PAS GIMNASTICAR

Photobucket

Mozes da sedis mirno kako zelis.

Mozes da pustis korenje kao bo drvo. 

Mozes da postanes prostor izmedu oblaka,

zvuk koji vazduh pravi kada se cvrci stisaju.

Mozes da sanjas i da se molis i istezes kao ker.

To je dobro.

Ali ti sebe ipak moras da pustis van kontrole jer je nikada nisi imao.

Kontrola je katran beba.

Kontrola je andeo od snega.

Reci ovo sa mnom sad:

Kancer je verovanje da si kontrolisan.

To je ono sto mi je receno ovde u dugackom redu koji vodi (valjda) do prosvetljenja.

To je ono sto mi je ker rekao, pre nego sto me je naucio da legnem dole.

To je ono sto mi je dete reklo nego sto je pocelo da se igra sa suncem.

I to je ono sto ja sad kazem sebi, bas pre savrsenog sna.

(Corey Mesler) 


Objavljeno: 1/3/2011, u 13:23

ORIGINALNE KOPIJE

Photobucket

 

Ako smo rodeni kao originali,

trebamo da umremo kao kopije?


Objavljeno: 10/2/2011, u 14:31

META

Hteli ili ne, uvek je metamorfoza u pitanju.
Zeleli ili ne,
zalili, plakali, ljustili se
ili padali.
Ustajali, valjali, odbacivali,
prebacivali.
Voleli, mrzeli, ljubili
ili ubili.
Svaka ljustura o(d)pada,
i susi se.
Zaceli, obnovi.
Do nove smrti.
Savki sekund, minut, dan, godinu...
Vecnost.



   

Objavljeno: 28/1/2011, u 17:16

KO KRIJE TAJNU PORAZA?

 

Ovde je neko, opet, napravio gresku

Opet je neko, ladno tonuo do dna.

Zelim da znam, zelim da znam,

Ko krije tajnu poraza?

Zelim da znam, odakle ova mrtva stvar?

Ti nisi tu, opet, da citas moje misli

Ti nisi tu, ti nisi tu, da opet…

trznem se iz sna…

Zelim da znam, zelim da znaaam

 

Ovo je dan koji osecam kako promice iznad krovova

Kako uzdise, miris, sabija…

Glasom vremena

Sto se raspada

EKV


Objavljeno: 19/1/2011, u 18:15

GIBANJE

Kada si u stanju da zaleprsas nesmetano...

Ako nešto krcne dok su ti misli u potpunosti odsutne

Ispruži vrat još više,
tamo gore,
dok se nerazlije prvi oblak.

Krckanjem si oslobodio ukočeni četvrti pršljen,
zavoleo si sebe i nebesko plavo.

Oslobodio tereta koji ti se svaljivao na ramena.

Ispravi se...

Ta vežba se zove
duševna gimnastika.
Srce je samo simbol
sposobnosti da se prilagodi i zavoli
taj osećaj.



 


Objavljeno: 10/1/2011, u 13:04

AMNEZIJA?

Da li se mi poznajemo?



Ponedeljak je.

Café u poslovnom centru grada u jutarnjim satima.

Napolju duva jači vetar i raznosi hiljade kapi kiše na sve strane.

On pije kafu, a ona reže srce olovke.

Sedeli su za stolovima na rastojanju od nekih 230 cm(i možda) na dve u potpunostri različite polazne tačke.

Jedanog je štedeo život u lakoći postojanja, a nju je gurao u nekakve pukotine, provalije i rupe.

Duša mu je bila na mestu...a njoj raštrkana i polomljena na nevidljive čestice rasprštene po etru, i to poslednjih par meseci.

Zapazila je pertele na njegovim cipelama koje su se njihale u vazduhu prateći ritam stopala i palca dok je ona vešto iscrtavala skicu cipele koje je usnila pre pet sati osluškujući ritam koji joj se učinio privlačnim. Susreli su im se pogledi i ona mu se nasmešila odsutno.

Brzim pogledom na drugu stranu, pokušala je da zadrzi san. Bojala se da će joj izbledeti linaje i boje elegantne cipele. Precizno sećanje na oblik štikle je već počeo da jenjava i sklopila je kapke tražeći poluizbledelu sliku. Te vrlo jedinstvene i originalne linaje su joj bile jako bitne za narednu prezentaciju u firmi gde je počela da radi prošlog petka.

Prišao je dok je njena ruka spretno klizila po beloj salveti boreći se sa poslednjim crtama sećanja.

Čini mi se da se poznajemo, reče.

Nezainteresovano mu je uzvratila da se vara, iako joj je srce lupalo kao ludo.

