VLASKA TAJNA
12.9.2008

.. i tu leži, jedna od mnogobrojnih mala mozaik "TAJNA" zašto su Vlaški-Rumunski cigani "zaboravili" svoj pravi maternji Romski jezik!
Dok, su nažalost, sticajem okolnosti prinudom zbog višestolecnog "ropstva" od skoro 400 god. poprimili Rumunski jezik sa kojim se i danas prezentativno "deklarisu" ... neznajuci nažalost ni sami zasto je sve to tako, i da su ustvari velika ANATEMNA "žrtva" ogromnih seoba sopstvenog Romskog naroda. Ustvari "vlaški-rumunski" cigani su "one" izgubljene "ovcice" kao sto su i cuveno pleme Huni današnji Madjari, podneli, kao svoje nacionalno "prokletstvo" i podeljeni u dve grupe "onomad" u vreme VELIKIH SEOBA NARODA I NARODNOSTI, ... "Trbuhom za kruhom" ... su, za vreme cuvenog Hunskog vojskovodje Atile "Bic-Božiji" jedni pošli ka Panonskoj niziji današnja Madjarska ili Vojvodina, a druga (manja) grupa je otišla daleko na sever u "Skandinaviju" od cega su naime i konkretno postali danasnji Finci = Finska = gl. grad Helsinki (Madjarski i Finski jezik spadaju u zasebnu podgrupu svetskih jezika i veoma su slicni i jedinstveni u celom svetu u svakom slucaju istog su gramatickog korenja)
Po, slicnom šablonu su i "Rumunski-Romi" cigani doziveli svoj viševekovni preobrazaj, t.j. zbog viševekovne zarobljenosti u tadašnjoj Feudalnoj drzavi Rumuniji gde su uzivajuci staus roblja proveli oko 400 god. ili OSAM generacija nisu bili ustanju iz raznoraznih i objektivnih razloga da "neguju" i upotrebljavaju svoj maternji Romski jezik, vec su se egzistencije i neizbežnog životnog opstanka vecina njih uglavnom takozvani "MUREŠANI" (okolina danasnjag grada u Rumunskoj pokrajini MUREŠ ili Trgu Niamcu = Mureš Mare) opredelili, za totalnu asimilaciju i integraciju u Rumunsko nacionalno življe! Treba istaknuto napomenuti, da je ta kobna zla sudbina i "trnovit" put uglavnom zadesila tu plemensku zajednicu koja je medju prvima negde sredinom 14-stog veka dospela na tadašnje prostore Feudalne teritorije Rumunije koja po brojnom stanju ne verujem da je prelazila cifru vecu od 100 do 200 hiljada odraslih ljudi. Kako su u ta Feudalna vremena 14-stog veka u doba cuvenog TRANSILVANISKOG GROFA DRAKULE cigani te plemenske zajednice zapali u višestolecno ropstvo kao žrtve Feudalnog društvenog uredjenja, bili su primirani da svoj jezik i romsku kulturu žrtvuju i zaborave, a poprime sva rumunska kulturna obeležja i jezik. Tokom tih dugih 400 godina i Ca. osam vremenskih generacija. Ta zla kob i sudbina je uglavnom zadesila cigane iz plemenske zajednice takozvane KALDERASE/KORITARE, ... i URSARE/MECKARE ... uglavnom one koji su se bavili pretežno nekim od tadašnjih zanimanja kao zanatlije ili neke koji su imali artisticke sposonbosti u vezi sa ukrotiteljstvom divljih životinja poput medveda i sl.u tom pravcu. U svemu ostaje pomalo zagonentna cinjenica i jedno od vecito gorecih pitanja zašto, ... onda današnji CIGANI Romi, ... u Rumuniji govore i dalje svoj izvorno autentican Romski govor. Odgovor na to pitanje i MOZAIK lik nije teško sloziti i odgovoriti. Ako se zna primera radi da u zapadnom delu Rumunije postoji jedno veliko i dan-danas nepristupacno mocvarno podrucje pod nazivom "BOROGAN". Te iz toga proizilazi jedan od logicnih zakljucaka koji se prosto kao cinjenica i odgovor samo od sebe namece. Naime kada je jedan deo cigana sredinom 14-tnaestog veka iz Frigije Male Azije, ... sticajem okolnosti zbog tamošnjih ucestalih ratova, nabasao primoran seobom radi daljnje zivotne egzistencije, na put Rumunskih prostora. Oni pravi cigani okorelog i cvrstog karaktera koji nisu želeli da se pokore tadašnjim feudalnim vlastima i rezimu, ni po koju cenu i da se integrisano asimiliraju, ... i prihvate Rumunski jezik i obicaje bili su rigorozno zlostavljani kaznjavani i sproteravani u taj zapadni deo Rumunske pokrajine BOROGAN mocvarno i nepristupacno podrucje (pustinjskog karaktera i zivotnih uslova.) Medjutim urodjenim smislom voljom, zeljom i perfektnom zivotnom egzistencijalnom snalazljivoscu ti "tvrdoglavi" cigani, ... su uspeli da sebi obezbede opstanak i pod tako teškim skoro nemogucim "pustinjskim" uslovima. Ne cesto su u manjim grupicama izlazili nocu krisom iz tih BOROGAN "mocvara" i primorani pljackali okolna sela i sve sto im se zadesilo na putu i pod ruku, ... kako se to desavalo tokom visestoletnog perioda. Mada je državno uredjenje ostajalo uvek Feudalnog karaktera do drugogsvetskog rata 1941 ipak su se smenjivala vlasti, tokom stoleca ... sto je pak ciganima u BOROGAN mocvari otezavalo ili olaksavalo daljnji zivot, u zavisnosti i skladu od vremenskih okolnosti, ... bilo kako bilo ti tvrdi okoreli koji se tada nisu pokorili sacuvali su tokom evolucuje u periodu od tih 400 god. svoj jezik i kulturu, ... i danas zive u Rumuniji i govore pored rumunskog i svojim tecnim i izvornim ciganskim jezikom. Dok su oni "asimilovani" cigani uglavno iz plemenskih skupina KALDERASI/KORITARI, ... URSARI/MECKARI, ... i sl. nakon dekreta iz 1851 god. i zvanicnog oslobadjanja svih cigana od dotadašnjeg statusa robovanja i zvanja "rob" masovno "k´o sa lanca" pobegli oslobodivši se kud koji mili moji na sve strane sveta jer su naime i dalje u Rumuniji imali status "CIGANIN" mada su svoj ciganski jezik u potpunosti zrtvujuci tokom tih 400 god, ropstva zaboravili. Ipak nisu bili prihvatani kao Rumuni, ... i nisu nikada uzivala status tog zvanja, ... ali su se zato tako (zloupotrebom "parola snadji se") deklarisali radi mnogobrojnih olakšica primer prilikom dolaska u Srbiju, ... i ostale tadašnje evropske zemlje u kojima su se masovno u zbegovima pojavljivali. Konkretno i danas u Rumuniji postoje "takvi" cigani pod nazivom "Aciganji" koji ne govore ni jedan drugi jezik ´sem cistog i tecnog rumunskog. Slicna ili gotovo apsolutno identicna sudbina je zadesila TAMALSKO pleme ili tako zvane KOVACKE cigane! Koji si svoj ciganski jezik zrtvovali i zaboravili asimilacije i integracije radi sa stanovnistvom u zemljama u kojima su kao ZANATLIJE KOVACI obavljali usluge te vrste delatnosti u svom zivotnom okruzenju. Jer su bili striktno vezani za mesta gradove i sela u kojima su egzestaencijalno i više vekovno kao familije i plemena obitavali. Uostalom slicna sudbina gotovo po apsolutno idenricnom scenariju ... ceka i nas danasnje generacije CIGANA, ... svi mi koji dugogodisnje zivimo danas sirom nekih evropskih i svetskih zemalja, ... nasa deca "govore" sve manje ili nikao "ciganski" cak sta vise nazalost cak ni "Srpski" ali zato govore perfektno, ... nemacki, ... francuski, ... italijanski, i ostale evropske jezike, ... jedno od najbolnijih pitanja je da li i nas ceka ista susdbina kao i cigane Sinty i Manuse i nemackoj koji su vec vise od 600 godina primer integrisani u nemacko nacionalno zivlje i danas samo jedan manji deo mozda jedva 10% tih nasih krvnih saplemenika vlada pravim ciganskim jezikom, ... ipak optimistickog sam predubedjenja, stava i pogleda na skoru kao i daleku buducnost, ... nasa ROMSKA tradicija postojanja datira od negde od pre huljadu godina, ... konkretno 10-set proteklih vekova samo odrzali svoj JEZIK KULTURU I NACIN zivljenja, ... to nijedna nacija i narod na svetu ne poseduje, ... i retko ko moze da se pohvali takvom burnom tradicijom i prosloscu, ... ZATO APELUJEM I PORUCUJEM SVIM CIGANIMA NA SVETU NE STIDITE SE SVOG MATERNOG GOVORNOG JEZIKA UCITE SVOJU DECU I PRICAJTE CIGANSKI JAVNO NA SVAKOM MESTU I U SVAKOJ PRILICI. DESET VEKOVA SMO SKORO BILO NEPISMENI NISMO ZNALI DA CITAMO I PISEMO. U DVADESETOM STOLECU OVOG MILENIJUMA SMO TO IPAK NAUCILI. ZATO CIGANI NE STIDITE SE GOVORITE I PISITE NA SVOM MATERNJEM CIGANSKOM JEZIKU TO JE NASA BUDUCNOST JEDINO CEMO TAKO SACUVATI ONO STO SU NAM PREDCI-DEDOVI NAŠI OSTAVILI A TO JE NAŠ PREDIVAN JEZIK KOJI JE TOLIKO BOGAT I GRAMATICKI PERFEKTAN DA JE PRIMER U POREDJENJU SA NEMACKIM JEZIKOM NAS CIGANSKI JEZIK ZNATNO PERFEKTNIJI. Nemacki jezik poseduje samo 4-tri padeza, ... i veoma je prost i lako se uci, ... nas CIGANSKI JEZIK se sastoji (roda broja) i 7-dam padeza, ...

