O Peri S. i još ponešto

4.3.2011 - prediction


Pomeranje zemljine ose i njenog magnetnog polja za Peru je jedino imalo značaj kao mogućnost da se konačno desi makar i Smak sveta jer je to kao opcija, po Perinom shvatanju, bilo jedino pravo rešenje za svet koji je pred njegovim očima gubio  smisao svog postojanja. Savršen sklad, povezanost malog sa velikim, uzročnost i posledičnost međ njegovim činiocima bio je poremećen, svemir i njegovi zakoni su počeli da baguju, ko njegova krntija od računara sklepana još pre par godina.
Čučao je ispred njega u nadi da će negde u matriksu naći rešenje svojih problema, neku zgodnu milijarderku, il bar srednjestojeću polovnjaču, ili neku dobru foru uz pomoć koje će se obogatiti i priuštiti si putovanje po svemiru šatlom, ili makar turu do Kopaonika dok još ovaj svet, takav kakav je, postoji.
A Maje kažu, ciklus se završava dogodine, te je svoje potrage intenzivirao, šunjajući se po društvenim mrežama, dok se sdruge strane zidina njegove zgrade , ispod blatnjavih slojeva kristalizovane ledene melase, budio život, rađao novi ciklus života, bujali potoci neke nove energije, spremne da svetu podari još jednu šansu.
U vestima niko o tome ništa nije reko, samo su pričali o siromaštvu, o neplaćenim računima, otpuštanjima, novoj vladi, šaptali između redova o aferama, skandalima, bacali grandovsku prašinu u oči zabludelima, dok je ispred Perine zgrade na domak šipkovog grma, niko kukurek.
Ni Pera ga nije video, kako će kad ga nije ni bilo u notifikacijama, a niko mu i nije javio u privatnim porukama.
A i da jeste, valjalo se požuriti sa potragom jer ko zna, dogodine, solarne oluje naprave karambol, te osta on bez svoje milijarderke sa chata...pa ni na Kopaonik ne ode.
Komentara (3) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

31.12.2010 - Eto !


E pa dobro. (Pera upravo skida sa svojih rukava ostake sluzave ektoplazme ), još jedan delić na slagalici pa da sranje bude potpuno ! Mislite da sam samo zamišljeni lik koji povremeno svrati u matriks da istresa svoje frustracije i nezadovoljstva ....? Možda i jesam , samo sam siguran da mi se kazaljka odglavila definitivno i da ono jeftino bugarsko vino iz drink stora i nije tako loše. Još samo da se krilca ispeku i biće to jebački doček sve uz kablovski preogram. Doduše, još kada bi znali šta čekamo...al , nevrmajnd.
Samo sam svrnuo da vam poželim ono što bi svaki normalan i pravozdrav čovek sebi poželeo ...mnogo love ,dobrih riba, što manje korišćenja socijalnozdravstvenog osiguranja i pre svega da kada pogledate kroz prozor i ugledate opet isto brdo i zgradu ili bilo šta što gledate već ko zna koliko godina, ne poželite da se baš u to brdo zabije neka lufthanza iliti asteroid...jerbo ...svuda su brda ista  i samo od boje vaših očiju zavisi kako ih vidite .
Aj uzdravlje !
Komentara (6) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

26.12.2010 - Uzmi il ostavi iliti Novogodišnja bajka o čudnom šeširu

Pisac ovih redova kao i sam Pera, na momenat je stao opčinjem čudnim komadom garderobe koji je pokrivao glavu bića iz predhodne priče koje je na pomalo dramatičan način dospelo u Perin život.Dakle, bio je to nesvakidašnji staromodni crveni šeširić od čoje čiji se obod u tupom uglu spuštao ka njenom licu pokrivajući joj oči i bacajući senku na ostali njegov deo, što je prilično zbunjivalo našega Peru koji je cenio ful "aj-kontakt". Kroz njegovu glavu krenula je čitava horda zbrkanih misli i osećanja kojima je pokušao da objasni činjenicu da se neko skriva od pogleda drugih ljudi umotavajući se u gomilu nedefinisanih krpa sve sa šeširom kao poklopcem. Ad hoc zaključak je bio: da je osoba A ili strahovito mršava i ružna, tip Kvazimoda, ili boluje od neke retke neizlečive bolesti sve sa otpadanjem kože i delova tela ili je jednostavno neprilagođena u prostoru i vremenu, uostalom kao i on sa svojim smešnim cipelama. Nebitno, ustvari ,samo nije baš bio načisto da li da je muva i kresne i pritom rizikuje da zapati kakvu boleštinu, ili da glumi strahovite bolove u nožnom palcu pa da se makar očeše za kakvu klopu u lokalnom restoranu na uglu iz kojeg su se uvek širili najfantastičniji mirisi sveže pečene jagnjetine kao melem za njegova čula. Na tu pomisao krenuše mu sline od miline, te nesvesno poče da se oblizuje odlučivši da ipak nešto preduzme. Veselo zavijanje njegovog tako često zapostavljenog želuca, potvrdilo je ispravnost njegove odluke te Pera ispusti bolan uzvik i uhvati se za svoje levo stopalo, trapavo skakućući pritom na onom zdravom. Nos mu se i dalje crveneo od snežnog "direkta" što je još više pojačavalo utisak o njemu kao o ugroženoj vrsti koju treba spasiti od istrebljenja.

Elem, gđica sa crvenim šeširićem nije delovala preterano impresionirana performansom, naprotiv, nezainteresovano je iz svoje jutane torbe izvadila platnenu vrećicu nalik na duvankesu iz koje je , na Perino iznenađenje izvadila svežanj novčanica. Neobično dubokim glasom od kojeg su se Peri podigle dlačice na nogama i ostalim delovima tela, a koji je bio u potpunom neskladu sa dimenzijama njene rezonatorske kutije rekla mu je :

" Ajde, mojne brate da se foliraš, dam ti soma evra pa si kupi nove idaljke, pa se raziđemo ko ljudi."

