KM07

28.6.2011 - Cirkus


Kada dođu u neki mali grad, to obično biva leti. Tada su mali gradovi probuđeni iz letargije i najživlji. Nekako u to vreme, i ono malo putnika namernika koji su se spremali na put u mali grad, nađe se u njemu. Jer ih je kupilo lepo vreme. Mali gradovi to nikada sami ne bi mogli da izvedu.
Malim gradovima je uvek potrebna dobra volja, i pomoć.
Za uzvrat, svom gostu, mali grad može da ponudi taj varoški šarm. Trag nekog prošlog vremena i drukčije istorije, koji je ostao samo u fasadi stoletnih zgrada, koje pokunjeno čekaju da budu srušene, ili pretvorene u ruglo od stakla i metalnih okvira. Njihovi kameni anđeli ćute sa svodova masivnih drvenih kapija. Od kada je njihovim licima dat konačni oblik, svojom nebeskom blagošću posmatrali su i najbolje i najgore što mali grad ima da pokaže. Ne šteteći nikada svoj velikodušni osmeh. Čak i kada su anđelima želeli nauditi, jer ne izgledaju dovoljno Vizantijski.
Mali gradovi takođe imaju i taj dosadni, dokoni palanački mir, koji gotovo da ubija. Nepodnošljiv je za većinu došljaka, i često odlaze dalje svojim putem. Unezvereni i sluđeni njime. Oni su željni kritičnih situacija i brzih reakcija. 
Starosedeoci malih gradova to razumeju. I ne govore ništa kada se to desi. Starosedeoci vremenom postaju anđeli koji posmatraju, ali ne osuđuju. Nose blagi osmeh na licu i imaju razumevanja za tu veliku decu, punu sebe.
Tako je i kada cirkus dođe u mali grad. Danima sa megafona odjekuju reči gde se cirkus nalazi i u koje sate su predstave.
Plakate koje su polepili po gradu, lepršaju kao zastavice prateći pravac vetra, one će ostati  za njima. Kada se sve završi. Spraće ih kiše, baš kao i prave oblike na travnatoj površini gde su stajali veliki prugasti šatori, zategnuti konopcima sa svih strana. Ostaće tragovi različitih guma, šapa, stopala, i vonj životinjske mokraće koji će upiti suva zemlja.
Taj neveliki zalutali spektakl, brzo će biti zaboravljen u očima odraslih. U tim glavama više ništa nije čarobno, a sve što vredi sanjati odavno je proglašeno za nemoguće.
Deca su tako koja pamte svako dugme na reveru krotitelja zveri, svako pucanje biča i riku lavova koji mrzovoljno odrađuju svoju tačku. Ti svrgnuti kraljevi diviljine pronalaze ogromno divljenje u njihovim očima. Oni se ne uklapaju u taj svet.
Jedni su previše slabašni i previše sanjaju, a drugi su previše snažni i odvažni, da bi bili slobodni.
Zato će i deca i lavovi biti pod budnim okom. Dok ne izrastu u poslušne činovnike, dok ne postanu poslušne mačke. Dok u njima ne utihne ono od čega su stvoreni.
I za šta su rođeni.
Ali i to će, u malom gradu, sve brzo biti zaboravljeno.

Pošalji komentar!

28.6.2011 - 16:09

Poslao/la Scarlett
prelepo receno i istinito
Permanent Link

30.6.2011 - 18:55

Poslao/la nurlisoul
moj izbor...ringišpil.....cirkus ili samo sajmeni dan..ringišpil mijenja sve
Permanent Link

1.7.2011 - 15:54

Poslao/la sunshine
Letargija prosto isijava iz svake napisane reči...dok u palanci miruje i vazduh...ali stiže cirkus... "uma" ...koji od dokone palanke pravi neuobičajeni nemir...tragovi ostaju nakon "cirkusa" kao nemi svedoci povremenog izleta u nesvakidašnjost.
Permanent Link

<- Prethodna strana :: Sledeća strana ->

O blogu

...

Meni

Home
Moj profil
Arhiva postova
Foto album
RSS
Podcast

«  September 2020  »
MonTueWedThuFriSatSun
 123456
78910111213
14151617181920
21222324252627
282930 

Novo objavljeno

Olivera Marković (1925-2011)
Cirkus

Kategorije postova

Blog Prijatelji

Ostali linkovi

Blog Hosting


BlogOye - Balkan Blog Portal