26.3.2007

Čudna neka tuga , večeras mi ne da spavati
prevrče se želucem kao vrelo kamenje i penje
koščatim rukama,
pohlepno hvata misli kandžama i
dahom ih boja u crnilo

plaši me odlučnost kojom izgara
da me povede na oranice pustoši, poljane
sagorene da joj pruže dom i zatvor za posrnule

Čudna neka tuga, večeras me obuzima
večeras me oduzima svijetu koji volim
opijajući me svojim najdražim mirisom
„ nesigurnost i strah smrtnika“
pretvarajući me u još jednog roba
pustopoljine duša izgubljenog sebstva


Objavio amorfia u 00:12 | kategorija: proza
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (2) | Pošalji komentar
Komentari:

Pošalji komentar

stize kafa sa malim zakasnjenjem
jutro oooo Amorfiooo )
Poslao poglavica u 16:16, 26.3.2007 | Link | |
EKSTAZA!!!!!!!!!!!!
POSJETITE BLOGOVE :
WWW.YUTOPIJA.BLOGSPOT.COM
WWW.KARAKTERI.BLOGSPOT.COM

EKSTAZZZZZAAA!!!!!!!!!!!!!
Poslao Anoniman u 19:06, 25.4.2007 | Link | |