Snovi o jagnjetini, vinu i eventualnom kresu , raspršili su se poput grudve na njegovom nosu. Bio je šokiran , gladan a lova mu se smešila sa njenog dlana.

Uzeti i otići ili otići praznog džepa, razmišljao je grozničavo. Pred očima su mu iskrsle slike praznog frižidera,  dolazećih praznika, ćurke u izlogu pijačne prodavnice, neka melanholična sećanja. Soma evra kao naknada za čega ? Crven nos ? Ukaljane cipele ? "Baba Mrazica" je već nestrpljivo cupkala svojim bakandžama po bankini i Pera je bio svestan da mora da odluči.

" Hvala ,al nije mi ništa , kuliraj!" rekao je " nego da nisi ti negde izgubila par irvasa u mom kraju, pa ti spaček skakuće ko bez glave po tuđim cipelama ?" dodao je pokušavajući da se isčupa, i ne sačekavši odgovor  okrenuo joj leđa da sakrije svoju zbunjenost i razočarenje.

Znao je odavno da bajke ne postoje u stvarnosti , i da se pogotovo bajke sa baba Mrazicama ne dešavaju tipovima kao što je on, u danima kao što je ovaj, kada se vreme meri  odlazećim minutima, protraćenim vremenom koje će već iza ugla svoje ulice zaboraviti da je postojalo.


Komentara (5) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

13.12.2010 - Zimske gadosti


Te večeri na ulici obasjanoj prvom decembarskom belinom mogli ste sresti samo ljude dovoljno hrabre, dovoljno lude, dovoljno revnosne i dovoljno usamljene da bi uživale u besomučnom ataku majke prirode na svaki oblik života naseljen na toj geografskoj širini i dužini koje su se ukrštale baš negde pred Perinim nosem.
Naravno, mogli ste sresti i Peru dovoljno ludog da se stisnut uz svoju jaknu "mejdiningland" u cipelama od pravog goveđeg boksa u koje se Pera kune, a koje su preživele razne revolucije tipa uličnih nemira, bežanija i sukoba sa policijom iz vremena kada mu je još bilo stalo, i kada je bio spreman da žrtvuje i njih i sebe za onu priču koja sa smešila sa druge strane ružičastih naočara. Ružičasti spektar brzo se stopio sa bezličnim sivilom i Pera je kao i većina, postao sivi čovek pod trenutnom opsadom prvih belih pahulja ove zime. Nos mu je bio crven i mokar u kosi su mu se nahvatali kristalići leda pretvarajući se u vodene kapi, a on je koračao prepuštajući svoje sivilo belini poput žrtve uhvaćene u paukovu mrežu. Ta samoubilačka šetnja  činila ga je iz nekih, njemu neshvatljivih razloga, prilično srećnim, kao da mu se pružila prilika za neku vrstu katarze, prosvetljenja, tako nešto. Možda zbog kratkotrajnog bljeska pahulja zbog njihovog savršenog oblika, jedinstvenosti i čistote, Peri su one na neki način bile ideal nečega što u jednom trenutku postoji, bljesne i neokaljano nestane ne naudivši nikome a ni sebi.
Možda je želeo da i on makar jednom svojom pojavom, sa aspekta beskonačnog vremenskog kontinuuma, u svom minornom i beznačajnom životu na nečijem nebu zablista, u nečijoj kosi kratko se zadrži nastavljajući da traje kao voda na nečijem temenu pripijena, al sa svešću da je bilo...ono, vrh brate, do bola.
Nasmejao se Pera zamišljajući sebe kako kap klizi niz nečiji vrat pravo međ sise i baš kada je prilazio mladežu, zaškripaše kočnice i nekakav skrnavi auto zaustavi se tik ispred Perine leve cipele. Iznerviran, poče Pera  da psuje, pokupi rukama sneg sa haube i nacilja pravo u šajbnu iza koje su ga posmatrale uplašene oči prilike umotane u šal do nosa. Zaustavio se na kratko shvatajući da su oči previše nežne da bi bile muške al bilo je kasno, ruka je bila neposlušna i grudva se raspršila po staklu ostavljajući zvezdaste šare. Prilika iz automobila  razljućena Perinim postupkom, trapavo je izašla iz auta  i pokupivši ostatak snega sa zadnjeg dela haube, uzvratila je Peri istom merom pogodivši ga pravo u njegov veličanstveni nos. Tajac koji je ispunio prostor između Pere i vlasnice crvenog Spačeka poprimio je oblik zida kroz koji su se ćutke posmatrali par minuta, zid se polako topio pod naletima vetra i njihova lica razmekšala su se u osmehe.
"Srećom sam imao moje srećne cipele", pomislio je dok je skidao sneg sa nosa i u isto vreme u svojoj ludoj glavi  kovao planove kako peh pretvoriti u obostrano zadovoljstvo, smešeći se i dalje  zbunjenoj devojci zapakovanoj u trista  šaleva, rukavica sa čudnim šeširićem na glavi.
Komentara (6) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

