Blog

Gde je moj um ?

09:27, 25/6/2010 2komentara Link

Gde je moj um?
Sve mi se zbrkalo
Sve je smisao izgubilo
Gde sam to ja ?

Kao da mi je život stao na pluća
Ne znam gde se trenutno nalazim
Gde mi je kuća ?
Sve mi se zbrkalo

Iz tuđih usta  izlaze sivi tonovi
Vid mi se magli, strašno sam zbunjen
Gde sam pogrešio ?

U mračnom uglu deluje prijatno
Tu bih legao i svetlo ugasio
Trebaš mi



Kralj sa vrha Beogradjanke

19:23, 11/11/2008 3komentara Link

Je jednom rekao

Ima velike sirotinje medju našom decom, kojoj, sem para, roditelji nisu mogli ništa drugo dati



In memoriam

21:23, 20/10/2008 5komentara Link


Prijatelju nema te već skoro dve godine.Sa tobom su otišli još neki ali ti mi nedostaješ najviše.Razmišljam dok ovo pišem kako nisi nakačen na web gde god da se nalaziš sada.U principu isto mi je kao i da pričam sa onom kamenom pločom na kojoj je tvoja fotografija.Ne čuješ me ni tamo ni ovde.Odlazeći s'vremena na vreme na groblje kapiram da sve manje ima smisla da razgovaram sa tobom ali nekako mi nedostaju one naše male priče.Znaš one ne važne,dečije.Gde sam bio, koga sam video i ko je koga zavrnuo.Nedostaju mi i tvoja glupa opravdanja, ali ti si imao potrebu da opravdaš svoju dečačku naivnost koja te je i uvalila u sva ona sranja.Nedostaje mi tvoj smisao za humor i tvoja sposobnost da nasmeješ i sebe i druge kada si bio u najvećem očaju.Nedostaju mi tvoje sitne laži i tvoje pridike kako treba da učim na tvojim greškama.A jesam.Nedostaje mi tvoj promukli glas.nedostaje mi tvoj osećaj da pogodiš pogrešan momenat :)
Pre nekoliko dana sam čuo jednu pesmu i naježio se.Ti si jedini čovek koji nije mislio da je face kada se uvukao u to sranje.Znao si kako se završava na kraju.
Bio sam besan na tebe ali više ne.
Nadam se da si najzad spokojan



Ljubav i Ludost...

15:31, 20/8/2008 5komentara Link

Jednom davno, sva ljudska osećanja i svi ljudski kvaliteti našli su se na jednom skrivenom mestu na Zemlji.




Kada je Dosada zevnula treći put, Ludost je, uvek tako luda, predložila: "Hajdemo se igrati skrivalica! Ko se najbolje sakrije, pobednik je medju osećanjima.

"

Intriga je podigla desnu obrvu, a Radoznalost je, ne mogavši prećutati, zapitala: "Skrivalica? Kakva je to igra?"

"To je jedna igra", započela je objašnjavati Ludost, "u kojoj ja pokrijem oči i brojim do milion, dok se svi vi ne sakrijete. Kada završim sa brojanjem, polazim u potragu i koga ne pronadjem, ili ga poslednjeg pronadjem, taj je pobednik.

"

Entuzijazam je zaplesao, sledilo ga je Oduševljenje.



Sreća je toliko skakala da je nagovorila Sumnju i Apatiju koje nikada nista nije interesiralo da se uključe u igru.



Ali nisu se svi hteli igrati. Istina je bila protiv skrivanja, a i zasto bi se skrivala? Ionako je uvek, na kraju, svi pronadju.



Ponos je mislio da je to glupa ideja, iako ga je zapravo mučilo sto on nije bio taj, koji se setio da predloži igru.



Oprez nije hteo reskirati.



"Jedan, dva, tri." Počela je brojati Ludost.



Prva se sakrila Lenjost, koja se kao i uvek, samo bacila iza prvog kamena na putu.



Vera se popela na nebo, Zavist se sakrila u senu.



Uspeh se mučeći popeo na vrh najvišeg drveta.



Velikodušnost se nikako nije mogla odlučiti gde da se sakrije, jer joj se svako mesto činilo savršenim za jednog od njenih prijatelja.



Lepota je uskočila u kristalno čisto jezero, a Sramežljivost je provirivala kroz pukotinu drveta.



Krasota je našla svoje mesto u letu leptira, a Sloboda u dahu vetra.



Sebičnost je pronašla skrovište, ali samo za sebe!

