Vrt duše
14.9.2012
Vrt duše U svakom od nas postoji predivan cvetni vrt - vrt duše. Tu možemo uživati u mirisu svakog cveta i otkriti istinsku lepotu i bezgraničnu slobodu svog unutrašnjeg "ja". Sa svakom lekcijom koju naučimo od života, vrt naše duše raste i blista. Na kraju, mir, svetlost i miris–sreća naših pojedinačnih vrtova proširiće se na sve četiri strane sveta. Ali čovek je zapustio svoj vrt. Cvetovi Ljubavi, Samilosti, Praštanja polako venu u tami. Čovek više nema vremena za svoj vrt. Ali čovek ne bi bio čovek kada mu ne bi zasmetao tuđi uređen vrt. I zato on gazi, uništava i širi tamu u tuđem vrtu. Tamo gde je pozvan kao prijatelj. Sa osmehom. Da oseti opojni miris cvetova duše. Da uživa u blagodatnom svetlu ljubavi. Šta učiniti? Treba li zatvoriti kapije svog vrta? Rekoste mi tada davno da ne treba... No ja sam zatvorila vrata i izbrisala tragove za sobom. Umorila sam se od pravednika, sudija, bezgrešnih, pravdoljubivih, svevidećih, umorila se duša moja od fariseja, lažnih prijatelja dvoličnih ulizica, umorila se od gazda sa dva padeža, zlatnih kajli, od nadobudnih, umorila se od tuđe sujete, jer mi je i moja bila preteška da se nosim sa njom. Da li je tako trebalo da bude ne znam, ali sećam se topline koja je vladala ovim Plemenom. I možda me nostalgija ponovo nagnala da se još jednom vratim Da li ću i koliko ostati ne znam ali drago mi ej da sam bar na trena osetila onaj stari žar..
Objavio lazarica u 19:54 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar


Komentari:

Pošalji komentar