6.12.2010 - Sound of silence


I tako je Pera bio uljuljkan u konstantni bedak koji ga je okruživao i gušio kao ogromna želatinozna masa koja bi se samo pokrenuta povremenim događanjima ,  zatalasala,  protresla na kratko, bez namere da napusti plodno tle Perinog života. Osećao je Pera da ga pritiska, da je njegov život samo jeftin privid, nedovoljno snažan za bolje rezolucije.
Ram za sliku koji je trebao da uokviri bio je prazan i Pera mu je  grejdorjanovskom upornošću okretao leđa plašeći se onoga što bi mogao da ugleda.
U nemogućnosti za bilo šta drugo , odlučio je da jedno vreme ćuti.
 I ćutao je , upijajući samo zvuke iz svoje neposredne okoline posvetivši se u potpunosti svojim mislima koje su se , primetio je , množile sve više i više i bivale sve finije i slikovitije kako je on više ćutao.
Kada bi mu se glas nakupio na zadnjem nepcu i pretio da provali poput urlika, otišao bi do kupatila pogledao se u ogledalu i jako otvorio usta. Činilo bi mu se tada da je onaj drugi Pera nešto rekao, neki čudan zvuk, nalik na vapaj bi se odbio o glatke površine keramičkih pločica i opet bi se sve utišalo. Ništa mu nije bilo jasno, samo bi ga jednoličan zvuk neonke opet podsetio na tišinu. Vreme je izgleda ostalo zaglavljeno u iskrivljenom vrhu sekundare  koja se uporno opirala neminovnosti.
Samo su ga smene svetlosti i tame koje je pratio kroz pokvarene roletne opominjale da se van njegovih zidina nešto dešava ...sa njim il bez njega. Njegov glas i glasovi sličnih, svetu nisu bili potrebni. Oni su bili tu samo da upotpune sveopštu konfuziju i da daju smisao besmislu i haosu u kojem se život , kakav god da je, nastavlja po zakonima prirode.
Komentara (8) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

24.11.2010 - Mrzovolja

Probudio se ukočen od spavanja,  bolelo ga je rame i ona žila koja se od ramena pruža prema vratu i udara u mozak. Znao je da je živ, to je dobro. Ugledao je parče neba u sivim nijansama i maglu kako nemilosrdno guta zgrade na brdu preko puta. Imao je osećaj da je nešto propustio, zaboravio da završi. Negde na pola puta od nesvesnog ostao je trag nečeg što je pokušavalo da se probije do njegove memorije, al nije išlo. Opcija refresh postojala je samo u šolji jake crne. Otišao je do kuhinje, pristavio džezvu, nameštajući usput vrat uz bizarne grimase  u bezbolan položaj, boreći se sa zaostalim krmeljom u levom oku. U žutoj ćasi, jedva da je i bilo nečeg što bi mu pomoglo, al nije imao izbora. Za dobru svinju nema loših pomija, pomislio je. Kakva je, takva je, crna je, malo će se razbuditi, pročitati novine na netu  a možda će i uspeti da se seti.
Naslovi u novinama nisu mu rekli ništa novo, ubajanja i zlostavljanja su se uredno nastavljala, političari su jurili da uskoče u zadnji vagon, popovi su glumili religiju raznoraznim scenskim nastupima, i svako od njih je bio dobro plaćen za loše odrađen posao. Negde bi samo pustili po koju vest o kakvom poskupljenju a koga je više briga bilo za to, ionako se više nizašta nije imalo.
Napustio je stranice novina jer mu je pripalo muka, a i retka kafa donosi sa sobom sporedne efekte, te je na kratko prekinuo sa intelektualnim aktivnostima. Čovek je ipak biće sa potrebama, od kojih jedino još samo neke nisu zabranjene zakonom.
 Dakle, žuborenje vodokotlića je jedna od stvari koje su nervirale Peru i ometale ga u razmišljanju, mrzovolja se nastavila, sivilo je bivalo sve jače, na terasi je bilo mokro u šta ga je uverio korak koji je načinio da udahne svežinu, komšija iznad još uvek nije zakrpio pukotinu na svojoj terasi što je stvaralo potočić ka njegovoj. Setio se.
Onaj unutrašnji glasić je s mukom uspeo da se probije do njegove svesti. Sada je znao da danas nikako ne treba da ustaje iz kreveta. Bio mu je rođendan.
Komentara (7) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

20.11.2010 - oksimoron


Pera je sedeo mrtav ozbiljan, nesvestan nepravilnog ritma udaranja kišnih kapi o limeno sanduče za cveće na terasi, prepuno mrva i pikavaca. Ispred njega na stolu stajao je prazan list papira  i reklamna olovka još od poslednje izborne kampanje kada su ga raznorazni kandidati zasuli svakojakim rekvizitima ubačenim u poštansko sanduče. Nije voleo izbore, krizna razdoblja, jer su na površinu uvek isplivavale najgore moguće ljudske osobine, prljavštine , mogućnosti za razne manipulacije su rasle a verovatnoća da će se u toj nameri uspeti bila je upravo proporcionalna tome koliko je sve to bilo jeftino, na dohvat ruke i koliko je mirisalo na kič poput „šarene laže“. Glupo, melanholično sećanje na jednu takvu imaginarnu lažu iz detinjstva, za koju je Pera davno verovao da stvarno postoji, preletelo je preko njegovog lica, na trenutak mu pretvarajući šare na licu od „zimskih“ u „letnju“ varijantu ( pliće od 4mm), nestajući u deliću sekunde poput bljeska fosfora na upaljenoj šibici u podzemnom prolazu. Naježio se od pomisli na predstojeću zimu.

Jutros je Pera pročitao u novinama da su naučnici u Cernu navatali antimateriju u neku vrstu klopke. Pokušao je sebi da je predstavi i dugo je bez većeg uspeha o tome razmišljao . Negde u nekom delu svoga mozga imao je neku informaciju o tome da je antimaterija suprotna materiji pa je pokušao sebi da predstavi kakav bi bio taj antiPera tj. lik iza druge strane ogledala. Da li bi bio uspešniji, srećniji , imućniji od svog materijalnog oksimorona? Ta postavka mu je delovala malo glupo, ali se zabavljao zamišljajući svoju suprotnost i pokušavajući da shvati u kakav se to sud sakuplja antimaterija ako ima osobinu da upravo poništava sve materijalno. Zamislio je svoj zeleni lonac od pet litara u kojem otkuvava svoje gaće i sakuplja kišnicu  u  Cernovoj laboratoriji, kako nestaje pred očima ludih naučnika u belim mantilima i užasnut shvatio kakve bi posledice bile ako bi ikada sreo na nekom ćošku u gradu svog zamišljenog antiPeru.