Deklinacija ili arh. sklanjanje (u lingvistici) je promena imenskih reci po padežima. Deo gramatike koji proucava razlicite oblike reci naziva se morfologija.

Imenske reci u ciganskom jeziku su imenice, zamenice, pridevi i brojevi. Zajedno sa glagolima, imenske reci cine grupu promenljivih vrsta rei (od deset vrsta reci u ciganskom jeziku pet su promenljive, a pet nepromenljive). Osim po padežima, imenske rieci se menjaju i po rodu i broju. U ciganskom jeziku postoje tri roda: muški (maskulinum), ženski (femininum) i srednji rod (neutrum) i dva broja: jednina (singular) i množina (plural). Neki svetski jezici ne razlikuju rodove, a neki pored jednine i množine imaju još i brojeva, poput dvojine (dual)ili dvojne množine (partitivni plural), koja postoji u finskom jeziku. U svakoj od vrsta koje ih cine (rod, broj i padež), imenske reci se izražavaju odredjenim nastavcima za oblik. Tako postoje razliciti oblici imenskih reci za rod, kategoriju zasnovanu na razlici pola u prirodi, za broj, kategoriju zasnovanu na uocavanju jedinke i veceg broja jedinki, i za padež, kategoriju zasnovanu na službama (funkcijama) koje imenske reèi imaju u recenici.

CIGANSKI jezik razlikuje sljedece padeže:

1. nominativ (od latinskog nomen, što znaci ime, naziv arh. prvi padež, imenitelni padež,)

2. genitiv (od latinskog gens, što znaci rod, odnosno poreklo arh. drugi padež, roditelni padež.)

3. dativ (od latinskog glagola dare, što znaci dati, pokloniti arh. treci padež, datelni padež.)

4. akuzativ (od latinskog glagola accusare, što znaci optužiti, okriviti arh. cetvrti padež, vinitelni padež.)

5.vokativ (od latinskog glagola vocare, što znaci zvati, dozivati, i imenice vocatio, što znaci poziv, dozivanje arh. peti padež, zvatelni padež.)

6. instrumental (od latinskog instrumentum, što znaci sredstvo, orudje, sprava; arh. šesti padež, tvoritelni padež.)

7. lokativ (od latinskog locus, što znaci mesto arh. sedmi padež, predložni padež.)



Romi: Khanjari (kokošari, poslednji cergari) iz Srbije i Crne Gore, pravoslavne vere(1960.),Ludari (najbliži Bajašima-koritari) iz Srbije, pravoslavne vere (1960-1965.), Horahaji iz Bosne, Makedonije i Kosova, muslimanske vere (Arlije, Aškalije, Gopti,(kopti) kovaci, meckari/ursari 1965., 1970., 1980. 1988. 1993. 1994.) te Sinti (cirkusanti, lunapark 1975.) iz Austrije i Italije koji su katolici poput Lovara-autonomnih hrvatskih Roma. Danas, Romi došljaci, uz prethodno prisutne Rome Bajaše (Koritari, dolaze iz Rumunjske preko Madjarske: 1909-1915) Rome Kalderaše (kotlari, kaldare = rumunski/kotao) i Šijake (metlari, iz Madjarske, Srbije i Rumunije 1892-1914) i autonomne hrvatske Rome-Lovare (koji su danas u manjini) cine osam skupina Roma u Hrvatskoj. Ukupan broj hrvatskog romskog stanovništva, prema popisu stanovništva iz 2001. godine, iznosi 9463 Roma.

