nikad nemam dobar naslov
24.11.2012
Ne,nikada nisam bila sama...oko mene su uvek bili ljudi koji me stvarno vole...
Ne,nisu oni odlazili od mene..vec ja od njih
Gresila sam kada sam mislila da nemam nikog uz sebe...jer su svi oni bili tu..samo mene nije bilo..
Zivela sam u sv
etu,koji sam sama sebi stvorila...nije bio mnogo daleko od realnosti,al ipak dovoljno,da me odvuce,da izgubim svest o tome gde sam...i ko sam...
Tama cesto zna da proguta bilo kakav tracak svetlosti i da nas zarobi...novo svetlo,mozda i ne dodje,jer ne budemo jaki dovoljno,ili mu trebaju godine da se vrati...
Moje svetlo su bili ljudi koji mi znace,koji me cuvaju i onda kada ja nisam njih čuvala
Pustila sam da me emocije nadvladaju...ali sada sam porasla...jaca sam....i moja senka je sad samo moja senka...nIsta vise.
Ljubav i bol ne mogu jedno bez drugog,kao ni sreca i tuga...da jednog nema,ne bi bilo ovog drugog...moraju da odrze ravnotezu...

Objavio lazarica u 23:25 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar


.....
29.9.2012
reči.. kao iskidana niska bisera kotrljaju se mojom dušom,..njihov lažni sjaj pekriva čežnja moga srca...loviš me kao pticu zaspalu u letu..kradeš mi osmeh iz snova.
.lelujam prostranstvima svesti odbijajući pramenove istine...razgrćeš mi sećanja tražeći svoje ime,skrivam te u izlizanim stazama prošlosti
.krik zaglavljen u grlu i molitva na usnama... za sve buduće dane koji nikada doći neće
privijam te kao majka još nerođeno čedo u grudima..upijam tvoj dah kao žedna zemlja jutarnju rosu,milujem te osmehom
ledeni smeh odzvanja pustim hodnicima moje svesti, tvoj dah oduzima treptaj mojim damarima
otvaram dlan da uhvatim poslednju suzu
u tmini svemira rađa se nova zvezda
krik galeba uhvaćen u mrežu zaborava
zora zaspala na snegu
na istoku novo sunce se rađa

Objavio lazarica u 17:02 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar


naidjoh na komentar....
26.9.2012
Ulice Blogoya su i danas, kao i obično, skoro prazne. Lady, mutti, Srna, Svemirko, Lazarica.... su davno zatvorili vrata. Ponekad još samo Trešnja i silence ostavljaju odškrinutu kapiju. Ne znam zbog čega? Ovo je bilo predivno mjesto na kojem sam često umoran od puta svraćao i uživao u mom balkanskom zavičaju, izvan stvarnosti, u nekoj sasvim drugoj dimenziji. 
Drago mi je što makar kod tebe ponekad vidim svjetlo, u tvojoj kućici na obali nekog sna, i predivno, u stihove složene riječi, meni dragog jezika. Drago mi je što i ove godine još uvijek imam priliku da ti na ovom mjestu poželim srećnu Novu godinu i novogodišnje praznike i još mnogo lijepih stihova. 
Radovao bih se ako bih imao priliku da jednog dana stavim zbirku tvojih stihova između Desanke Maksimović, Mike Antića, Izeta Sarajlića...Nemoj da ih kriješ samo ovdje na blogu, svijet zaslužuje da ih pročita...
A Misli Ostavio.. Anoniman U 13:44, 31/12/2011 | Link | |

ja sam se valjda umorila od sveta, od same sebe, a valjda  se i svet umorio od mene
Odškrinula sam kapiju ...šta će biti dalje ne Znam

Dunavom šibaju neki čudni vetrovi....
Objavio lazarica u 20:29 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar


Pad
24.9.2012


Kada bi neki ljudi pali sa visine svog Ega na visinu svog IQ sigurno bi poginuli
Objavio lazarica u 21:55 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar


trabunjanje....
23.9.2012
Koliko je samo tragikomičan gord čovek.

