toga me odvode u sobu gdje su bile zatočene: 268/99-5, Srpkinja iz Bosanskog Broda, 54 godine i S.C. One su bile jetrve. Njih sam poznavala. Tu zatičem i druge žene: 268/99-5. iz Sanskog Broda, 47 godina, R.I. (75 godina) iz Sirovine, opština Derventa i G.V. Njih sam upoznala u logoru. Isti dan oko 13 časova doveli su i 268/99-6, muslimanku iz Kobasa, 54 godine. Kasno poslije podne izvode 268/99-5, S.C. i mene i vode u Slavonski Brod, u selo Bukovlje-Republika Hrvatska. Vozio nas je neki Marko (krupan, visok, crvenog velikog nosa, mislim da je iz Kobasa). Imao je oko 30-35 godina i u putu mi je govorio takve brutalne riječi da sam se zaprepastila. Izmedju ostalog, psuje mi četničku majku, a za moju djecu kaze: "Kada si ih kotila, što ih nisi podavila" Uvode nas u neku vikendicu. Marko sa jos jednim zločincem 268/99-5 i S.C. odvede na sprat vikendice, a ja ostajem u prizemlju sa jednim naoružanim hrvatskim policajcem. Na sebi je imao crnu košulju. Takve košulje su nosili za vrijeme Pavelićeve NDH-a tzv. "crnokošuljaši".

Nakon jedan sat sišli su dole u prizemlje vikendice. Tada sam prepoznala zločinca koji je bio sa Markom, jer je on pocijepao moju licnu kartu, kada sam dovedena u logor. Kada je sišao, rekao mi je: "Vi ćete, bako, u razmjenu" Nakon obavljenog zadatka vraćaju nas u logor na Stadion. 268/99-5 i S.C. vraćaju medju druge zatočenice, a mene su zadržali na spratu. Tu su bili Indira i Kurdija Mladen. Mladen kaže Indiri čija sam ja majka i da moram ići u razmjenu. Nakon toga su otišli, a iz Mladenove kancelarije izašao je jedan civil i odveo me u prizemlje, u sobu 2x2 m. Na podu prostorije bilo je mnogo razbijenog stakla. Pita me gdje su mi sinovi, i ko je Vuk sa Vučijaka. Skinuo mi je naočare i stavio ih na radijator. Počeo je da me snažno šamara. Kaže mi: "Sve ćeš ti priznati, zaklaću te ovim staklom". Nakon šamaranja vodi me medju zatočenice. Tu zatičem M.N. iz Bosanskog Broda. M. plače. Izadjem u kupatilo da saperem krv sa lica. Naveče prozivaju 268/99-6, muslimanku iz Kobasa. Odlazi gore na sprat. Čujemo je kako vrišti. Vratili su je nakon nekoliko sati svu otečenu i krvavu. Oduzeli su joj zlatninu koju je imala na sebi. Prilikom vraćanja u sobu Pavić iz Vrela snazno je udara čizmom u glavu i kaze: "Ovakve kurve mi ubijamo". Nakon toga odvode M.N. Čujemo njen jauk. I nju su zadržali 1,5-2 časa. I ona se vratila sva krvava. Glava joj rasječena. Ruke i tabani krvavi od rezova noža.

Svakodnevno dolaze zločinci i odvode žrtve na silovanje. One se vraćaju uplakane i raščupane.

Lepan Drago me maltretira. Psuje mi majku četničku i kaže kako su moji sinovi veliki komunisti. Ja mu odgovaram da su moji sinovi intelegtualci i da ne pucaju na ljude. Nermin- vojni policajac iz Bosanskog Broda, pokazuje mi očima da ćutim i zove ga da idu.

Nakon njihovog odlaska dolazi Anto Štuc zvani Britva, i on me maltretira. Kaže mi kako će moju kćer (udata za Hrvata) dovesti ovdje i zaklati, a meni ispaliti u usta pet metaka. Kada sam 19. avgusta otjerana u logor u "Tulek", tamo sam zatekla svoju kćer, sto znači da je ovaj zločinac pokrivao sve logore za Srbe.

Nakon odlaska Ante Štuca u sobu ulazi Dalibor zvani Taib (majka mu Srpkinja). U ruci drži bateriju i vodi me u kupatilo. U kupatilu strašan prizor. Njih trojica zločinaca u stojećem stavu siluju K., 268/99-6, muslimanku iz Kobasa, i M. Naredjuju mi da se svučem. Molim ga da to ne čini i kazem mu: "Pusti me Dalibore, ja sam stara, mogu ti baka biti" Naredjuje mi da kleknem. Kaže mi: "Zapovjednik hoće da te vidi" Taj zapovjednik-zločinac, sjeda na korito kupatila i tjera me da mu sisam polni organ. I dok nas oni siluju po kupatilu hoda Pavić iz Vrela (25-30 godina), u jednom momentu me snažno udara tvrdim predmetom preko ledja. Vrisnula sam, bol je bio užasan. U tom momentu u kupatilo ulazi Manda Djaković, dezurni policajac, i kaže: "Paviću, jel ti dosta orgijanja" Nakon izvršenog zadatka izlaze. Povraćam. Druge žene se peru. Plačemo, a onda tješimo jedna drugu. Silovanja je vršio i Čuma Damir, Lepan Tadija-bratić Drage Lepana. Nakon 15 dana mog boravka u ovom paklu dovode M., njenu majku i oca iz Modriče, a zatim Katu-Hrvatica udata za Srbina i R.M. I njih siluju. M. je imala 18 godina. Doveli su je iz Odžaka sa izbijenim zubima sa desne strane i gornje i donje vilice. Djevojka se dugo opirala hrvatskim zločincima prilikom silovanja. Toliko su je batinali da su je fizički polomili. U ovom logoru nju je često silovao Jožić Luka zvani Lukica, iz sela Koraće, sto je učinio i sa drugim ženama. Slušamo jauke žena u hodniku. Čujemo kako moli da je pusti. Govori mu: "Majka vam mogu biti" M. place, kaze nam: "To je moja majka".

U drugom kupatilu, i po danu i po noći, tuku muškarce. Njihovi jauci su nepodnošljivi. Posebno se noću čuju urlici: udri ga u glavu, drži ga za vrat, udri ga nogom po mudima i sl. Jednog su novinara (tako su ga oslovljavali) tukli dva dana. Ne vjerujem da je taj čovjek preživjeo.

Tada su u našu sobu doveli Vladu Babića, sina Uroša (24), iz sela Gornjih Štrbaca, opstina Prnjavor. Bio je zarobljen u Begulcima. U našu sobu ga je doveo Miljak Zdeno. Kada ga je vezao za tuš, kaže nam: "Tamo ga tuče ko god hoće, ubice ga". Ovaj mladić je bio sav krvav, paljen po tijelu, po glavi je imao čvoruge, bio je sav isprebijan i iznemogao. Najveći mučitelji bili su Anto Štuc, Drago Lepan, Tadija Lepan, Damir Čuma, Pavić iz Vrela, Ivica (pretpostavljam da je to Celebija, Stipo, koji je posebno tukao starca Peru Trifunovića, oko 70 godina). Kada se od batinjanja logoraša umore, ovi krvnici zovu jedan drugog: "Hajde, nastavi ti, da ih sve pobijemo maku im j.... četničku".