Krajem XIV i pocetkom XV veka vec ih ima gotovo u svim zemljama Srednje Evrope, gde se pominju u hronikama nekih gradova.

ne znam da li vam je poznato da je i legendarni Charli Chaplin pripadnik ovog naroda!

Kad su stigli u Hildeshajm 1407. hronicari ih nazivaju "Tatarima", pretpostavljam zbog boje koze. Sedam godina kasnije, pominju se u Bazelu, a 1415. u Kronstatu (danasnji Brasov u Rumunija)..Prema ovom izvoru: "Gospodin Emaus iz Egipta, sa 120 ljudi, primio je hranu i novac od gradskog veca..."..

Izmedju 1417. i 1420. Cigani su se pojavili u mnogim gradovima: Augsburgu, Lineburgu, Hamburgu, Lübeku, Vajmaru, Rostoku, Magdeburgu, Leipzigu, Frankfurtu, Strasburu, Zürihu, Bernu, Satijon-an-Dombu ( Savoja (franc. Savoie, tal. Savoia, engl. Savoy), povesna pokrajina u istocnoj Francuskoj. Od 1416-1720. cela vojvodina je bila u ta davna drevna vremena inace pod vlašcu Savojske dinastije, ciji su vladari 1720. postali sardinskim kraljevima, a od 1861. i kraljevima Italije.
Briselu ... Kao "Egipcani" i "Tatari" stizali su u grupama od 100 do 300 ljudi (ne racunajuci decu) s posebnim pismima koja im garantuju bezbedan prolaz (pominje se i propusnica koju im je, verovatno, dao kralj hrvatsko-ugarski kralj Sigmund 1401 god.,
= Der Schutzbrief des ungarischen Königs und römisch-deutschen Kaisers Sigismund (1423) ermöglichte den Zigeunern, sich fast überall in Europa zu verbreiten. Von den registrierten 5573 Zigeunern, das waren 2,41% der Gesamtbevölkerung, sprachen: 4451 nur Ungarisc 1122 ebenso Zigeunerisch wie Ungarisch. Als bevorzugte Gewerbezweige und Tätigkeiten werden angeführt: Lehmarbeiter (955), Lehmziegelstreicher (680), Tagelöhner (634), Musikanten (478), Ziegelbrenner (273), Schmiede (247), Spinner, Weber, Korbflechter (154), Seiler, Bindfadenmacher (113), Trogmacher (99), Kesselmacher und -flicker (79), Abdecker (16). Unter den Arbeitslosen finden sich die Diebe, Wahrsager und Kartenleger. Die Zigeuner trugen mit ihren spezifischen Tätigkeiten zur wirtschaftlichen Entwicklung der Region bei. Das Zusammenleben über mehrere Jahrhunderte ermöglichte das Kennen lernen und den Austausch kultureller Werte. Leider hat man sehr spät begonnen, die Volksüberlieferungen der Ungarn. Römenien, Serbien .... ecetara, ... und vor allem der Zigeuner zu sammeln. (Zigeunerregister 1895, 50, 60-82)
Najveca grupa od oko 14.000 osoba stigla je u Strasburg 1418. godine. Prema hronicaru, Cigani su govorili da im je sudjeno da lutaju sedam godina i da su dosli iz Egipta. Njihovog predvodnika "kneza" Mihaila pratilo je pedesetak konjanika. Njegov brat "knez" Andrija, po dolasku u Satijon-an-Domb, predstavio se kao "knez od Malog Egipta"... U januaru 1420. pojavio se u Briselu, gdje su gradske vlasti njega i njegovu pratnju snabdele hranom i picem. U martu iste godine ova grupa je stigla u Holandiju, a 1421. u Monsu, u Belgiji, obrela su se oba brata, Mihailo i Andrija. Andrija, sa svojom grupom, stigao je u Bolonju 1422. a u julu iste godine, ova grupa je presla iz Forlija u Rim da posjeti papu. Prema istrazivanju, ova poseta je imala za rezultat dokument, u kome je ova grupa dobila blagoslov pape Martina V, ali nikada nije dokazano da li je taj dokument autentican ili je falsifikat.

