Internet svet je postao jedna Čarobna šuma.

Ogromna šuma u kojoj se ljudi gube više nego u sopstvenim životima.Mnogima je ta šuma postala i više nego sopstveni život, postala im je placebo zaživot.

Biti prihvaćen.Smej se kada se i drugi smeju, plači kada i drugi plaču, povlađuj mudrom, ne suprostavljaj se "glavnom" klimaj glavom odobravajući administraciji,jer treba biti prihvaćen, treba biti voljen, omiljeni.

Stavi counter na blog da vidiš koliko poseta imaš.To je ok.

Ali onda stavi counter koliko JEDINSTVENIH poseta imaš.

Ako nije prihvatljivo to što pišeš, menjaj suštinu, menjaj blog, pa menjaj i nik.

Bitno je da te prihvate, da budeš cenjeni član zajednice.

A, izgleda kao pravi pravcati život.

Ali koja je cena svega toga?

Najčešće gubitak sopstvenog identiteta, umesto da traži svoju suštinu, svoju bit, čovek najčešće postaje neko drugi .



Mnoge ljude sa neta sam upoznala, nisu ono za šta su se izdavali.



Po rečima svi možemo biti pametni, mudri, dobri .

Lako je učestvovati na forumima, sveznajući Googl je uvek tu pri ruci, uglavnom zna odgovore na sva pitanja .

Ja sam vrlo neprihvatljiva.Ne volim površnost, mada sam i sama ponekad površna.

Lepo kaže stara izreka, pre nego što otvoriš usta uključi mozak .

Iza svakog otkucanog slova sedi za tastaturom jedno ljudsko biće o kome ništa ne znamo.

Ne znamo njegove tuge, njegove boli, radosti, navike , ne znamo godine, pa na kraju krajeva ne znamo ni pol.

Sa druge strane ekrana može sedeti bilo ko bilo gde.

No postoje ljudi koji pored računara drže kristalnu kuglu.

Čim pročitaju jedan tekst oni već sve znaju o osobi.

Ma kakav jedan tekst, dovoljno im je i jedno slovo, jedna suza, jedan osmeh.

Pljuju po tuđim životima jer svoga sopstvenog nemaju .

Tuga jedna.