Lepan Tadija i Damir Čuma tuku jednog logoraša. Dok jedan naredjuje logorašu da bježi drugi viče stoj. Nakon toga se začuo pucanj. Poslije tri sata dodošao je drugi krvnik i viče. "Ko je to napravio? Kada ste ubili što niste sklonili".

Jedan dan moj komšija, čuvar logora, razbio je vrata nase sobe. Pitam ga što razbija vrata, a on kaže: "Da se izvrši dezinfekcija" Potom nas odvode u Kajak klub, da bi nas prikrili od predstavnika Medjunarodnog Crvenog krsta. Tamo molim Dragu Lepana da me pusti u razmjenu, a on će meni: "Neće moći, komšinice, ti ćeš Savom za Beograd".

U Kajak klubu su nas čuvali Nermin iz Koliba i  Željko Katanic iz Bosanskog Broda. Tu su nas držali oko tri noći i za to vrijeme nas niko nije mučio.

Dok smo bili na Stadionu, dolazio je Jakub-mesar iz Broda i donosio nam šampon da se možemo okupati. Tada sam rekla 286/99-6, Muslimanka iz Kobanja, kako je on dobar čovjek, a ona meni kaže:"Kako može biti dobar kada me je silovao". Tu je bio i M.S. iz Sijekovca (bio policajac). Kradom nam ubacivao hljeb. Jednom je donio i hrenovki i nekoliko sapuna. Kaže nam: "Gra`b te, bog zna kad ćete opet dobiti, jedite, a ostalo sakrijte".

Želim da kažem i sljedeće. Eriz (Mate) Ilija, rodjen je 1928. godine u Sijekovcu, inače novčano moćan, pred ovaj rat naoružavao je sav propalitet i ološ po Tuleku i Krićanovu, i to nije činio slučajno. Za vrijeme drugog svjetskog rata, iako mlad, bio je ustaša. Zarobljen je u Slavoniji. Tada su ustaše masovno bježale od kazne za počinjene stravične zločine nad srpskim narodom. Tada je bio mlad pa su mu zločini oprošteni. Naoružao je: Balzer J. Miljenka, zatim sinove Kljajić Marije, Slavka i Marijana, drogeraša Ključević (Marka) Damira i ostale. Svi su oni vršili silovanja i druge zločine po naredjenju svog poslodavca Ilije. Inače, dvoličnost ovog čovjeka ogleda se u tome što je neiskreno prilazio ljudima, ispoljavajući lažno sažaljenje za njihove patnje i navodnu spremnost da im pomogne. Bio je predsjenik HDZ-a u MZ Tulek, a neiskrenim prilaženjem ljudima htjeo je da zamaskira zlo koje im je pripremio. Slušala ga K..S. kada je naredjivao pomenutim zločincima, treba silovati žensko sve što je srpsko od 7 godina pa nadalje. Lično sam gledala kada mu svako jutro u 6..00 časova dolaze njegovi podanici da prime zapovjest šta treba taj dan da urade. Moram da kažem i to da su na drugoj strani njegova djeca, osim ćerki i zeta, bili za svaku pohvalu.

Jurišić Zvonko, inače Brodjanin, rodjen 1931. godine, i njegov sin Mato, takodje su bili jedni od zapovjednika i naredjivali koga treba u logor otjerati, a koga ubiti. On je uzeo iz logora u Tuleku veliku sliku Ante Pavelića, koju je platio markama.

Iz logora sam izašla 25. avgusta 1992. godine. Razmjena je izvršena u Dragaliću."

(nastavice se)


 

Napisao : kum Ipsi...



21:57 , 6.11.2008 Poslao u hard core 23 komentara Link


31.10.2008

Osetometrija u boji Blue

ili sastav na temu ništomernu....

Image and video hosting by TinyPic

Ponekad a odavno već, pomislim, verovatno nečim izazvano, kako bi bilo zanimljivo (do moga..) da postoji jedan poseban merač.

Ta me misao okrzne, a onda se okliznem u razmišljanje o tome, i kao da se zgrozim kad vidim koliko nas mnogo nestvarnog a nemerljivog okružuje.

kakav poseban merač ?

Eto.. neka spravica poput toplomera, ali takva koja meri sve to merom nepostojeće a tako prisutno:

strah... ljubav... bol... želju... radost... patnju... usamljenost... hrabrost... tremu... nestrpljenje... uživanje... glad (razne vrste njene: telesnu glad, glad za nekim ili nečim, glad za moći)... zapravo, sve te silne emocije koje vode čoveka i ovaj svet od pamtiveka, a navigavaće ga izvesno i do kraja vremena.

sve te emocije koje lebde tuda svuda, tako tanane, tako neuhvatljive, a ... pokrecu sve..

mmdaa...

Kako bi se ta spravica zapravo zvala ? Jel bi 1 osetomer bio dovoljan ili bi ih bilo više ?

osetomer ili emociometar ? bolomer ? ljubavomer ? željomer ? gladomer ? strahometar ?

uuhhh.. kako bi ponekad bilo dobro imati ga, koliko zbog drugih, ponekad i zbog nas samih. koliko puta ne znamo šta da mislimo o..

Kako bi to izgledalo ? valjda prosto ? :)

npr: o s e t o m e r uperiti prema nekome (kao objektiv), ili ga staviti sebi pod jezik, ne znam gde, ali negde - ako ga smisle smisliće valjda i kako-gde se to meri.. i dovoljan je jedan pogled da saznamo gde je na mernoj skali taj osećaj koji nas zanima !? dole ? gore ? u minusu ? probija !

Mada... s i g u r n o je 1: to bi stvorilo siiilnne nevolje, jer bi poremetilo ravnotežu na najvećoj berzi sveta: berzi osećanja.

I znam... pre ili kasnije opet bi bilo (samo)lažiranja, ali dok se Trgovci ne snađu, dok ne nabudže osetomere...

kakkav bi tooo bio pitchweis !!