Kasniji izvori svedoce o njihovoj pojavi u Bazelu, Minsteru i Regensburgu, gde se pominje jedan drugi "knez" , Ladislav. Smatra se da je on posedovao pravi dokument, koji je potpisao kralj Sigismund. Na celu grupe koja je stigla u Spaniju 1425. bili su Jovan od Malog Egipta i Toma od Malog Egipta.

Jedan izvor kao datum njihovog dolaska u Pariz navodi 17. avgust 1427. Za razliku od drugih, ovaj izvestaj navodi odakle su dosli i zbog cega su dosli. Ta konkretna grupa nije bila velika i stigla je na konjima iz Rima. Predstavili su se kao dosljaci iz "Egipta", odakle su, navodno, proterani zbog svojih hriscanskih uverenja. Savetovano im je, govorili su, da posete papu, sto su oni i ucinili i dobili njegov blagoslov. Medjutim, da bi okajali svoje griehe, morali su da lutaju svijetom sedam godina i da za to vrieme nikada ne zanoce u postelji. Pred kraj avgusta jedna druga, mnogo veca grupa stigla je u Pariz i izazvala paznju svojim izgledom: Cigani su bili tamne puti, tetovirani, cak i po licu, i nosili su srebrne mindjuse. Zene su proricale sudbinu, pa je sve to, uprkos njihovoj prljavstini, privuklo mnoge gradjane.

Izvor koji pominje njihov dolazak u Konstancu 1430. navodi kako su to "Cigani" iz "Egipta", koji se nalazi "blizu Krfa". Ovaj podatak ukazuje na Mali Egipat, njihovu naseobinu u Grckoj, iz koje su krenuli.

Sljedeci izvori znacajni za proslost Cigana su Saksonska hronika Alberta Kranca (1564) i Cosmographia universalis (1588) Sebastijana Minstera. Ovaj drugi naucnik pominje grupu Cigana (1544), cije su zene bajale i proricale sudbinu, imale mnogo dece, neobicno izgledale itd. I njemu je bilo poznato da Cigani imaju "pismo" koje im obezbjedjuje kretanje i da su "osudjeni" na sedam godina lutanja.

Izvori pokazuju da su se, u istom stolecu, Cigani pojavili u Svedskoj (1512.), Velikoj Britaniji (1514.), Norveskoj (1544.) i Finskoj (1597). U Spaniju je prva grupa Cigana stigla 1425., kada je bila prognana iz Francuske. U hronikama iz ovog vremena navodi se da su ciganski "knezovi" bili primljeni u zamku bivseg vojnog zapovednika i cuvara pecata Kastilje, vojvode Migela Lukasa de Iransa.




Der Post wurde 10 mal editiert, zuletzt von Zoran Cjata am 18.03.2008 - 05:30.

Objavio gurbet u 20:51 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (6) | Pošalji komentar
Komentari:

Pošalji komentar

Da li treba samo da je Dan Roma ili Nedelja ili neki slicni dani, da bi nesto culi ili jos bolje, pricali o tome?
Ni Dekade nisu dovoljne...
Raduje me sto mogu toliko zanimljivih informacija dobiti na jednom mestu!
Cestitke za postove!
Poslao janik u 09:10, 16.9.2008 | Link | |
Neka Bozivi TEBE i sve one koji od srca citaju tvoje radove...

Srdacni pozdrav iz Ripnja,
Porodica Stankovic
vedips@gmail.com
Poslao Anoniman u 10:50, 4.10.2008 | Link | |
Neka Bog pozivi TEBE i sve one koji od srca citaju tvoje radove.

Srdacni pozdrav iz Ripnja,
Porodica Stankovic
vedips@gmail.com
Poslao Majbun u 10:52, 4.10.2008 | Link | |
Ne sumnjam da ovde ima istine,ali ima ovih knezeva-Andrija,Ladislav,Mihailo...To su slovenska imena,odkud njima slovenska imena?
Poslao Genaral Žika u 20:13, 27.2.2009 | Link | |
inteco.ua - лучший <a href="http://www.inteco.ua/construction/products/metaloprofil.html">металлопрофиль</a> в Киеве
Poslao VLADISLAVArhipov u 00:26, 31.12.2011 | Link | |
Sve je to lepo ali koliko god se mi trudili da se integrisemo nismo sasvim prihvaceni a mozemo da budemo obrazovani , osecajni,kultivisani......
<br>,govorim iz licnog iskustva
Poslao Anoniman u 21:36, 16.4.2014 | Link | |