Laž se sakrila na dno okeana (laže, na kraju duge), a Požuda i Strast u krater vulkana.



Zaborav se zaboravio sakriti, ali to nije tako važno.



Kada je Ludost izbrojavala 999.999, Ljubav jos nije pronašla skrovište jer je bilo sve zauzeto. Ugledavši ruzičnjak, uskočila je, prekrivši se prekrasnim pupoljcima.



"Milion!", zavikala je Ludost i započela svoju potragu.



Prvu je pronašla Lenjost, iza najbližeg kamena.



Ubrzo je začula Veru kako raspravlja o teologiji s Bogom, a Strast i Požuda su iskočile od straha iz kratera vulkana.



Slučajno se tu našla i Zavist, i naravno Uspeh, a Sebičnost nije trebalo ni tražiti. Sama je izletela iz svog savršenog skrovišta (pčelinje košnice).



Od tolikog traženja Ludost je ožednela, i tako u kristalnom jezeru pronašla Lepotu.



Sa Sumnjom joj je bilo još lakše jer se ona nije mogla odlučiti za skrovište pa je ostala sediti na obližnjem kamenu.



Tako je Ludost, malo po malo, pronašla gotovo sve.



Talent u zlatnom klasju žita, Teskobu u izgoreloj travi, Laž na kraju duge (laže da je bila na dnu okeana), a Zaborav je zaboravio da su se uopšte ičega igrali.



Samo Ljubav nije mogla nigde pronaći.



Pretražila je svaki grm i svaki vrh planine i kada je već bila besna, ugledala je ružičnjak.



Ušla je među ruže, uhvatila suvu granu i od besa i iznemoglosti počela udarati po prekrasnim pupoljcima.



Odjednom se začuo bolan krik.



Ružino je trnje izgrebalo Ljubavi oči.



Ludost nije znala šta da učini.



Pronašla je pobednika, osećanje nad svim osećanjima, ali Ljubav je postala, i od tada ostala, slepa.



Ludost je plakala i molila Ljubav da joj oprosti i na kraju je odlučila zauvek ostati uz Ljubav i pomagati joj.



Tako je Ljubav ispala pobednik nad osećanjima, ali i ostala slepa, a Ludost je prati gde god ide.




Mozda zvučim kao tinejdžerka ali mi je priča prelepa



Pismo mojem ocu ....

10:10, 24/7/2008 3komentara Link

Celoga života sam živeo bez tebe,a znao sam da si tu negde.Pričali smo vidjali se i ti si verovatno mislio da svoj posao obavljaš kako treba.Neću te kriviti nizašta.Neću ti prebacivate to što si bio odsutan a jasam živeo  bez ičije pomoći.Neću patetisati i pisati koliko si mi nedostajao.
Ti si ćale deo mene koji je oduvek tu ali ga ja ne poznajem.Nedostaješ mi  i danas.Iako te ne posećujem,iako bežim od toga da sada ja treba da budem sin
Jebiga ćale

Možda Štulić kapira bolje nego ja

tesko vrijeme za matore prijatelju moj
na zidovima nasi tragovi
mi kruzimo kao psi
djevojke se ne obaziru za nama
njihove kose bude sjetu
dug je put do vjecnosti
i mi ga prelazimo cutke i u miru
hej stari sjeti se i reci mi nesto o njoj
hej stari plati gem prijatelj si moj
tesko vrijeme za matore prijatelju moj
uloge su davno podjeljene
i svatko ide svojim putem
tateki piju i saplicu dok pjevaju
zene ih zaobilaze na mah
klinci ih rasturaju zbijeni u gomile
oni pljuju glasno i urlaju kao zvijeri
hej stari sjeti se i reci mi nesto o njoj
hej stari plati gem prijatelj si moj
tesko vrijeme za matore prijatelju moj
ljudi postaj u nalik na kokosi
slabo vide i rano lijezu
a jutrom zure na kopanje
zbijeni u gomile duhana
dzepova usukanih od znoja dlanova
zalaze svuda i u sve guraju nos

Jebiga ćale.....