Zgrožen tim mogućim ishodom, skočio je od stola i pojurio do kupatila da potrpa veš u lonac da se kuva, (umalo da zaboravi), zapalio je cigaretu dok još može da puši u svom stanu jer kažu ,uskoro ćemo i mi ko u Kanadi. Svet je nekuda krenuo, cenio je Pera, a to kuda je krenuo za njega je sve manje imalo smisla.

List papira je ostao prazan, njegova biografija (curriculum vitae) neispisana , lonac je skakutao na šporetu šireći po stanu miris deterdženta i kuvanih gaća.

Pera je zadremao razmišljajući o konačnoj kataklizmi.

Komentara (13) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

17.11.2010 - biciklo

Danas sam se čuo sa njim. Kaže da baš i nije u nekoj jebačkoj formi, pa se bacio na fitnes i vožnju bicikla. Kupio nekog polovnjaka sa  žutom patkicom na kormanu koja pišti kad se stisne za repić, valjda umesto zvona, pa se vozi po kraju jureći niz brda i vičući na sav glas : " Vidi me Fatooooo, vozim bez zubaaaa!", neka jeftina fora iz komunističkog doba, valjda, kada smo se svi divili visprenosti Mujinoj , kao da je naša.
A Pera , stvarno nije imao zube i vešto je skrivao taj svoj nedostatak, naučenim osmehom koji ih nije otkrivao, ako me razumete, mada mislim da nije ni bio nešto preterano opterećen sa tim , sem kada bi ga desni zabolele od kakve promaje ili neumoljive košave. To mu je svakako davalo priliku da se netom pohvali sa svojim mangupskim poduhvatima  i maloletničkim tučama ispred dragstora u Nušićevoj kada bi savladao petoricu , ma desetoricu likova u crnim  kožnjacima, koji su mu vređali devojku, a on bi ih onda onako krvave i slomljene  ispljunuo na njih dok su pokušavali da pobegnu. Ona bi ga tada svojom vezenom platnenom maramicom dugo brisala i zalivala mu rane pivom.
Sreo ju je skoro na pijaci , kaže,  nije se puno promenila sem što ima prikolicu i glas joj podrhtva, od lagodnog života, valjda. To ga je malo rastužilo, pa je malo snizio glas i ubrzao, kaže, mora da požuri da napravi još koji krug oko zgrade, mrak će , novembar je, a on je ko medved pa mora da zalegne na vreme. A i nema nikakve koristi od svoje lepote po mraku , jer vizuelni utisak je u njegovom slučaju najvažniji.
Spustio mi je slušalicu iako sam baš hteo da prodiskutujemo o njegovim novim zapažanjima o širenju svemira i putanjama  planeta.
Pera sada sedi na klupici ispred zgrade izložen zlatnim zalazećim zracima, naslonjen na biciklo, ko da su ga provukli kroz neki seksi filter na fotošopu, što njegovoj koži daje poseban mladalački izgled, pored njega neko  mače gricka ostatke već sasušene  kifle.
 Nedaleko na trgu, sa senkama izmešane siluete promiču, ne osvrćući se na usamljenu priliku u zlatnom zamirućem odsjaju  novembarskog dana.
Komentara (9) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

11.11.2010 - Pušenje ili zdravlje ?


Pera je shvatao da je život teška zarazna bolest od koje oboliš čim se rodiš i nema te vakcine koja te čini otpornim na njega. Znao je da što si bolesniji, to ti je teže da funkcionišeš, pa je u svom bivstvovanju najčešće primenjivao recept koji se pokazao najuspešnijim i najlakšim, logično. Spavanje, odmaranje, sirotinjska ishrana, uživanje u svim mogućim varijantama, tako da se tog jutra,odlučio za forhend levom rukom u pravcu budilnika i san o hrabrom krojaču koji uspeva "sedam žena za noć". Al, kao što smo već konstatovali, bolest je nepredvidljiva i ume da iznenadi. Zvono na vratima, baš uporno, značilo je da mora da se zaustavi kod one sisate brinete koja je baš rešila da se ogreši o ovaj novi zakon. Ustao je i krenuo da otvori, jedva se vukući ka vratima, šutajući od besa, sve što mu se našlo na putu, od stolice do cipela. Bacio je prvo pogled kroz špijunku i na svoje iznenađenje ugledao staračko i nasmejano lice svoje tetke Sofije. Prvo je bacio pogled na svoje gaće da vidi imal kakva rupa na nepristojnom mestu, povukao svoju majicu na dole da se malo upristoji i otključao vrata, pa može se reći iskreno obradovan, jer je u tetka Sofijinim rukama video krajičkom svog krmeljivog oka, dva prepuna cegera. Bilo je sve ono kako već ide: "ljubiga tetka vid kakoje omatorio, crniPero, nađi si kakvuženu date pere, rani ...itakoto."
Posle su pili kafu, ćaskali o rodbini, čika Trifunu koji nikako da shvati da su i tri stepenice za njegovu čuku previše a ne dve žene, sirota Sofija pod stare dane mora da ga špijunira i da se crveni, a Pera nije imao reči utehe jer je policu u njegovom frižideru, već zauzela  krpa slanine iz Sofijinog cegera, koja je bila usamljena i koju je trebalo utešiti. Narednih pola sata se koristio već oprobanim tehnikama, prisustvo tela - odsustvo duha, sa obaveznim osmehom na licu. Konačno tetka Sofija je ustala, izvadila još i crvenu na sto, da mu se nađe za cigare i krenula.
Njegovo zdravstveno stanje, naglo se popravilo, čak je i ispratio tetku na gracki, iako ga je u frizu čekalo blago, kupio dve pakle cigara, iako je obećo sebi da danas baš neće da da državi ni jednu akcizu, i zapalio u liftu sve pred komšijama, neka ga drukaju kolko hoće i nek duvaju, ako već neće da puše, jer neće njemu niko da zabrani da živi i boluje svoju bolest, kad od nje ionako leka nema, sem slanine.
Komentara (6) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