 


15:02 , 31.10.2008 Poslao u Neuro Jazz 19 komentara Link


30.10.2008

Iznenađenje

Image and video hosting by TinyPic

’’…kao da se magla spusti
napokonja
i bitija nesta,
kad bezbratstvenik bestrv
jabuku svih zala
nače… ’’
S.D. Lović (Inok i smrt)

Petkom uveče Raša uzjaše bicikl i izveze se do keja, gde sedi, pije vino i puši. Tu se on fino ugnezdi i zagleda se preko reke u pomrčinu. Njega more crne slutnje – pedeset mu je godina, a nema ni kučeta ni mačeta, niti su žene njega ikad interesovale, niti putovanja, knjige, bioskop ili radio, novine nikad nije čitao i eto – proživeo pola veka. Danju radio, noću popio po koju pa spavao i u nedogled tako. Na odmor nikad nije išao, ni sa kim se nije družio… i tako bi svakog petka-veče razmišljao, na tom mestu bi stao, spakovao praznu, vinsku flašu u torbičak, uzjahao bicikl i vratio se u svoj brlog. To je i sada učinio, ali mu pažnju privuče plakat, zalepljen na oglasnoj tabli, ispod ulične svetiljke, na kome je bila fotografija jedne lepotice u bikiniju, a ispod nje natpis:

MORE VAS ZOVE

AGENCIJA TA I TA VAS VODI TU I TU ZA MALE PARE TEL. TAJ I TAJ

- Otići ću na more.. – sevnu Raši misao kao munja.
On se seti koliko samo ušteđevine ima i pomisli za kad pa da je čuva? Za sahranu? Ujutru seda na prvi voz i pravac – more! Tad Raša svojski nagazi na pedale, da što pre stigne kući da se spakuje. Po prvi put u životu srce mu zaigra i krv mu jurnu u glavu. Zamišljao je sebe u zagrljaju one devojke sa plakata, a oko njega sitan pesak, more, galama, smeh…
U tako euforičnom raspoloženju, zaboravi na kanal koji su tog jutra iskopali radnici komunalnog, zbog uvođenja grejanja, prednji točak propade i Raša se vinu u vazduh, jednom se okrnu oko sebe i strahovito udari glavom u ivičnjak, da bi se, potom, otkotrljao niz nasip, gde ga reka uze u svoj zagrljaj. Nije stigao ni da jaukne od iznenađenja, na licu mu ostade urezan osmeh, dok ga je matica nosila ka njegovom cilju – ka moru…


 

.... Iz sećanja na Lovketa



22.10.2008

It must be for inspiration

Image and video hosting by TinyPic

It must be for inspiration that you created the heavens,
the earth, the sky, the sea

I look at the stars and I am contented that there is peace,
a calmness right into my soul

It must be for inspiration that you created man,
his heart, his soul, his spirit

I look at how he goes about his life and there is wonder,
how you have made us so wise

It must be for inspiration that you have brought people together,
they court, they join their lives, they grow old

I look at how they have fulfilled their dreams in the eyes of their kids,
it brings a special longing in my heart to have my dreams fulfilled too

It must be for inspiration that I met you at this time,
I was busy, was lonely, was caught up

I look at how God has allowed circumstances to turn,
after sometime there was spark that cannot be denied

It must be for inspiration that i have met you and you are such
a pleasant gift at the right time

I look at my busy days and you give me delight each day,
I am inspired, I'm happy, I am blessed

Looking at you, I don't know yet the purpose,
for now I'm thinking it must be for inspiration

claire ann pajo

14:46 , 22.10.2008 Poslao u Neuro Jazz 4 komentara Link


22.10.2008

nespokoj traženja

Image and video hosting by TinyPic

Treba mi neko da sa mnom živi u kutiji,
neko ko nije niko,
neko ko pali insens,
zatim čisti svakodnevnu pozornicu
(ali ne veruje u rituale),
neko ko udiše vazduh i zatim ga
drži u plućima... u stvari,

Ne treba mi niko

Međutim,
treba mi neko ko sriče azbuku...
neko neporušen godinama,
neko izbrušenog stila, koketno biće
sa svilenim maramama,
neko odeven u crno a lagodan
u svojoj koži,
neko ko voli da putuje sam po svetu,
u stvari...

Niko mi ne treba

Treba mi neko ko voli decu
neko ko pravi umetnost,
ali za nju - nema uvek vremena...
neko ko se budi posle podne i pali džoint,
ko roni na dubinu od 1 000 metara
i tu ajkuli glanca zube,
ali ko ni mrava zgazio ne bi,
treba mi neko ko poznaje bolnice,
ko pravi stolice, ko tuca anđele,
ko sa đavolom tikve sadi, u stvari,

Ne treba mi niko

Treba mi neko ko je pročitao
aleksandrijsku biblioteku,
spasio je od požara
i instalirao u svoj kompjuterski program,
neko ko se rodio u Aleksandriji, Madagaskaru,
Tunisu, u Aino plemenu
u Japanu, u Beogradu u Teheranu u Njujorku
u Rimu u Kazablanki,
neko od svetle misli i sjajna oka,
neko ko počinje pokret u istoriji
ili ga završava, u stvari,

Ne treba mi niko

Treba mi neko nežan kao meko
praskozorje, tvrd kao stena Gibraltar,
razuzdan i veseo, težak i glomazan kao ormar,
neko ko jede slatko od ruže, rahat-lokum
ko me pred zoru sastavlja
i rastavlja kao sat,
neko ko hoda kao mačka i otvara
žute zenice u ponoć,
neko ko ne kaže ništa
čak ko ne postoji, u stvari i zaista,

Niko mi ne treba

Treba mi kamikaza uzdignutih krila,
neko ko poklanja cvet,
ko ne mrzi svet
i ko se smeje smrti u lice...
Neko ko plače usred autobusa...
na sredini koncerta
na polovini razgovora i dok seče luk,
Treba mi neko koga nisam srela,
zavela, ponela, omela, obezglavila,
navela, zanela, ranila...
Treba mi neko ko laje na mesec – u stvari,

Ne treba mi niko

Treba mi neko ko pravi muziku,
ko pravi sranja, ko donosi odluke,
neko ko kopa u rudniku, ko radi u banci,
ko čisti slivnik, spava na kiši,
ko glanca kavez u zoološkom vrtu,
neko ko guta asid, predaje etiku,
pegla veš, razmišlja o sutonu,
pronalazi vakcinu protiv SIDE, dosade,
neko ko je završio sa meditacijom
i izašao iz neuroze,
neko iz pećine, iz loše porodice,
neki prosjak koji voli da se smeje,
princ koji krade vazduh iz nozdrve,
orgazam iz pete, koji trebi vaške iz kose,
knjige iz biblioteke,
ko snima film o beskrajnim oblacima
i napuklim ogledalima, ikona mudrosti
i ludosti, znanja i neznanja,
u stvari

Ne treba mi niko
kome mnogo trebam...

Treba mi neko ko čisti cipele,
seče nokte, slaže posuđe,
posmatra planete, voli nauku,
ima svoje mišljenje, ne gaji predrasude,
ko nema kičmu ali ima auru na mestu
gde hoda uspravno... u stvari,

Ne treba mi niko

Treba mi neko ko razmišlja u bojama,
ko oseća prstima i ko sanja budan,
treba mi neko vešt,
a nesiguran poput akrobate,
učitelj džiu-džica na električnoj stolici
punoj vate,
magnetna plazma u bolnici,
krvno zrnce u plaštu sena,
perverzna princeza na zrnu graška,
ulični diler sa dosta praška,
pustinjski vetar bez jednog daška,
u stvari... u stvari,

Niko mi ne treba...

niko baš toliko, toliko
toliko
kao
Ti...