Kroz odškrinuti prozor dunuo je vetar i odkotrljao crvenu olovku na pod. Sagla se i videla da znatiželjni šarmantni neznanac nosi maskulin varijantu istih cipela koje je sanjala.

Siguran sam da se poznajemo, osmešio se i prodorno pogledao svojim zelenim očima survajući se u njenu dušu.

Mislim da se varate, uplašeno je izgovorila dok se borila sa rasaznavanjem razlike jave i sna. Desnom rukom je prinela rub šoljice kafe ka usnama.

Začuo se glasan prasak o sto. Kafa se razlila po njenoj skici, a u ruci joj je ostala drška.

Nervozno se izvinula, izletela na ulicu i užurbanim korakom krenula ka svojoj kancelariji.

Tog popodneva je u obližnjem parku sela na klupu. Nije joj smetalo što je i dalje bila pomalo mokra od prepodnevnog pljuska. Zazvonio joj je telefon. Kopajući po tašni naletela je na par pertli.

Razvukle su se u identični osmeh stranca iz cafe-a.



Objavljeno: 28/12/2010, u 15:28

PISMONOSA


I tako ti je namera propala...

nisi mogao čuti uzvišenu muziku.

Tvoja ljubavnica je pala u trans

svakodnevnog ponašanja.

Novac je našao počasno mesto

na tvojoj sve bogatijoj trpezi

i ivica grada je opet postala tvoj dom.

Pomerila sam se u stranu razumno

pre nego sto si poslao izaslanika

da mi kaže da nisam više potrebna.

Ostavila sam te za drugu gladnu ženu

koja je na mene čekala celo detinjstvo

kao što si ti nekada.

Sada ti donosim vesti o čistom ozonu

i kazaljkama koje poklopljene stoje

onako kako smo ih ostavili

pošto se mehanizam raspao na delove

apstraktnih oblika i boja.

Donosim ti vesti o promeni.

I vetru sa juga.


 


Objavljeno: 14/12/2010, u 17:56

USNULI PATULJAK


Patuljak sam na zemlji a i medu oblacima.

Plutam u vatri i gorim, u moru.


Gde je ta Zemlja, a gde, covek?


Od cetvrte dimenzije sve je to nesto sasvim drugacije.

Mozda me ovde obmanjuje nekakav prostor.

Mozda me je ipak samo vreme osudilo na vreme,

ogranicenu carobnu varku?


Sanjam cesto Mesec i sanjam svoje oci koje ga gledaju.

I nize se niz obraze u svom punom sjaju.


Sanjao sam i vece i jutro tog prvog dana.

Sanjao sam i geometriju.

Tačku, liniju, ravan i zapreminu.

Sanjao sam crno, belo i crveno.

Sanjao sam svoje mastovito detinjstvo.

I tog patuljka u kuli od peska na obali okeana.


Sanjao sam geografske karte, kraljevstva i onaj dvoboj sa prvim zracima Sunca.

Sanjao sam nezamisliv bol i rane.

I svoj mac.

Sanjao sam viteza u celicnom oklopu na crnom konju.

Nosio je crveni stit. Nisam siguran da mu je te boje ili

je posusena razmazana krv u pitanju.

I sa druge strane je pustinjak, na belom konju 

u lanenim haljama, sa turbanom, prekrivenog lica.

Usunjao sam se u maleni izrez oko njegovih ociju.

Blejsnulo je pustinjsko sunce i oci boje ambera.

I mrak sa svetlucavim zvezdama nekog nepoznatog univerzuma.


I jucerasnji dan sam sanjao.

Mozda nisam imao juce, mozda se nisam jos ni rodio.

Malo mi je hladno i malo me je strah.

Tek sada sam uvideo koliko sam sicusan...


Na Sredozemnom je noc.


Nastavicu da sanjam razgolicenu veru.

I istinu, u potpunosti samu.

Napustenu, ali u vrlo seksi pozi.

Na njima dvema je sve tako van pameti i logike.

...

Evolucija nije pogresila. Svakom je udelila mesto i ulogu.




Objavljeno: 30/11/2010, u 17:19

AISNA


A n s i a Čeznja Emocija Poput vatre koja guta srce Kao uzrok bez razloga, Razlog bez uzroka. Duvajući vetar što stiže do Volumena srca, Kratera duse, Zidova prostranstva I kuca. I kuca. I k(lj)uca... ukljuci Contact: ansia.dentro@yahoo.com

TU I TAMO

REČENO




« Prethodna strana | (Strana 1 od 19 ) | Sledeća strana»