4.11.2010 - 3D pera

Hteo sam još nešto da vam kažem o Peri al me budala oterala pojavivši se nekim čudom kao trodimenzionalno biće željno sopstvenog prostora i tela. Lupio sam mu šamarčinu po tom čudnom licu u formiranju, jer me taj gad već toliko izluđuje da ne znam više kako sa njim da se izborim. Kreten i neopevani seljak, koji briše svoje sline u rukav i prdi za stolom dok jede pileću supicu. A lepo sam samo od njega hteo čoveka da načinim, ono, karakternog lika, al neće.

Evo, na primer danas sam baš razmišljao o tome da ga načinim humanitarcem koji će ono, da se ponudi  za neku pomoć ugroženima u zemljotresu  a on psuje po tužnim pričama, kaže, ma svi mi bre svoje tužne priče imamo, jebiga zemlja štucnula kod nas, upuvala se u Indoneziji, počinje sa pravom da ispoljava svoj gnev prema ljudima,  kao zasluženu kaznu za sve što smo kao ljucki rod učinili svojom gramzivošću otimajući od nje i jedni od drugih. "Stoka ljucka!" eno ga viče iz kupatila dok obavlja svoje jednonedeljno kupanje, posle kojeg moram da mu ribam kadu da se priča ne usmrdi.

I nije mi dao da ga slavom ovenčam. Ustvari, kad malo bolje razmislim, takav je Pera, jebe se njemu za slavu , samo na svoje dupe misli i čime će tanjir napuniti. Eno ga krevelji se ispred frižidera, preturajući ostatke neke slanine iz pasulja.

I onu ribu što sam mu nabacio je oterao kao, previše je fina, koristila je nož i viljušku i prala je  ruke pre jela.

Ne mogu da verujem šta mi ta spodoba radi. A taman sam se radovao što mu je krenulo.

I sad mi se pojavljuje iz svoje ektoplazmatične crvotočine preteći mi da će  mene, svoga pisca da otera i da će sam da se piše, gnjida jedna !

Čudna neka vremena došla , sve se okrenulo naopačke pa i Pera, eno ga sad dubi na glavi, kaže, možda postane pametnij, ko zna ,možda mu i uspe ?



Komentara (11) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

30.10.2010 - lupus in fabula

Danas ,a ni juče nije bio Perin dan, ali iako  njemu nije baš tako izgledalo, život se ipak netremice odvijao  sa druge strane brda. Mada , sudeći po nekim filozofima kojih se Pera dofatio slučajno preturajući gomilu nekih bačenih knjiga na buvljaku kad je naišla inspekcija , čovek je merilo onih stvari koje jesu da jesu i koje nisu da nisu, pa ako je tako, pošto se to brdo baš nasadilo ispred njegovog prozora tako da on ne vidi ništa , tamo i nema ništa. Eto tako je to on doživeo, iako nije hteo sebi da prizna da su  povremeni zvuci zavijajućih sirena sone strane, pobijali njegovo tumačenje tog filozofskog stava. Al da je čovek čoveku vuk i da taj vuk uvek naiđe baš kada se o njemu priča il misli  u to se već više puta uverio, te je ipak poneo knjige kući , nek se nađu , zlu ne trebalo, makar da popune policu, nek misle ljudi, da i on bistri filozofiju.
I baš kada je obeležavao čačkalicom mesto u knjizi gde se zaustavio ( ono o vukovima) zarad obilaska onoga mesta gde i car ide peške, pozvonio je neko na vrata. Dal je vuk il crvenkapa mislio je Pera, fasciniran slučajnošću. Provirio je na špijunku, jer nije bio baš raspoložen da prekida započeto, ugledavši komšiju sprvog koji prodaje čokolade na pijaci, sa nekom nafuranom ribom kako nose neke flajere i smeškaju se čekajući da im otvori vrata . Vidi Pera na flajerima neka slova krupna , pa zastave, krstače, orlovi, ocila , sva simbolika naslagana ko tepih, kapira da je neka politika u pitanju, te lagano odstupi od vrata ka klonji požalivši na trenutak što mu se toliko piša da ne može da proćaska sa onom plavušom o političkom marketingu i lobiranju, jer mislio je Pera, ko zna gde bi ih ta politika odvela, možda bi njegov siguran glas konačno dobio na značaju.
Al ko što reko onaj filozof, koga nema bez njega se može, a ako ih on više ne vidi, njih sigurno više i nema ispred vrata, te ode da se olakša i  rastera bubašvabe u kupatilu shvatajući da ljuckim slabostima mesta u politici definitivno nema.
Komentara (13) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

24.10.2010 - Eh da imam to što nemam, ili kako se rešiti buva ?


U nesagledivom moru očajnih, Pera je izgledao kao onaj lik koji sedi na malom pustom ostrvcetu usred okeana, pijucka kokosovo mleko i povremeno rentira otvarač za konzerve, koji mu se slučajno zatekao u džepu nakon brodoloma (pod pretpostavkom da je uopšte i bio na nekom brodu, otkud?) al eto baš tako nekako izgleda. Svoj i reklo bi se slobodan.