 



14:44 , 22.10.2008 Poslao u Neuro Jazz 0 komentara Link


22.10.2008

Suspicious Minds



Image and video hosting by TinyPic

Za one koji su zaljubljeni, svaka je kapija Trijumfalna ...


14:29 , 22.10.2008 Poslao u Neuro Jazz 2 komentara Link


22.10.2008

Čistoća je pola zdravlja

Prošavši most, zaustavili smo se ispred izloga juvelirske radnje...

Električno, agresivno osvetljenje plavilo je mnoštvo dijamanata, koji su se kao led zgusnuli u baršunastim satenskim futrolama..Dugo ih je posmatrao, procenjujući u mislima svaki komad, oblizujući se u sebi.I tiho reče:

-         Razume se, ovo je ljudska duša na prodaju....Što je veća to je skupocenija..

 


13:28 , 22.10.2008 Poslao u Morning Shit 1 komentara Link


22.10.2008

Intrevju - Krvnici

Miloš Milanković – Crnopac

Krvnici

02.09.2008.

Svedoci i saučesnici epohe korenitih promena gnoseoloških i aksioloških parametara postojanja - „Krvnici“ delatno i muzički asimiluju daleke odjeke prevratničkih ideja duha vremena velikog poricanja jednog nametnutog pogleda, jednog značenja, jednog smisla i promocijom visoko individualnih modusa kreativnog čina obelodanjuju svoje životne i umetničke istine u transparentnim - kako i zvuče - muzičkim strukturama.

Odgovorni i dosledni jedino sebi i bogatstvu vlastite izražajne imaginacije posredno problematizuju, bajkovitim tonskim nadigravanjem razdvonesti stvarnog i mogućeg, opisuju nesiguran položaj Čoveka i njegovo skokovito traganje za suštinskim odrеdnicama sopstva u sablasnim dimenzijama postvarene zbilje...


Primenom neobične ikоnografije paganskih motiva i osobene umetničke leksike, redukovane na sirovu elementarnost i ozvučene teškim i zvonkim kolorističnim akordima, ulaze u višesmislena značenja ispod krajnje jednostavne organizacije vizuelno muzičkog materijala i znakovno sugerišu plemeniti naum da black metal zvuk izdignu na pijedestal vlastitog otudjenja i trenutni fokus odrejdene note....

Zapitani za pravac u kome funkcionišu black tokovi i njihova mistika nagnali su članove Trablmejaker tima da ih posetimo i široj javnosti ispričamo priču o njima....

Kao i svaki mladi bend i ovaj je pretrpeo nekoliko postava ljudi koji su u njega uneli deo svoje kraetivnosti. U samom početku ovaj neobični sastav činili su Miloš, Poli i Srdja...


Sa nama razovara Miloš Milanković – Crnopac frontmen benda i zaštitno lice cele priče...


Reci nam, kako je sve počelo, na čiju inicijativu? Ispričaj nam malo o samim počecima benda i inicijalnoj ideji koju želite da promovišete?

Početkom 2006 ideja se javila kod Polija, i to je bio njegov cjelokupni doprinos. Srdjan i ja smo počeli o tome ozbiljnije da razmisljamo, pa smo zajedno dali ime bendu i počeli da se snalazimo. Medjutim dvije godine se to vuklo, a Srdjan je mrcvario i u razgovoru o tome dal' ćemo da sviramo ili ne sam je rekao da napušta bend, što je rezultovalo da nastavim da radim sam jer imam jaku želju da ostavrim svoje ciljeve, samim tim što sam čekao Srdjana bio sam onemogućen da ikakav materijal stavljam pod naziv "Krvnici" tako da sad imam mnogo toga da sustignem.

Tematika je protivljenje nametnutoj religiji, odnosno hrisćanstvu, sa motivima prirodnih pojava.

Black je ipak jedna specifična priča....Čak i medju poklonicima metal muzike nisu svi radi da ga slušaju, veoma je nekomercijalan, te odakle opredeljenje baš za taj pravac?

KrvniciLogično je da osoba koja cjelo svoje djetinjstvo sluša zabavnu muziku i u periodu puberteta počne da se fura na metal ne moze da sažvaće nesto toliko jako. Pa najjače za njih iz sfere metala podrazumjeva baladice i iskrivljene vidove extremnog metala.

Jos kako djete slušao sam domaći rock (Čorba, Pušenje...) pa se kasnije javila potreba, za nečim stvarno žešćim. Mislim da je tu najviše učestvovala distorzija gitare. Jedina muzika koja je bila protiv onog "ko pjeva zlo ne misli", i koja je imala oštar zvuk i brzinu bila je black metal.
Tako da sam odmah zaobišao ostale "mekše" žanrove, ali ih svakako postujem.

Muzika i muzički izbor donekle odredjuju ličnost i karakter samog čoveka. Koji su to bendovi uticali da se razvije ljubav prema metalu uopšte, a koji na ovo usko stručno opredeljenje? Da li su na vas uticali svetski bendovi ili ste se pak ugledali na black domaću scenu koja je koliko znamo u punom zaletu ?

Pa najvise sam pod uticajem norweške scene u doba Mayhem-a, Darkthrone-a, Immortal-a, Burzum-a, dakle to su za mene kultni bendovi. Nikada nisam imao želju da se ističem sa tim da slušam neki "underground prejak bend" jer taj bend mogao bi biti samo mješavina ovdje navedenih, ili sa primjesama nekih drugiih pravaca. A kada slusam black stvara mi se odlična atmosfera i mnogi bendovi stvarno znaju da je naprave. Dok mogu da slusam death metal, ali tu ipak nije takva situacija.

Smatram da naši novi bendovi, uključujući i mene, nemaju dovoljno ideja. Ali samim vježbanjem se ide ka nekakvom boljitku pa se nadam da će nekom da sine nešto stvarno jako, a što je više bendova to je veća i mogućnost.

S obzirom da radite na području Republike Srpske, reci nam kakvo je interesovanje za ovaj muzički pravac na tim prostorima i koliko je teško pridobiti publiku i izboriti se za svoje mesto na sceni?

Na prostoru Republike Srpske ne mogu da izdvojim niti jedan jači black metal bend, a novih black metal fanova je sve manje i manje, zbog talasa "novog metala". Mnogi ljudi poput mene pokušavaju da izgrade tu neku black scenu, ali to se sve polako razvija. Uz to mnogo je žalosno što se brzo raspada dosta noviteta, ljudima dosađuje black metal. A jedan od glavnih razloga je to što samo hoće da furaju fazon. Pa se tako raspada to sve, a ovi što ostanu u tom nekom bendu rade sami, i zato imamo puno one man projekata.

Koje bi ste bendove izdvojili kao vodeće na black metal sceni na prostorima ex Yu, a koje na području ex Bosne i Hercegovine?