Nejlepši tekst ikada

00:39, 23/7/2008 3komentara Link

Brodovi u prašnjavoj luci
Crnoj od znoja robova
Spustili su jedra
Bose žene na glavama nose
Tajni teret metaka
U korpama sa paprom
Skriven iza lažnih imena
Gledam kako prolaze
Oči su im sjajne
Daju mi znak
Crni dječak sa puškom u ruci
Vodi me do logora
Žene čiste ribu
Skoro će mrak

U vrtu je sjekira
Na krovovima dimnjaci
Zima zaobilazi moj dio grada

Pred kolibama gase se vatre
Žuti bubanj zamire
Ostali smo sami
Njena koža slana i zlatna
Kao jutro miriše
Slušam kako diše
Čujem joj sne

Čujem i zoru sa rafalima garde
I duge sušne godine
I zelen miris kiše



AKO ........

09:03, 18/7/2008 2komentara Link

Ako uspeš sačuvati glavu dok svi oko tebe
Bezglavi jure i za to krive nikoga do tebe;
Ako sačuvaš veru u sebe dok svi u tebe
Sumnjaju, i još da im platiš što sumnjaju u tebe;
Ako možeš čekati neumoran od čekanja,
Ili slušati laži a da te laž ne pokvari,
Ili biti omražen bez ikakvog opravdanja,
I još da ne izgledaš dobro i ne pričaš mudre stvari;

Ako možeš da sanjaš – a da ne poklekneš pod vlašću
Sna; Ako možaš da misliš – a da misao za cilj ne držiš;
Ako se suočiti možeš sa trijumfom i propašću
I još da usto ovo dvoje za istu stvar držiš;
Ako možeš izdržati da čuješ sopstvenu istinu
Izvrnutu od nitkova - da zamka bude budalama,
Ili gledati najdraže stvari kako se rasplinu,
Skupljati ih, graditi ponovo, dok sve se opet slama;

Ako možeš sabrati u hrpu sve svoje zgoditke
I rizikovati ih u jednom bacanju kocke,
I izgubiti i stati iznova na svoje početke
I ne pomenuti više nikada te kurvinske kocke;
Ako možeš prisiliti svoje srce, nerve, tetive
Da ti služe dugo nakon se sklope smrtne ralje,
I da se drže i guraju iako u tebi nema više žive
Sile, ničeg osim volje koja kaže: »Idemo dalje«

Ako možeš da glasnogovoriš masi i častan ostaneš,
Ili da šetaš s kraljevima, al običan sasvim;
Ako pred prijateljem i neprijateljem isti staneš;
Ako svi računaju na tebe, al niko baš sasvim;
Ako možeš da osetiš neoprostivu minutu
U šezdesetsekundnom neopisivom trku –
Onda je Zemlja tvoja, sine, i sve što je na njoj -
I još više, mnogo više – bićeš čovek, sine moj!

R.Kipling



Oproštajno pismo Gabrijela Garsije Markesa

13:19, 15/7/2008 2komentara Link

ZALJUBLJEN U LJUBAV

Kada bih imao jedan komadić života , dokazivao bih ljudima
koliko griješe kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada
ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju

Kada bi Bog za trenutak zaboravio
da sam ja samo krpena marioneta, i podario mi komadić života,
moguće je da ja ne bih kazao sve što mislim,
ali nesumnjivo bih mislio sve što kažem.


Stvari bih cijenio, ne po onome što vrijede,
već po onome što znače.


Spavao bih manje, sanjao više,
shvatio bih da svaki minut koji provedemo zatvorenih očiju
gubimo šezdeset sekundi svjetlosti.


Hodao bih kada drugi zastanu, budio bih se dok ostali spavaju.


Slušao bih druge kada govore,
i kako bih uživao u sladoledu od čokolade.



Kada bi mi Bog poklonio komadić života,
oblačio bih se jednostavno, izlagao potrbuške suncu,
ostavljajući otkrivenim ne samo tijelo već i dušu.



Bože moj, kad bih imao srce, ispisivao bih svoju
mržnju na ledu, i čekao da izgrije sunce.


Slikao bih Van Gogovim snom
na zvijezdama jednu Benedetijevu poemu,
a Seratovu pjesmu bih poklanjao
kao serenadu u času svitanja.


Zalivao bih ruže suzama, da bih osjetio bol
od njihovih bodlji, i strastveni poljubac njihovih latica…

Bože moj , kad bih imao jedan komadić života…
Ne bih pustio da prođe ni jedan jedini dan,
a da ne kažem ljudima koje volim da ih volim.


Uvjeravao bih svaku ženu i svakog muškarca da su mi
najbliži i živio bih zaljubljen u ljubav.


Dokazivao bih ljudima koliko griješe
kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare,
a ne znaju da su ostarili kada prestaju da se zaljubljuju.