Trenutno u nemogućnosti da svoj brodić ukotvi u neku ono, stabilnu i egzotičnu luku, al na dobrom putu.
Ona je tu negde, povremeni seks, tek za održavanje zdravlja, kako duhovnog tako i telesnog, kontakti sa drugim osobama na minimumu, nešto ga ortaci zaobilaze (sem Gavrila), keva i sestra , standardne sarmice i musake, stigo i ajvar, a njega svrbi nešto, možda alergija, al svakako svrab. Počne negde na vrh levog tabana, pa mu krene nekakva struja uz nogu, pa stigne do levoga dlana, pa svrbi, kaže mu majka, Pero sine, das nećeš ti negde ogrebati za kakvo bogatstvo ? a on misli, neće njega takva sreća, pa opet, padne mu na pamet da i ti što na šuškama spavaju nisu baš sreće kurate, stalno kukaju, strepe, pa kapira da je možda i bolje što niš` nema, bar nema šta da izgubi, a opet i to što nema ga ograničava da bude potpuno slobodan, eto nema ni da plati bubašintere da potamane onaj silni buvlji nakot u njegovom stanu, a možda ga i otoga svrbi...
Ma jebem ti tu slobodu, kad samo otvarač za konzerve imaš a konzerve  nigde !
Komentara (22) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

14.10.2010 - Iz pera Marukija Hurakamija o Peri

Ovog momenta Pera leži na svom omiljenom dušeku neprirodno zabačene glave unazad na levo, niz levi ugao usne mu klizi mala balica ka jastuku a na desnoj nozi mu čarapa sa obaveznom rupom na palcu nepokrivena. On hrče. Zaključujemo da spava. Po diskretnom grčenju njegovih mišića na licu može se zaključiti da se čas osmehuje čas mršti, svakako nešto sanja. Uz pomoć specijalne naprave iz budućnosti, koja u ovoj tehnološki nerazvijenoj zemlji još nije ni zamišljena, a kamoli izmišljena, zbog hiper-produkcije rekvizita za maltretiranje, šikaniranje i ulični terorizam (koji je u Perinoj zemlji svakako u usponu i populariše se na svojevrstan način), dakle uz pomoć „sanovida“ proizvedenog u Japanu vidimo da Pera sanja. Oprostite na diskreciji i virenju u snove, ali Pera je ipak predmet našeg istraživanja te vam prenosimo uživo njegov san.

Dakle, on sedi, šćućuren u svom iglou na dalekom severu, umotan u fokino krzno i upravo maže kitovu mast na smrznutu proju (navika iz detinjstva). Knut Person, kako se sada zove, sa svojom dragom Nuteneut pije ledeni Eskimo čaj i viri kroz prozorče svoga igloa čekajući pojavu aurore borealis, da bi kresnuo svoju Nuteneut jer Eskimi kažu – kada je aurora, biće muško! Elem, sve je tu. Tri upaljena fenjera, nekoliko prostrtih medveđih krzna, muzika i pucketanje ledenih morskih glečera iz daljine. Kroz prozor vidimo treperenje zvezda koje na severu deluju da mož’ rukom da ih dofatiš. Hladnoću Knut Person ne oseti jer je sav utrnuo od iste, samo gleda i čeka. Na obali neki se kit nasukao već dva dana i nikako da se mrdne. Knut misli, nije u njegovom dvorištu, nek’ se komšija s njim bakće, al’ mu je ipak žao. Svetlost kroz prozorče se lagano pojačava, nebo počinje da poprima ružičaste nijanse sve jače i jače. Knut oseća kako mu uzbuđenje raste i grli svoju Nuteneut oko ramena, lagano je privlačeći sebi. U stvarnosti, Pera se okreće na levi bok i grli svoj jastuk.

Sanovid baca fokus na grupicu od stotinak mladića obučenih u neobične dvobojne kostime koji stupaju na scenu uz čudne urlike, noseći u rukama neobične svetleće štapove i primiču se našem nesrećnom nasukanom prijatelju. Knut zbunjen ustaje, izlazi iz igloa, prepoznajući motive iz domovine. U tom trenutku, jedan od njih, najjači, istetoviran po rukama sa crnom maskom na glavi uzima nešto od svog saborca i kreće ka kitovim ustima. Ostali nasrću na jadnu životinju u pokušaju da joj razvuku čeljusti sa očiglednom namerom da omoguće onom istetoviranom da baklju (sad je Knut već sasvim jasno vidi) ubace kitu u usta. Knut Person vidno uznemiren i uplašen trči prema gomili hvatajući se za glavu, derući se na sav glas, zajedno sa Perom: „NE KITU U USTA!“

Ovo je momenat kada naš sanovid prestaje da emituje sliku zbog neobičnih smetnji nastalih pojačanjem moždane aktivnosti našega Pere koji polako otvara oči ne znajući šta mu se dešava, samo postaje svestan sasvim uobičajene buke i galame sa ulice.

Komentara (18) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

10.10.2010 - kad garlik zamiriše

Pera je u svom stalnom nastojanju da nema nastojanja, lutao eto, od trenuka otvaranja velikog crvenog kofera u kojem je zatekao ispunjenje većinu njegovih vešto skrivanih želja, od zeljanice pite, kravajčića, pečenih paprika koje su tako slasno mirisale na beli luk da je na trenutak ponovo osetio bezgraničnu radost življenja, do stanja u kojem je iz ležećeg položaja posmatrao svoj bojler kako se prilično uvećan uzdiže iznad nivoa njegovog nosa i i proizvodi čudne zvuke, poput raštimovanog  kontrabasa .

Pjur zen, pomislio bi Pera.  Horizontala,  malo neona , nikotinski dim koji se uzdizao lagano prema plafonu praveći piruete, kofein dozirano i njena topla ruka, tamo gde treba da bude, pogađate, u žutoj gumenoj rukavici.