Za cjeli balkan izdvojio bih samo The Stone.

Sad ono pitanje kojeni jedan bend ne voli preterano.. Kako finansijski izdržavate i koliko je potrebno odricanja dok se muzika ne „zavrti“ i počne sama sebe da finansira?

Pa finansijski smo veoma loši, sve što pokušavamo da sredimo su normalni uslovi za probe.
Mislim da bi ljudi trebali da rade poslove svoje struke, a muziku da rade iz ljubavi, što se tiče prihoda od muzike trebalo bi uglavnom da pokriva troškove koji su nastali zbog nje.

Ima li izgleda za izlazak ploče u skorije vreme s obzirom da materijal za istu već postoji?

Trenutno imam materijala, koji nažalost nije kompletan tako da će za izlazak ploče morati malo da se sačeka.

Medijska podrška? Toliko se o njoj govori... Koliko su lokalni mediji spremni da izađu u susret ovakvom muzičkom i umetničkom izražaju, i koji je osnovni oblik „širenja piče“ o Krvnicima i ostalim bendovima iz te branše?

Osnovni oblik širenja priče je zasnovan na principu "gluvih telefona", tj priče od osobe do osobe, a uz to sve se i muzika često posluša pa ako se neko zaintersuje za neki bend lako može da sazna više o bendu i da dodje u kontakt sa njim. A najvažiniju ulogu trenutno igra myspace preko koga se stiču šira poznanstva pogotovo konekcije izmedju susjednih država, a danas malo ko ne može da ode do nekog internet kafea i pogleda šta se naokolo dešava.

Šta očekujete od izlaska ploče? Kakve su reakcije publike koja je imala priliku da se upozna sa vašim materijalom i kako se kao bend nosite sa kritikama?

Pa da moj rad izadje u javnost mislim da bi ljudi iz radoznalosti htjeli da vide o čem' se radi, i logično je očekivati da će većina reći da je dobro, tj. ništa posebno. A to bi ipak značilo da je slušljivo i bio bih veoma zadovoljan..
Na žalost, mnogi bi rekli da je recimo odlično, ali u stvari to uopšte ne misle.

Pa samim tim što muziku radim zbog svog zadovoljstva, nikada me nisu dodirivali loši komentari. Samo mi je bilo drago da to pojačava inspiraciju toga ko je to rekao. Jer loše stvari uglavnom čujem od sljedbenika black metala.

krvnici

Specifičan detalj kod black bendova je skrivena „satanistička poruka“...Bar se većina jasno izjašnjava u tom smeru. Da li je to i vaša priča ili je black prvenstveno muzičko opredeljenje?

Od kad sam stekao razum nisam imao nista protiv bilo koje religije, jedino što se u meni probudilo je mržnja prema religijama koje se nameću, a to je u glavnom hrišćanstvo. I bilo mi je krivo što ljudi neće da priznaju da su nastali od pagana. Pogotovo "Srbi pravoslavci" (mislim na zatucane), dakle oblik satanizma koji koristim sluzi uglavnom kao propaganda protiv hrišćanstva odnosno nametanja religije.

Kakvav je trenutni sastav benda, s obzirom da smo načuli da je trenutno ceo projekat u stvari One Man Project?

Samim tim što je odlaskom Srđana ostao jedan član, može se reci da je one man project.

Da li nameravaš da tako ostane ili tražiš nove muzičare?

Stvarno mi je žao sto ne mogu da imam cjelu postavu, ali ovo je trenutno jedini način na koji mogu da se bavim muzikom tako da ću neko vreme da radim sam, a onda ću vjerovatno da potražim ljude koji će biti zainteresovani za rad, i sa kojima ću moći da imam normalne odnose. I jedna od većih želja mi je da izađem na binu, pa vjerujem da ce to biti razlog za potražnju muzičara.

Ali mislim da to neće biti u skorije vreme.

Sad ono nezaobilazno tabloidno pitanje. Da li si uplovio u mirne ljubavne vode ili čitateljke ovog intervjua mogu da se nadaju mladom black metal umetniku? (smeh)

Mogu samo da se nadaju dobrom black metalu, a što se tiče mene zauzet sam vec duži vremenski period i najvjerovatnije će tako i da ostane, ako ne dodje do nekakve nesreće, smrti ili tako! A moja saputnica mi daje najveću podrsku, i pojačava mi volju za mnogim stvarima.
Inače, nikada me nisu privlacile osobe ženskog pola koje slušaju black metal, jer one to rade i uglavnom počnu slušati zato što im se svidja lik iz nekog benda, ili neka njihova simpatija sluša black metal.

Corpsi??? Taj nezaobilazni detalj u ovom žanru? Radiš sam pripremu za nastupe ili je to deo koji odradjuju šminkeri ??

Mislim da ljudi koji su prije mazali corpse a sada polako prestaju, počinju polako da izlaze iz žestine black metala. Imam svoj corpse paint ali ga rjetko mažem, a samim tim što trenutno ne izlazim na stage nemam baš ni potrebe. Inače mislim da svako treba da zna da nacrta svoj corpse paint, a ako mu se to već ne da nek se zapita o čem’ se radi!

I još za kraj pitanje koje ne mogu da izostavim, imaš li u planu profesionalnu saradnju sa izdavačkim kućama i bendovima iz Srbije, i da li ćemo imati priliku da u skorije vreme vidimo Krvnike u Beogradu?

Ako bude došlo do okupljanja cjele postave možda se pojavim. Uglavnom velika je mogućnost da se za nekih par godina preselim u Suboticu, pa se nadam da će se tamo lakše raditi. A onda se podrazumjeva da ću da izdajem u Srbiji. Ukoliko se sve bude odvijalo po nekom redu koji imam isplaniran.

Hvala na izdvojenom vremenu i nadamo se uspešnoj saradnji, a ovo može ujedno biti i apel na zainteresovane organizatore da Vas kontaktiraju i eventualno angažuju.

Hails!

Stay Black

 

Intervjuisala: MaryJane

Fotografija: Krvnici

www.myspace.com/krrvnici 

 krvnici onTM


12:24 , 22.10.2008 Poslao u Artikoolacija 0 komentara Link


22.10.2008

dan kada su pobedile seljačine

Image and video hosting by TinyPic

ili...sećanje na 5. oktobar


toga dana su
svoje “targete” zamenili stisnutom pesnicom
svoje komplekse
potisnuli adrenalinom


frustracije zaslepili
novom zorom

nasmejani i sretni
u toploj gomili
dok je padao mrak
a ubice paradirale gradom
ljubeći ruke savesnicima

nisam bio tamo
jer od duhovne revolucije
ne nazreh čak ni iskru
jedan zatvoreni krug istosti
u kojem živimo sad
rodio se tog dana

a trebao je da se rodi život
na koji bismo bili ponosni
hodajući uzdignute glave
i bistrog pogleda
ispunjeni ljubavlju i oslobođeni
patnje

 


 



12:20 , 22.10.2008 Poslao u Sadomazoteka 0 komentara Link


22.10.2008

Zec beli...

