20/4/2009
---> Srećan
Povlačim se u svoju samoću
tamo gde su ljudi moga kova
tamo gde se teško živi noću
od tišine i opasnih snova

Digao sam ruke od skandala
od prošlosti i pogrešnih zelja
od lepote izvora svih zala
od ljubavi i od prijatelja

Povlačim se a ostavljam ljude
u njihovoj zabludi od zlata
da me nađu kad i njima bude
zakucala samoća na vrata.

D. Trifunović
Komentari:

Pošalji komentar

Ovo je jedna od mojih omiljenih pesama Duska Trifunovica, iako odise tolikom tugom prema zivotu i protkana je esencijom razocarenja i nekim teskim inatom da se ne odustaje od samog sebe. Mozda bas zbog toga, ne znam. Znam samo da malo ljudi shvata koliko u njoj ima nade i vere u ljudski rod...
Poslao ziggy u 18:51, 20/4/2009 | Link | |
Svaki put se nanovo pronađem u njegovoj otuđenosti...pogotovo za ovakvih kišnih dana. :/
Poslao Seven u 19:03, 20/4/2009 | Link | |


[Template by: Rapsodia Colors.net] [Adaptacija za BlogOye Portal: WhoreOfBabylon]