Djeci bih darovao krila, ali bih im prepustio
da sami nauče da lete.


Stare bih poučavao da smrt ne dolazi sa starošću
već sa zaboravom.



Toliko sam stvari naučio od vas, ljudi…

Naučio sam da čitav svijet želi da živi na vrhu planine,
a da ne zna da je istinska sreća
u načinu savladavanja litica.


Shvatio sam da kada tek rođeno dijete,
stegne svojom malom šakom , po prvi put, prst svoga oca,
da ga je uhvatilo zauvijek.


Naučio sam da čovjek ima pravo da gleda drugog odozgo
jedino kada treba da mu pomogne da se uspravi.



Toliko sam toga mogao da naučim od vas,
premda mi to neće biti od veće koristi,
jer kada me budu spakovali u onaj sanduk,
ja ću na žalost početi da umirem…


I od mene jedno pitanje.
Treba li zuriti u zivotu i juriti Ikein namestaj i klima uredjaj u stanu i autu ?



Mefisto i zlatokosa

01:31, 6/12/2007 5komentara Link

Odluka njena može protivna čitavom biću da bude, Osim toga još žensko, naglo i preko.Očas posla okrenuće glavu od tebe da te i ne pogleda, ali će ti u mislima biti verna za sva vremena i čitavog života kajaće se što te nije gledala kada je trebalo.Sve same krajnosti a ni jedna ne valja.Moj Mefisto



Block out - Protiv sebe

17:43, 2/12/2007 3komentara Link

Hteo bih da se jos jednom izvinim sto u prišlom postu nisam naveo malo pre spomenute umetnike koje sam imao zadovoljstvo da cujem u mom gradu pre dva dana

PROTIV SEBE

Težak san, tihi korak
mrtav mrak, curi oblak,
beskućnik koji traži
zbir znakova po prašumi.

A tvoje ruke su nežne,
lako spuštaš ih na mene,
tvoje reči su jasne,
samo treba da ti verujem i proći će.

Ja ih nikad ne bih sanjao,
ali neko tera me na to...

Nemam izvor svetlosti,
na vidiku samo mrak.
Crna krpa preko očiju,
ja se plašim da je skinem.

Nema razloga za bolji svet,
sve što smislim stvorim ga za sebe,
al' protiv sebe...

Protiv sebe
protiv sebe
protiv sebe!

Ja dobro znam šta radim,
al' ne znam zbog čega
sve dobija drugu boju i miris.
Koliko puta sam krenuo iz početka
i stigao do istog prokletog mesta.

Moje vreme prolazi
i nemam ga još mnogo.
Moje vreme prolazi,
a ništa nisam stigao da naplatim.

Strah ili strepnja,
kradem ti misli,
radim protiv sebe.

Protiv sebe
protiv sebe
protiv sebe
protiv sebe
protiv sebe...



Nadam se da nije ovako :(

14:58, 1/12/2007 5komentara Link

Svako jutro kad se budim ja siguran sam samo
da sam promašio pistu i sleteo na njivu.
Obući cu se brzo i krenuti na posao,
tamo imam sedam sati svog slobodnog vremena.

I secaš li se kada smo se zadnji put poljubili
i milovali nežno da nam drhte usne,
ja ne bih bio ljubomoran da te vidim s drugim,
pusti me da plačem, ja sam uništen i umoran.

Trenje..
to je sve što nam je ostalo od ljubavi.

Mašta mi se srozala duboko ispod nule,
potencija je čudna stvar kad pređe ti u naviku,
drži me jače i pribij me uz sebe,
kraće će da traje i biće manje znoja.

Onanija je divna i kad pomislim na drvo,
i nek me samo misli vode što dalje od tebe,
ja sam bio tako mlad dok sam pravio prvo,
sad ih imamo troje... i volimo k'o svoje...

Samo trenje, trenje..
to je sve što nam je ostalo od ljubavi.

Ti slušaš divnu muziku, ja povraćam po stanu,
"šiješ" predivne goblene i kačih ih po zidu,
ja odlazim na pecanje, na fudbal, u kafanu,
i uvek sam se pitao šta trpaš mi u hranu.

Odavno sam izlizao svoj daljinski upravljač,
pročit'o sve novine i zaspao pod njima,
ja sam mrtav već odavno, al' niko ne primećuje,
ja nikom nisam potreban i sve, baš sve što imam to je
trenje.

Trenje..
to je sve što nam je ostalo od ljubavi.