Jedan retro post, napisan u vreme predizborne kampanje... Čitajući pojedine blogere ovde sa posvetama, prosvetama, ko je kome, zašto, kako i koliko, setih se ovoga...



 Image and video hosting by TinyPic

Beli Zeka je iznenađen proizvoljnostima kojima se pojedini kandidati služe. Zeka je reagovao povodom izjave jednog od protivkandidata da je ono, što smo onomad gledali na jednoj TV, bilo zapravo suočavanje ovih naših kandidata. S obzirom na to da javnost treba da dobije potpunu informaciju, Zeka kaže da je izvesna TV i njemu poslala poziv da učestvuje u emisiji pod nazivom: "Pokaži kako vladaš cirkuskim veštinama, uhvati se u zamku". Zeka je iz mesta, bez dvoumljenja, odbio poziv jer mu na pamet ne pada da se cirkuzira. I da se javno nabacuje, udvara, titra i podilazi ženskim osobama - pa makar bile i zečice. Zato je iznenađen što pojedinci iskrivljuju stvarnost navodima da je cirukiziranje zapravo bilo-suočavanje.
"Kao da nisam rođenim ušima čuo i video", zaključuje Zeka.

niko ne sme da vas keca
12:19 , 22.10.2008 Poslao u Sadomazoteka 0 komentara Link


22.10.2008

kosmos: štasmos: odaklesmos:

Image and video hosting by TinyPic

kao večiti ljubitelji ritma
činimo posebnu sektu međ ovim poljskim cvećem
ali, ako promenimo ?ritam:
možda bude frke:
možda zaliči nekome
nedajbože:
da preotimamo stvar u svoje ruke
i teme i konkubine onim giikovima i prasićima i obesnima
a možda malo s*****o fiziku i sve ostale hemije
i tako mi, ponekad:
sve to liči više na klizište,
nego na klizalište
jer: ja sam video napumpani balon
i pre nego sam počeo da u njega duvam
pa nisu samo kinezi hiljade puta premazivali lakom tišleraj gledajući u "nebo"
i nisu samo kovači iz trebinja hiljadu puta ubeđivali čelik da se pretvori u "lepotu" jedne !dimiskije

kažu da je darvina vaspitavala baka koja je bila
"čisti kreacionista":
pa se mali tek posle oteo kontroli
najverovatnije zbog toga što su ga:
pred školu, propitivali za vreme obroka

posle su se i ostali oglušili o fakte termodinamike
i kao nisu videli ljudska stopala u otisku srca dinosaura!?
i kao zaboravili da moraš imati jednu etiku, a dva tela
a ona posle kad su već na gomili
obave sve drugo redom:
privlačnost mmmmm
gravitacije i ostali sexy smešni pokreti + crveni pomaci
i umaci:
eh: a kad smo vec kod sosova i s.o.s.- ova:
i te ideje o ritmu
predlažem da mislimo:
gorimo.. mislimo.. volimo..i ne bojimo se gubitka..
i pustimo sve opcije
ukinuti sve zakone - s l o b o d o m
i primorati lenje na ritam:

2) ovdašnji ritam vam predlaže: jebeš moral, hoću oral!.

:ili, možda samo za ovaj put, još jaču varijantu:

1) ovdašnji iz ritma vam predlažu:
jebeš oral, hoću moral!:

.. pa udri batice.. pošto smo i tako, ustvari, samo jedna misao.. putujmo, mislima.. ekološki opravdano, malo košta.. netrebaviza nitdeviza..
svratimo do borhesovog raja, one veeeeelike beeeele biblioteke
natočimo mallo goriva
svratimo kod mike genija na jednu domaću kajsjevaču bezišta svratimo do normedžin i:
provucimo joj prste kroz prirodnu crnu kovrdžavu kosu
odemo do zokija 1. i dugo se gledamo u oči
čudeći se kako je telepatija jedino čudo
onda odemo kod zokija 2. i potvrdimo se telepatijom
zauvek..
uplatimo voljenom kredit
da može da nam šalje makar sms-ove
i tako: pokupimo po nekog ranog elgara
da bi smo imali za zvižduk u8
odabrati kao nešto bezbolno za ovaj kao globalnotopli dan:

a: eevo je pesma jedne košulje:
zaljubljene do okovratnika u jednu sasvim običnu drvenu štipaljku, i glasi:
držiš me na ovoj ljuljašci da se ne okliznem..
da mi suze ispare na suncu..
zahvaljujuči tebi moći ću malo da se našalim sa stokom i živinom u ovom dvorištu:
nadimaću se..
kao jedro na 18metarskoj z a j e d n i č k o j jedrilici.. raskopčaću svu dugmad na svom platnenom telu..
celo prepodne, ako hoćeš,
mogu biti i zastava koja rukavima šamara vetar
i miriše na sapunicu i nebo..
drži me čvrsto, ali nemoj da mi zavidiš..
mene u ponedeljak u 11: peglaju..

  mind fixing crew

12:17 , 22.10.2008 Poslao u Sadomazoteka 1 komentara Link


22.10.2008

Često pominjani gosn Čer

Тута&Рокаџиа

Из циклуса . . ероцками присећања

Уцвељена и Рокаџиа трајали су заједно у неком трпном стању.он вазда нас лагајући како јадницу растура пар пута надан са сексом,а она некако бледуњава није имала куражи да то безобразно проба санеким однас да се баш увери како јој поменути чини . . . то штосе нама фалијо.
Ја сам тек тек зазиро одњега по изгледу набијеног снагом а по нарави пргавог.плус је био истетовиран зауветом што је била новина унашем селу, доно наиме сувенира засвагда изморнарице.но једаред га је мој брат дообро исполиво пред свима на басамцима одбирцуза, баљезго нешто онашој содари, као, нема соода доста гаса усеби па немош ни добар шприцер направити,е потом се ја окуражијо па уцвељену пито
- бил ми дала
- паааа, незнам
а, тусмо значи, закључих полно интелегентан па је онда спопадо кад год је наиђем и како већ бива . . . доватисмо се једне среде подно камара тешићеви.


