trabunjanje....
23.9.2012
Koliko je samo tragikomičan gord čovek.

Koliko je samo slep za stvarnost u sebi i za stvarnost oko sebe.

On u sebi vidi sve, a van sebe ništa.

On ne vidi svet onakav kakav on u stvari jeste;pun darovitih i mudrih ljudi, daleko darovitijih i mudrijih od njega samoga, svet koji je bogat  u ljudskoj dobroti i osećanjima.

Njemu se čini da je čitav svet smesa od gluposti, slabosti i prostote, i da on i njegova izuzetna i dragocena darovitost i čistota u tom svetu svetli nekim nadzemaljskim sjajem, kao što zrno zlata svetli u prljavom mulju.

Na ulici u kući, u kancelariji, među drugovima, kada jede, kada govori, u svako vreme i na svakom mestu on se trudi da istakne svoju genijalnost, otmenost, smirenoumlje, svoju nadmoćnost nad drugima.

On razume.

On sve zna.

Sve ostale brige imaju važnost utoliko ukoliko služe ovoj glavnoj.

Da, gordost znači odsustvo osećanja stvarnosti.

On misli da je od svih njegovih saputnika baš on najmudriji, najviši i najbolji.

Svi ostali su površni, ne razumeju, ne znaju o čemu pričaju.

On ih može sve naučiti.

Samo ako ga slušaju.

Jer on zna.

Gordost je najtajniji i najrasprostranjeniji greh.Svi smo joj robovi poslušnosti.

Ja nisam toliko gorda da mislim da u meni nema taštine i sujete.


Objavio lazarica u 08:55 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar


Komentari:

Pošalji komentar