Umro mi je prijatelj

23:07, 19/11/2007 12komentara Link

Sedim ,gledam tastaturu i razmišljam šta bih mogao napisati?
Umro mi je prijatelj.U 5 ujutro je umro ugušivši se u sopstvenoj povraćki.Kako ne dostojanstven način da odeš sa ovog sveta.Da i to sam pomislo.Danas mi je prijateljica rekla "Znaš  kada se neko meni blizak navuče na heroin ja se u principu pomirim sa tim da će vrlo brzo umreti"
Ja ne.naročito ako je to neko  sa kime živim u istoj zgradi već 25 godina.Neko sa kime sam sedeo po haustorima pola svog detinjstva.I ne ako je to četvrta osoba sa kojom sam se družio a umrla je iz manje više istog razloga ove godine.Moje društvo sa kojim sam se družio je većim delom završilo u tom paklu iz kojeg nema povratka, u kojem nema razuma.
Danas je kvart sumorniji nego inače, jer ... umro mi je prijatelj



Kada je pravo vreme

22:07, 2/11/2007 5komentara Link


Zove me kum.Kako si ? Šta radiš ? Kako devojka ? Kada će mo se videti ?
Slede moji odgovori.
Zatim sam ja na redu.Kako tvoji ? Kako ćerka ?kako žena ?
Slede njegovi odgovori
Zatim par šala i po malo neprijatna tišina.
Da razjasnim, doični i ja smo kumovi.Upoznali smoi se u vojsci 1998 godine.Odslužili svoje na jednom vrle neprijatnom mestu i došli kući.Nastavili smo da se družimo, da izlazimo, da  se napijamo i odlično provodimo.Iskreno moj kum je bio naj neozbiljniji lik koga sam ikada upoznao.Interesovalo ga je isključivo žurčenje i žene.Hvatao sam sebe kako ga saveujem da razmisli o budućnosti bla bla.Mislim nisam ni ja bio operisan od malo pre navedenog ali...
Nekoliko godina kasnije moj kum se oženio i ima prelepo dete i čeka drugo
Ja sam manje više nastavio da se zezam.Mislim imam devojku već  četiri godine i volimo se ali meni se ne ženi.A rodbina ko' rodbina navalila.Kum naj više.Kaže godine me stižu, šta se dešava samnom, vreme je da imam decu.Meni iskreno nije do toga.Imam 29 godina i svoj motor i super posao.Uhvatio sam sebe kako još uvek maštam o nekim stvarima o kojim sam maštao kada sam bio klinac.Devojka studira  i meni je ovako ok.Čak su me i roditelji počeli hvatati na patetiku tipa da imam unuče dok sam živ i ostalo.
Ja volim decu i naravno da priželjkjem kada ću postati otac ali ne vidim sebe u toj ulozi bar još neko vreme.
Mada počinjem  da razmišljam KADA JE TO USTVARI PRAVO VREME ?



Ponedeljak

12:23, 28/8/2006 10komentara Link

Jutros ustajem kiša.Napolju tmurno i hladno.Radio sam i subotu i nedelju.Radim i dans.Spavao sam pored otvorenog prozora smrzao sam se najstrašnije.Ljudi na ulici sivi, nadrkani.U autobusu još gore.Baba me čepa i govori mi šta si se raširio kao da je autobus tvoj.Suzdržavam se da je neizguram kroz otvor za ventilaciju na krovu autobusa.U pekari u koju svraćam pre posla, prodavačica mi  nadrkano baca doručak na pult i govori "65 dinara". gadjao bih je rado inim sendvičem, ali nema smisla.

U liftu čovek pored mene  oseti se na luk.u sedam sati!!!!

Ma dobro možda se boji gripa pa ga ubija kao i ljude oko sebe.

Ulazim u redakciju zvoni mi telefon.Sa druge strane dobro poznat sanjiv, umiljat glas moje devojke.Dobro jutro ljubavi

Sada mi i jeste dobro

DOBRO JUTRO I TEBI ( Hvala ti što postojiš)



O meni

Home
Moj Profil
Arhiva
Foto Album
RSS Feed

Poslednje napisano

Gde je moj um ?
Kralj sa vrha Beogradjanke
In memoriam
Ljubav i Ludost...
Pismo mojem ocu ....

Kategorije postova

Prijatelji

BIBA
vojslav
ffrida
yin
Wall
Radeumetnik
Sljivka
Dolores
Ljubasta
Solim021

Linkovi

Blog Hosting

BlogOye - Balkan Blog Portal