I dok je ona ribala njegovu sudoperu prepunu prljavog posuđa sa naslagama od pre tri dana i pretvarala njegovu kujnu u svetilište , povremeno bi Pera začuo koju sočnu psovku , čudeći se kako iz ženskih usta takve gadosti i strahote po njegove slušne koščice umeju da se izrode.

Al , nije ga to sprečilo da se potpuno prepusti savršenom osećaju da je svet zaista počeo da liči na mesto u kojem bi se moglo živeti, ponekad, kada garlik zamiriše.

Komentara (0) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

5.10.2010 - Are You Lonesome Tonight

Pljunuo je na pločnik skrivajući svoje lice od košave koja je baš tu negde na uglu kod semafora zavrtala i pravila vrtlog. Voleo je košavu, samo joj je zamerao što ne može da očisti grad od svega onoga što ga je nerviralo.
 Iz obližnjeg kafića čula se muzika, Elvis u melanholičnom prizivanju svoje odmetnute fikcije ženskoga roda. Znao je Pera kako mu je, samo ga je slušao s razumevanjem  kako cvili i zavija ko košava kad silazi u Lominu.
E sad , Pera baš i ne bi da vam saopšti pravac svoga kretanja jer je u pitanju  vumens cambek i on je u nedoumici dal da joj ubere cvetić, da se pravi mačo ili da je  ovlaš  poljubi u obraz. Bilo mu je zima i sve je više stezao svoju jaknu oko sebe jureći niz breg da ne zakasni. Vetar je odnekud naneo miris sveže pečenog kestenja i njemu krenuše sline dal od toga il od zime, nije znao. Samo je polako postajao svestan nekog čudnog i blentavog osmeha na svom licu, kako je bivalo sve manje stepenica niz koje je trebalo sići. Cilj se približavao. Činilo mu se da je ovde dole malo toplije, da je i vetar oslabio iako je baš tu kod fontane u parku divlje plesao sa bačenom kesom i ambalažom snikersa.
Ugledao ju je kako se vuče tegleći crveni kofer na točkiće , umotana u neku smešnu maramu iz koje joj je samo nos virio i jedno oko.
Stao je zbunjen i uplašen, jer ništa sem sebe nije imao da joj da.
Valjda je to dovoljno za početak, pomislio je, ne mogavši i dalje da se reši svog blentavog osmeha.
Komentara (2) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

28.9.2010 - dan posle

Ostavimo  sad po strani lift, i ono što se dešavalo narednih nekoliko dana, pretpostavljate, Pera  je bio strašno zagoreo i sam, ona je bila strašno zagorela i sama, te su se dani svodili na razmenu telesnih tečnosti i nadoknadu izgubljene energije u Perinom zagušljivom stanu. Vreme  se merilo na tračak svetlosti koji bi se kroz spuštene roletne stidljivo probijao izjutra osvetljavajući njeno levo rame i Pera bi tada zaneseno posmatrao kako svetlost lagano klizi ka njenim grudima. Čista proza, pomislio bi i to je bio znak da je vreme za ispijanje kafe. I tako, kafa za kafom. Pera sada sedi i prebira po sećanju. Jutros je ispratio na mokar trotoar, koji je još uvek odzvanjao njenim koracima.
Otvorio je prozor i pustio svežinu jutra. Sad je već jasno mogao da proceni stepen bahanalija koje su se odvijale u njegovoj sobi jer je svud gde je nekad bio prazan prostor, ležalo nešto čemu nije mesto. Pepeljara puna opušaka na podu kraj kreveta, njegova omiljena majica na telefonu, zgužvani papirni ubrusi svud po sobi, čaše ,šolje, mrve od hrane na tanjirima..Pera je u strahu samo zatvorio oči, nadajući se da će sve , kada ih ponovo otvori, nestati.
U tom trenu začula se škripa kočnica sa ulice, tup udarac, pa još jedan, te Pera istrča na terasu ko sumanut da psuje po pijanim vozačima. Bandera je ostala cela, niko nije nastradao. Pera je psovao i psovao, uživajući u suncu koje se podizalo iznad brda.
Pecivo je zamirisalo iz obližnje pekare, te Pera oseti glad, prazan prostor u utrobi koji ga je vraćao u sadašnjost, u prazan frižider u ono uobičajeno stanje stvari koje nije mogao da promeni trenutno raspoloživim arsenalom.
Od standardne nulte tačke ka plus minus beskonačnom, delio ga je korak koji je trebalo načiniti, al prvo je trebalo preći preko gomile smeća, a njega je mrzelo...
I tako.
Komentara (31) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

23.9.2010 - bliski susreti treće vrste

Znao je Pera da nije baš tako trebalo da se desi, al eto, ona je imala miris i izgled zrele šljive koju je samo trebalo ubrati, okusiti i jednostavno se desilo. Klasičan kliše. Okruženi pravdom za Uroša i standardnim grafitima i smećem u liftu koji se zaglavio između četvrtog i petog, strahom od zatvorenog prostora, dosadom, iskrama koje su već negde tinjale između njih, u teskobnom prostoru maloga lifta, Pera je dokazao činjenicu da je uloga lift montera u međuljudkim odnosima veoma važna i da je veoma važno da liftove održavaju kao i do sad jer možda se nekome i posreći , baš kao i njemu juče, poslednjega letnjeg dana kada je leto kulminiralo negde između njene male karlice i njegovog ponosa.
Eto.