Image and video hosting by TinyPic

Он возијо неки камен за фабрику па га није било. Е луде жене да сам знао, свог ме изуједала указујући да је онај њезин никад ние тако забушијо - уствари инемош датрти, само једаред одради . . иготовје.ваљда неку грешку углави има, аја да полудим па сам валда зато и сва слуђена сизгледом. После ми поручивала по мојој секи, шнајдерки, да би могли још кои пут да се порушима налеђа, ал ја крено да браним фитбала одзаправо у клубу сеоском па нисам тео да се деконцентришем рокањем, углави. Весела и њезин Туута били су права контра овима двома.она,онако свуд је било зауватити, а он њања, онижи дебељуца, сав некако удупету сконцентрисан, те смешним брчићима подносем . . ма живи пииш.радила је весела ко трговкиња код браца глувог, оно знате, прехрамбени артикли, ал било и конца и решета, чекића, а и ципела мајстор звекана из суседног села.тврди кокамен . . што би се отмено казало . .колонијалне робе наизволте. Да и кајшова снитнама за опасати чакшире, а кад устреба,а требалоје, да децу тууку. . . . кад згреше. Ми , већ обруцали, докони волели смо седети напрагу радњином па да веселој добацивамо, а она, женско сујетно само се румени уушима . . и смејуљи.кад год смо је питали да нам да . . макар малко . . одмахивала је шаком уз напомену - те неумете ви то - е јеблите, чуј, неумемо беше нам хорски коментар - сад само још кажи да онај твој питијасти то добро ради, 1 пргавиће сарваш - а штас то вас па тиче, а , кочоперно би узвраћала - па шта се ома једиш само те питали, ако недаш, пољуби па остави ил ћеш нам већ једном надоћи, небрини , ми би њојзи одбрусивали повређени усујети туута ние залазијо убирцуз, радијо уфабрики ко књиговођа,а онда после ручка кад оцпава правац црква и ко хоровођа учијо оне цркви окренуте а слухисте притом да певаду, онако изглаве, јер ноте још нису стигле унаше село дотад. Е онда,једно лето, опекла звезда,ми код брзака играли жмуре уводи, кад ето ињи двое да се оладе . Јооој једва смо чекали да смакне аљину да је видимо удресу па да сви ко по команди почнемо подунавом маструрбирати уњу пиљећи.кад ош, он се слиндари голцијат и на нашу запрепаст одмерисмо му комадину.ко шлауф заполивање од двацоладебо . .међ ногама је вуко . . страшно било завидити. Наравски ома нам је било јасно њено нас одбијање засекса, те . .и име јој весела. потом смо му се сви одреда углас јављали сокаком,а он се само смешко, ни не погледавшинас.а басамак дућанов заменусмо за седење наогради однеког шимшира предопштином јер ту је афтобус сеоски стајао па се штогод новога могло вазда чути.
12:15 , 22.10.2008 Poslao u Neuro Jazz 1 komentara Link


22.10.2008

Shadow Facts....blog za M....

The beautiful hands hold
 The beautiful heart of
The beautiful message
The beautiful life holds
The beautiful moment
of The beautiful universe


12:12 , 22.10.2008 Poslao u Neuro Jazz 1 komentara Link


22.10.2008

The Two

5.9.2008 - The Two

Image and video hosting by TinyPic

Proud

Image and video hosting by TinyPic

The two and the aliens

Image and video hosting by TinyPic

The two and the bubbles

Image and video hosting by TinyPic

The two and The Earth

Image and video hosting by TinyPic

The two and the lighthouse

Image and video hosting by TinyPic

The two and The Moon

Image and video hosting by TinyPic

The two and the mouse

Image and video hosting by TinyPic

The two and the nightmare

Image and video hosting by TinyPic

The two and The Valentine

Image and video hosting by TinyPic

The two and the elephant

Image and video hosting by TinyPic

The two and The Sun

Image and video hosting by TinyPic

The two abd The Moon


12:06 , 22.10.2008 Poslao u Neuro Jazz 1 komentara Link


22.10.2008

Nedeljna razbibriga

Image and video hosting by TinyPic

ili sastav na temu Vesela Recenzija

Jedan od dražih mi blogova koje sam postavila na Zoxteru, pa evo...Prenosim ga ovde u cilju vesele vam nedelje :))

Autor recenzije ; Čik Pogodite ;)))))

Film : Zona Zamfirova

Na početku XXI veka, odavno značenjski mrtva i stilski pokopana proza Stevana Sremca nema nikakvog razloga za život niti šansi za opstanak. Kitnjasti lajt-boemski rukopis ovog autora, tvorca oduvek imaginarnog i nikada stvarnog frik-Diznilenda srpske ruralne pastorale, izgubljenog raja vlastelinskih babuskera što naivno spletkare, cakano idiotskih mladih parova rumenih obraščića i veselo intoksikovanih popova u pošaličkom vajbu, otapa se u radioaktivni otpad u sudaru sa realnošću koja se već pedesetak godina formira oko nas.

U Novom Srpskom Diznilendu (NSD), Mikiji uveliko diluju deci »smek«, Šilje ushićeno vitlaju motornim testerama, dok Paje mornarskom kapom užurbano brišu skorelu spermu ratnih zločina. Literarni izvornik novog srpskog blokbastera, Sremčeva ZONA ZAMFIROVA, iz moderne perspektive, ni narativno ni konceptualno, ni strukturalno, kao ni suštinski, ne nudi ništa više od ubajaćene matrice američkog tinejdž filma osamdesetih, smeštenog u srednjoškolski milje, gde se najprsatija i najbogatija »čirlidersica« koledža na jedvite jade smuvava sa lobotomiranim ragbi šampionom, siromaškom, dok se društvo odraslih poput B-52 survava na njih. Ali film koji je pred nama nije čak ni to. Kako bi leprozni književni zombi Stevana Sremca ipak nekako filmski prohodao u osvit novomilenijumske histerije, bilo je potrebno prigrliti neku od sledećih mogućnosti:
1) Deliti besplatne halucinogene droge uz bioskopske karte
2) Deliti besplatne bioskopske karte uz halucinogene droge
3) Ubaciti vruću sekvencu lezbejskog seksa u Turskom kupatilu, i prekrstiti naslov u EROGENA ZONA ZAMFIROVA, kako bi se milje nekako približio kostimiranoj erotičnosti Tinta Brasa, Italo-maestra softkora 4) Umontirati scene koreografisanih tuča u vazduhu i po livadama, u stilu hongkongških fajterskih filmova, kako bi se naivnost sižea uskladila sa naivnošću glume
5) Ušnirati šekspirovski tragični epilog tj. ukrasti rasplet ROMEA I JULIJE, kako bi ZONA proradila makar kao neki deseti rentgen odblesak šmirantskih Kenet Braninih adaptacija Barda
6) Uposliti Sinišu Pavića kao scenaristu, Emira Kusturicu kao reditelja, Rome naturščike umesto glumaca i poroditi RTS sitkom - BOLJI ŽIVOT ZONE ROMFIRSKE
7) Uraditi sve nabrojano istovremeno....
8) Ali ne. To je nemoguće.
 To bi značilo primenjivanje svetskih kriterijuma na srpski filmski mikrokosmos koji priznaje samo kriterijum haosa. Haosa u kome ovaj film režira i adaptira legendarni veteran Zdravko Šotra, po kuloarima poznatiji kao ŠOPOLA, Džon Ford bombardovanog RTSa, čovek-mit koji nas je dekadama iskusno filmski podučavao kako što ponosnije da volimo i branimo naših nekoliko domovina i još par lidera. To je naš stari dobri Šopola, čuvar Svetog Grala RTS ortodoksije, koji je za Tita i Partiju pravio ikonične tevebioskopske gorostase poput IDEMO DALJE i OSVAJANJA SLOBODE (gde partizan Radko Polič završava ispod nekog drveta sa u čelo urezanom petokrakom od strane četnika, koji kao da koriste crveni flomaster umesto kame), zatim monumentalni ep BOJ NA KOSOVU za tada novopečenog Slobu Gazimestanskog (gde kamioni »Prve Petoljetke« jurcaju iza Kosovke Devojke, a odrubljena glava Cara Lazara svetli kao stona abažur lampa u »Jugodrvo« salonu nameštaja), kao i nezaboravni kemp-klasik za sva vremena BRAĆA PO MATERI, koji zaslužuje zasebnu knjigu kako bi se svojstveno sabrali svi njegovi dometi. U šakama Šopolinim, koji je sa prethodnim LAJANJEM NA ZVEZDE dosegao svoju romantičnu,p oznobaroknu fazu vraćanja naivnosti vlastitih korena, ZONA ZAMFIROVA postaje upliv u četvrtu dimenziju mrtvog lokalnog bioskopa, nepostojeći amalgam nečega što je davno postojalo između Vjekoslava Afrića i Soje Jovanović, ali je na svu sreću i umrlo od ruke dobrog ukusa i modernijih kinematografskih tendencija. Ali, od Šopole pa do Ravne Gore, sve ovo puko razglabanje se pretvara u prah pred činjenicom da je ZONA dosad skupila pola miliona gledalaca u Srbiji. Tu dolazimo do ilustrativne konstatacije da nije problem u Ceci, već u sto hiljada ljudi na Marakani. Ako »circa« pola miliona ljudi kontaminiranih latinoameričkim serijama želi grupno da se teleportuje u hiljadudevetstopedesetu godinu, niko ih u tome ne može sprečavati.

