# # 02:52
17.11.2008
СИМБОЛИКА РИБЕ И ХРИШЋАНСТВО 1.део

 

Археолошки подаци о риби као

заштитном знаку првих хришћана

 

         Први симбол хришћанства  којим су следбеници Исусовог учења обележавали просторе свог становања била је представа рибе. Овај симбол је, заједно са приказом Исуса као Доброг Пастира и вина, све до краја 4. столећа био доминантан у хришћанској иконографији. Најстарији до сада познати споменик са приказом рибе је откривен 1865. у оквиру гробља Domitillae, које је део римских катакомби. Око тачнијег датовања постоје незнатна спорења – италијански археолог де Роси смешта овај гроб у прво столеће, док га Бекер датује у прву половину 2.столећа. На зидној слици представљене су три особе са три векне хлеба и рибом. У Израелу је, у дворишту затвора Магедон, октобра 2005. откривена црква из 2.столећа са одлично очуваним мозаичним приказом пара риба и текста у коме се Исус Христ назива рибом.

У гробовима из овог периода врло често се среће у хришћанским гробовима приказ пара риба док се у Националном музеју у Риму чува надгробни споменик с почетка 3. столећа са представом две рибе и натписом ΙΧΘΥΣ ΖΩΝΤΩΝ ("риба живота").

Време је наметало своје потребе и у периоду прогона био је неопходан неки знак, симбол по коме ће хришћани међусобно препознавати онога који припада њиховој заједници вере. Сва је прилика да је због своје општеприхваћености и заступљености у животу хришћана   риба званично постала симболом хришћана још пре сабора у Арлу 314. године. У оквиру осмог канона прецизирано је '' да се одређује да се признаје ваљаност крштења (ономе) који зна симбол ''. Као што смо нагласили у овом раду, најприхваћенији симбол у дотадашњем хришћанском свету је била риба.

Тек након наводне Константинове визије крста уочи борбе са Максенцијем 312.године овај знак постаје заштитни симбол  хришћанства али ће риба још извесно време наставити да се приказује на централним местима у хришћанским храмовима. Један од таквих случајева је из времена Јустинијана у цркви  св.Еуфразија у Поречу која је подигнута 553. у чијем се основном делу налази мозаични приказ рибе. Овде треба нагласити да се наведени приказ рибе, настао са краја 3. на преласку у 4. столеће, налази  у делу познатом као Мавров ораторијум. Истоветан  случај је са још пар цркава на Сицилији из овог периода о којима немамо довољно података осим што је познато да су подигнуте на прелазу из 5. у 6. столеће.

Историјска појава Исуса и хришћанства  и њена повезаност са симболом рибе јавља се  најпре у Новом завету, на местима на којима Он сам себе алегоријски назива ''рибарем људи''. Тертулијан, писац са прелаза из првог у друго столеће,  проширује и објашњава ову идеју пишући ''да смо сви ми мале рибе, следећи пример нашег  ΙΧΘΥΣ, Исуса Христа, рођени у води''. Климент епископ Александрије, хришћански философ и светитељ који је живео и радио на прелазу из другог у треће столеће, око 202. пише најстарију познату  химну Исусу, дело Химна Спаситељу Христу. Он овде подвлачи да је Исус ''рибар људи који су спашени, који својим слатким животом вади из непријатељског потопа из мора грешности''. Сам Климент је препоручивао својим читаоцима да на своје печате али и куће поставе знак рибе.

Из свега до сада изнетог  јасно произилази да је идентификација Исуса са рибом била у функцији неколико деценија након Његове смрти. Са друге стране, видећемо касније, свет је још пре Исуса био спреман на Његов долазак и спаситељску улогу.   Пет столећа касније, Аурелије Августин нас обавештава на који начин се хришћанство повезује са речју '' риба''. Према акрониму који чине почетна слова ησος Χριστός, Θεο Υός, Σωτήρ са значењем ''Исус Христ, Син Божји, Спаситељ'' добија се реч χθύς - риба.


 

Пре него наставимо даљи рад, морамо најпре да се запитамо – шта је хришћанину који није знао грчки могла да значи ова скраћеница на грчком? Тешко је поверовати да је кроз реч χθύς неки становник Галије, на пример, могао да доживи сотериолошку дефиницију свог Бога. Чак ни песма еритрејске пророчице Сибиле која говори о доласку Спаситеља а коју блажени Августин преноси у целости, осим тога што у акростиху даје акроним  IНΣОΥΣ ΧРEIΣТОΣ ΘЕОΥ ΥIOΣ ΣOTHP, ни приближно не разјашњава оно о чему пише некоме ко није упознат са грчким језиком. Уколико ова прича, коју је Августин чуо и забележио, није плод маште, она само јасније говори неких стотину година пре рођења Исуса о Његовом доласку давно и прореченом спасењу људи.

-наставак следи-

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

objavio sokrat u 02:52 | kategorija:
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (0)
Komentara:


Ostavi komentar