Ovom prilikom Pera se zahvaljuje radnicima Lift-monta, svemiru koji je udesio da se baš juče na temperaturi ključanja sve kockice slože negde na onoj nadmorskoj visini gde je sve, ama baš sve moguće.
Komentara (5) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

20.9.2010 - od njive do trpeze

Perino nespokojstvo koje je osećao u poslednje vreme, uzrokovano valjda prazninom na raznim lokacijama u njegovom životu, bivalo je sve snažnije kako su dani postajali sve kraći i hladniji. Kiša ga je načisto sjebala juče dok je pokušavao da se odbrani od njenog upornog prodora kroz rupu od leve patike dok se vraćao sa pijace. Noge su mu bile mokre i dok je udisao već poznata isparenja od hiljadu duša u grackom, shvatajući da mu se nečiji crveni kišobran cedi i u onu drugu patiku, te da će veoma brzo njegov nos da se pretvori u rezervoar najraznovrsnijih klica, spremnih da napadne njegovo krhko telo.
To ga je podsetilo da je zaboravio da kupi na pijaci pšenične klice, jer Pera je izuzetno cenio zdravu hranu i radije nije jeo nego da jede kakav mastan obrok sa roštilja il slasnu šniclu. Soja i pahuljice razne vrste bile su njegovo trenutno opredeljenje jer, kažu, svega ima i tim sitnim mrvicama kojim je  punio svoj stomak i utoljavao ponekad nesnosnu glad. A za malu kintu Pera bi napunio svoju kesu, raznim žitaricama i egzotičnim začinima, spremajući se za has. Znao je, bar tako piše, da će njegova koža dobiti zdrav izgled, rad njegovih creva  postići savršenstvo a krv prostrujati kao nekad u dvadesetim, mladalački, kad je na najmanji ženski dodir, pogled kakve uspaljene i usamljene ždrebice znala ludački da ga raspali poput  kakvog energetskog pića bez kojeg danas klinci ne mogu ni da zamisle pipanje u parku a kamoli seks.
Ušao je u zgradu sudarajući se na ulazu sa komšinicom, učinilo mu se da ga je značajno pogledala, valjda je i ona primetila napredak u njegovom izgledu, osećajući miris trave kako se penje iz podruma.
Grickaće  bundevine semenke uz kakav filmić, popiće čaj od nane umesto piva i biće spreman za novi značajan susret, možda i dodir, ko zna ?
Komentara (6) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

17.9.2010 - dan mrmota

Još jedan "dan mrmota" za Peru proticao je svojim uobičajenim tokom od zaludnog crnotravisanja kod vuka, vozikanjem Beovozom po promo ceni kroz samo središte zemlje, bar se Peri tako sviđalo, jer ga je  podsećalo na pustolovine iz nekih romana koje je čitao kao mali, pa se osećao baš važnim u moru beznačajnosti.
 Elem, dan je bio sparan, mirisalo je na kišu a Peru je baš bilo briga što Srbija nema more.
Jer znao je Pera, imala je ova zemlja štošta što druge nemaju, belu kugu, crne hronike, ogroman broj nezaposlenih, veliku paletu javnih kuhinja gde se sa sasvim običnom kanticom moglo doći do besplatnog obroka, svecki poznatog siledžiju pod sponzorstvom države, paradu ponosa, pa je Pera mislio da ne bi bilo možda zgoreg das prijavi na tu paradu, jer znamo da je on veoma ponosit čovek, makar opet zbog onog osećanja iz detinjstva kad se ponosio svojom zemljom, pevajući joj himnu na školskim svečanostima.
Razmišljao je o tome i dok je otvarao svoj frižider na kojem je još uvek bila zalepljena nalepnica otpor iz nekog vremena, vadeći dva poslednja parčeta salame za "debeli" senvič i neko izlapelo pivo.
Komentara (5) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

14.9.2010 -

Pera je cenio da je za taj čudesan osećaj sreće za kojim je čeznuo ceo svoj život, potrebno svega nekoliko stvari a to su, žena, kašika, napola pun buđelar i krov nad glavom. I na svoj jedinstven način je težio ostvarenju tog ideala. Trenutno od svega navedenog imao je samo kašiku i krov. Buđelar mu nije  trebao, jer od sve šljake za koju je mogao se očeše, nije mu preostajalo dovoljno kinte da bi ga kupio a za ženu, znao je Pera , morao je dobro da se potrudi. I sve što se Pera više trudio, to je sve više gubio nadu da će u moru riba, jedna zlatna da ga pogleda, da mu se ponudi i da mu ispuni želju.
Znao je Pera da je ono što on ima nedovoljno današnjim devojkama, navučenim na sjajne felne, blistavu fasadu  i šuškave evriće.
Nije znao kako da reši taj problem. Mučio ga je sve više u poslednje vreme, sve u paketu sa gomilom neplaćenih računa, pločicama u kupatilu koje su pootpadale kad je kod komšije pukla cev pa se sva voda slila u njegovo kupatilo i napravila karambol. Uz to , svaka nova jesen dodavala je njegovom lepom licu nove bore, a njegovo seksi telo koje je još uvek bilo seksi nije se smatralo dovoljno dobrim ulaganjem u "biznis" zvani brak. Svaka od tih lepotica tražila je još i još i još, a Pera je mogao još samo svoj bubreg da ponudi i  previše praznog prostora i vremena koje je čekalo da ga nečiji drag osmeh popuni .
Zapalio je cigaru posmatrajući oglasnu tablu na ulici prepunu čitulja, dva psa koja su lutala po trgu bez cilja, bahatog motociklistu i gomilu ljudi koji su išli svojim putem, zaobilazeći njegov.
Bio je sam.
Komentara (8) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

<- Prethodna strana :: Sledeća strana ->

O blogu

o peri

Meni

Home
Moj profil
Arhiva postova
Foto album
RSS
Podcast

«  May 2021  »
MonTueWedThuFriSatSun
 12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930
31 

Kategorije postova

Blog Prijatelji

gulanfer
HelloKitty
yin
Vladan92
hope
anoniman
sofronijesmrt
asterion
FuntionallyLiterate

Ostali linkovi

Blog Hosting


BlogOye - Balkan Blog Portal