Tragedija je u tome što teleport ne postoji. Vremenska mašina još uvek nije izumljena, i svi smo, nažalost, zaglavljeni tu gde smo. Zato se domaća stvarnost i fikcija ne mogu vrednovati svetskim kriterijumima. Zato je sve što se ovde napiše tek treperavi komentar iz Crne Rupe ili patetični »zapis iz podzemlja«. Zato se ZONA ne može oceniti. I zato nam nema spasa.
12:04 , 22.10.2008 Poslao u Sadomazoteka 1 komentara Link


22.10.2008

GBOBserbia

Image and video hosting by TinyPic


Global Battle of the Bands je INTERNACIONALNO takmicenje bendova-"zive muzike" !

Projekat su pokrenuli muzicari Engleske 2004 sa idejom da zemlje sveta izaberu svoje predstavnike i posalju ih u Englesku na Svetsko Finale gde bih ih ocekivala velika nagrada za prvo mesto i proboj u svetu muzicke industrije! Te 2004-e, prijavilo se i ucestvovalo 16 zemalja....ukupno, u izboru bendova po svim nivoima, ucestvovalo je oko 3,000 muzicara iz celog sveta...koncertima je prisustvovalo nesto vise od 50,000 ljudi!Od tada, GBOB pravi neverovatan uspeh u svetu!!!


Danas, 2008-e, prijavilo se 36 zemalja iz celog Sveta!!!Svoje ucesce na izborima Nacionalnih pobednika je potvrdilo preko 12,000 muzicara , a ocekuje se da ce svim manifestacijama, sirom sveta, prisustvovati preko 2 miliona posetilaca!!! Svi ovi podaci govore o tome da GBOB postaje definitivno najveci i najbolji Battle of the Bands na svetu!!!

2006-e, Srbija je imala svog predstavnika-bend "House of ghosts" je predstavljao Srbiju u Londonu medjutim, bez veceg uspeha...

2008. - Srbija ponovo bira svog predstavnika!!!

KVALIFIKACIJE POCINJU 07.septembra u klubu Danguba, BEOGRAD!!!

Od muzicara se trazi da u toku osam minuta, sa dve originalne pesme, nastupe uzivo i osvoje publiku i ziri koji ce ih sa Kvalifikacionih , poslati na Nacionalno finale !!! Na Nacionalnom FInalu, ziri moraju osvojiti svojom muzikom, nastupom ali i kontaktom sa publikom!!!
POBEDNIK NACIONALNOG FINALA DOBIJA, kao nagradu za prvo mesto ,
PUT U LONDON I SMESTAJ U LONDONU TOKOM SVETSKOG FINALA!!!


DODJITE DA PODRZIMO NAJBOLJI BEND SRBIJE!!!

03.10.2008 - VELIKA SALA SKC BEOGRAD -NACIONALNO FINALE -

www.myspace.com/gbobserbia


11:59 , 22.10.2008 Poslao u Artikoolacija 1 komentara Link


22.10.2008

Dream catcher so beautiful

Image and video hosting by TinyPic


Dream catcher a little device
Dream catcher I see your surprise
Dream catcher wake me up
Dream catcher don't be rough
Dream catcher gives me its hand
Dream catcher takes me to the sand
Dream catcher takes my dreams
Dream catcher sends me back to sleep
Dream catcher so beautiful
Dream catcher my only hope
Dream catcher can't you see
I'm in your world
Come and catch me

K.Logan



11:53 , 22.10.2008 Poslao u Neuro Jazz 1 komentara Link


22.10.2008

Aleluja, kume, Tranz Art ( srpski blogovi )

Dobrodošli u poslednju oazu subverzije :))

Oj emisijo iz 4 dela
nikad više nećeš biti cela....

Urbano Zeleno



Žana Polijakov


Queeria


Zokster Something



Za ovu subverzivno incidentnu emisiju krivi su : Zox, Kiklop, Jaca, Koyot  i ostali šlogeri koji su se odzvali akciji Diverzija Srbijanskom Mejnstrimu :))))))))))

pa da....





11:49 , 22.10.2008 Poslao u Artikoolacija 1 komentara Link


{ Prethodna strana } { Page 1 of 3 } { Sledeća strana }

O meni

Home
Moj Profil
Arhiva
Prijatelji
Foto Album

Linkovi

Kategorije

Morning Shit
Evening Shit
Neuro Jazz
Sadomazoteka
Artikoolacija
hard core

Poslednje napisano

Long Time No See
Beton Jungle Bikers
Zločin bez kazne
Osetometrija u boji Blue
Iznenađenje

Prijatelji

malivoja
Svemirko
kojak
Wall
agmonser
Ljubasta
janik
vojslav
III
mephistopheles
Tresnja
poglavica
bozabritva
Wolfie
Beogradoholik
zaratustra
nurlisoul
pepelinno
Lela13
elfish
twopumpkins
SigmundFreud
littledickens
yin
Freeda
Jeska
anonimna
asterion
webman
LepotaPoroka
nataaa
ludo1
coolmare
coolja
frity
DANILOVICorNOT
Capricornus
GostKodGrofice
Evergreen
ivanmilke
Kaufman2007
mnjradovic

Neuro Jazz

<Image and video hosting by TinyPic