Koliko je samo slep za stvarnost u sebi i za stvarnost oko sebe.

On u sebi vidi sve, a van sebe ništa.

On ne vidi svet onakav kakav on u stvari jeste;pun darovitih i mudrih ljudi, daleko darovitijih i mudrijih od njega samoga, svet koji je bogat  u ljudskoj dobroti i osećanjima.

Njemu se čini da je čitav svet smesa od gluposti, slabosti i prostote, i da on i njegova izuzetna i dragocena darovitost i čistota u tom svetu svetli nekim nadzemaljskim sjajem, kao što zrno zlata svetli u prljavom mulju.

Na ulici u kući, u kancelariji, među drugovima, kada jede, kada govori, u svako vreme i na svakom mestu on se trudi da istakne svoju genijalnost, otmenost, smirenoumlje, svoju nadmoćnost nad drugima.

On razume.

On sve zna.

Sve ostale brige imaju važnost utoliko ukoliko služe ovoj glavnoj.

Da, gordost znači odsustvo osećanja stvarnosti.

On misli da je od svih njegovih saputnika baš on najmudriji, najviši i najbolji.

Svi ostali su površni, ne razumeju, ne znaju o čemu pričaju.

On ih može sve naučiti.

Samo ako ga slušaju.

Jer on zna.

Gordost je najtajniji i najrasprostranjeniji greh.Svi smo joj robovi poslušnosti.

Ja nisam toliko gorda da mislim da u meni nema taštine i sujete.


Objavio lazarica u 08:55 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar


tek da se nesto napise
15.9.2012
Postoji jedan broj ljudi koji mi kažu da sam dobar čovek.Meni je zaista žao što ću te ljude razočarati.Ne zbog toga što ja neću želeti da budem dobra,već zasigurno zbog toga,što će ti ljudi vremenom menjati svoje mišljenje i vrednosti,a sasvim normalno menjaću se i ja. Tako da ću možda doći u situaciju da oni koji me sada hvale,za neku godinu počnu pričati o meni svašta.Zato ne volim kad mi ljudi leporeče i hvale me,više volim kad ljudi o meni govore i misle loše,jer tada znam da ih sigurno neću razočarati.
Objavio lazarica u 10:33 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar


Vrt duše
14.9.2012
Vrt duše U svakom od nas postoji predivan cvetni vrt - vrt duše. Tu možemo uživati u mirisu svakog cveta i otkriti istinsku lepotu i bezgraničnu slobodu svog unutrašnjeg "ja". Sa svakom lekcijom koju naučimo od života, vrt naše duše raste i blista. Na kraju, mir, svetlost i miris–sreća naših pojedinačnih vrtova proširiće se na sve četiri strane sveta. Ali čovek je zapustio svoj vrt. Cvetovi Ljubavi, Samilosti, Praštanja polako venu u tami. Čovek više nema vremena za svoj vrt. Ali čovek ne bi bio čovek kada mu ne bi zasmetao tuđi uređen vrt. I zato on gazi, uništava i širi tamu u tuđem vrtu. Tamo gde je pozvan kao prijatelj. Sa osmehom. Da oseti opojni miris cvetova duše. Da uživa u blagodatnom svetlu ljubavi. Šta učiniti? Treba li zatvoriti kapije svog vrta? Rekoste mi tada davno da ne treba... No ja sam zatvorila vrata i izbrisala tragove za sobom. Umorila sam se od pravednika, sudija, bezgrešnih, pravdoljubivih, svevidećih, umorila se duša moja od fariseja, lažnih prijatelja dvoličnih ulizica, umorila se od gazda sa dva padeža, zlatnih kajli, od nadobudnih, umorila se od tuđe sujete, jer mi je i moja bila preteška da se nosim sa njom. Da li je tako trebalo da bude ne znam, ali sećam se topline koja je vladala ovim Plemenom. I možda me nostalgija ponovo nagnala da se još jednom vratim Da li ću i koliko ostati ne znam ali drago mi ej da sam bar na trena osetila onaj stari žar..
Objavio lazarica u 19:54 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar


Obećala.. pa nemam kud
14.9.2012
Neko mi jednom davno reče...jednom bloger, uvek bloger Nisam se složila sa tom konstatacijom Rekoh ja sam bloger na određeno Kako je vreme proticalo sve više mi je nešto nedostajalo Previše dragih ljudi sam izgubila u poslednje tri godine Previše toga sam podelila sa vama ( bar većinom od vas) Zajedno smo se smejali, plakali, tugovali, svađali...ali na neki neobično običan način smo se voleli U ovom plemenu stekla sma neka doživotna prijateljstva Sazrela sam Malo sam se promenila, malo ste se i vi promenili Ipak još uvek, uprkos čestim neslaganjima sa Yin, još uvek verujem u bezuslovnu Ljubav Najčvršća prijateljstva se raskidaju, nestaju velike ljubavi, odlaze dragi ljudi. Prolaznost je jedna od osnovnih karakteristika sveta u kojem živimo. Sve oko nas i mi sami neprestano se menja. To što mi želimo zadržati postojeće stanje i trenutne odnose, samo pojačava našu patnju jer je to nemoguće postići Što pre prihvatimo prolaznost i neminovnost promena svega oko nas lakše ćemo živeti Bar se nadam, jer vreme ne leči rane, već nas samo uči kako da živimo sa njima p.s Tko će da mi opravi blog, zaboravila sam kako s eto radi :)
Objavio lazarica u 07:20 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (7) | Pošalji komentar


Čudna šuma
23.10.2010

Internet svet je postao jedna Čarobna šuma.

Ogromna šuma u kojoj se ljudi gube više nego u sopstvenim životima.Mnogima je ta šuma postala i više nego sopstveni život, postala im je placebo zaživot.

Biti prihvaćen.Smej se kada se i drugi smeju, plači kada i drugi plaču, povlađuj mudrom, ne suprostavljaj se "glavnom" klimaj glavom odobravajući administraciji,jer treba biti prihvaćen, treba biti voljen, omiljeni.

Stavi counter na blog da vidiš koliko poseta imaš.To je ok.

Ali onda stavi counter koliko JEDINSTVENIH poseta imaš.

Ako nije prihvatljivo to što pišeš, menjaj suštinu, menjaj blog, pa menjaj i nik.

Bitno je da te prihvate, da budeš cenjeni član zajednice.

A, izgleda kao pravi pravcati život.

Ali koja je cena svega toga?

Najčešće gubitak sopstvenog identiteta, umesto da traži svoju suštinu, svoju bit, čovek najčešće postaje neko drugi .



Mnoge ljude sa neta sam upoznala, nisu ono za šta su se izdavali.



Po rečima svi možemo biti pametni, mudri, dobri .

Lako je učestvovati na forumima, sveznajući Googl je uvek tu pri ruci, uglavnom zna odgovore na sva pitanja .

Ja sam vrlo neprihvatljiva.Ne volim površnost, mada sam i sama ponekad površna.

Lepo kaže stara izreka, pre nego što otvoriš usta uključi mozak .

Iza svakog otkucanog slova sedi za tastaturom jedno ljudsko biće o kome ništa ne znamo.

Ne znamo njegove tuge, njegove boli, radosti, navike , ne znamo godine, pa na kraju krajeva ne znamo ni pol.

Sa druge strane ekrana može sedeti bilo ko bilo gde.

No postoje ljudi koji pored računara drže kristalnu kuglu.

Čim pročitaju jedan tekst oni već sve znaju o osobi.

Ma kakav jedan tekst, dovoljno im je i jedno slovo, jedna suza, jedan osmeh.

Pljuju po tuđim životima jer svoga sopstvenog nemaju .

Tuga jedna.

Objavio lazarica u 08:11 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (3) | Pošalji komentar