satus quo
3.11.2011


Svaki sledeći dan
karneval novih lica
užurbana svetina
prljavih dodira
slučajni pogledi
i nestvarne biti
šaka u džepu
praznina u duši
destinacija neznana
šupljina u koraku
prećutna gorčina
visi sa usana.


Objavio Marijola u 19:07 | kategorija: Pesme
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara ( 0 ) | Po�alji komentar
Biti infant s tobom
1.10.2011


More me sećanja na trentutke koje smo zaključali
u nekom nestvarnom času
Mirisi lipa u rano leto šire se niz asfaltnu ulicu
Idemo u da puštamo zmajeve od novina
Kada je trava duga i srebrna
Kada suton oboji prašnjave staze
A dečiji kikot se poigrava na betonskim zidovima
Sucem osvetljena fotografija, fiksirana u vanvremenu
izbledelim markerom, piše samo ZAUVEK.
Objavio Marijola u 16:32 | kategorija: Pesme
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara ( 0 ) | Po�alji komentar
Danas
17.4.2011


Stravične se stvari dešavaju

meni
tebi
njima

pucaju nam armature iznutra
savijaju se i korodiraju
kao da ih izjeda vreme

krune se porozne koske
hrskavica curi, nestaje

ruše nam se temelji
koje su izgradili naši preci

samo ćemo se saviti i pretvoriti
u gomile mlohavog testa
koje se pretvara u prah
pod vrelinom kapitalističkog sunca.

Objavio Marijola u 20:21 | kategorija: Pesme
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara ( 1 ) | Po�alji komentar
Novogodishnja simfonija
20.12.2010



Zgrade se kite od betonskih potpetica

do krovnih lepeza
kao kan kan plesačice
igraju uz zimski notturno

Grad komponuje novogodišnju simfoniju
uz šuštanje snegova i škripanje čizmi
mravlje šake  i mravlja stopala
izdižu jelke , dar bogovima

Krici zaklane prasadi
preleću iznad odžaka
u jutra ispunjena
mirisom prazničnog ognja

U kafanama se srče kuvana rakija
iz staklenih čaša
ništa dubljih od džepa
starca u pletenom prsluku


A napolju klokotavi potoci
slivaju se niz gradske kaldrme
I oni jure za mravljim ljudima
u prosperitet,u bolje sutra.


Objavio Marijola u 13:51 | kategorija: Pesme
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara ( 2 ) | Po�alji komentar
Lupus in fabula
31.10.2010


Lažni zagrljaji
licemerni osmesi što kriju gorgone
onomatopeja emocija
sliva se sa cmoktavih usana
sjaj u očima
to su stakla što čuvaju prazne sobe
lica su im bioskopska platna
na kojima igraju šarene slike
ljigavi kitsch tera na suze
mržnja, pakost, oštrica u ledjima
alavi zubi grizu i škrguću
nikada im neće biti dovoljno
duše su im mrtve i trule
ja i ti  smo igračke za vukove.
Objavio Marijola u 18:56 | kategorija: Pesme
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara ( 4 ) | Po�alji komentar
Intervali
27.9.2010


na oblaku
na odžaku
na rebrastom svodu
sedim
i čekam te
Objavio Marijola u 17:35 | kategorija: Pesme
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara ( 0 ) | Po�alji komentar
O estetici
18.8.2010



Od mene se očekuje da budem lepa

Pametna , pristojna i dosledno prijatna devojka

Da sa skromnošću prilazim svojoj šnicli

I da po svaku cenu izbegavam sarkazam

 

Prijatelji nisu na odmet

Da se sa njima srkuće popodnevna kafa

S osmehom oblizivanje uglova usana

Vrhunac bontona,  nož u levoj ruci

 

Biti plastična lutka za igranje
Dajte mi magične eliksire
I utisnite bar kod na guzicu jer
Estetika, to je vrhunac egzistencije
Objavio Marijola u 18:40 | kategorija: Pesme
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara ( 1 ) | Po�alji komentar
Confessions
2.7.2010


Ne zanima me šta mislite o mojim pesmama
I savršeno me zabole koliko sam napadna
direktna, samosvesna i drečeće zelena.
Ja sam mentalna napast
Muva u chaši vašeg skupog pića
Kamen u vašoj lakiranoj cipeli
Ja ću ustati i sasuti vam psovke u  lice
nazvati vas licemerom i povratiti
na vashu lažnu kurtoaziju.
Reci ćete mi da sam prljavi plagijator
Simulakrum vaših idola
još jedna pseudo-inteligentna jedinka
u moru talentovanih i harizmatičnih ljudi
Ja nikada neću biti sledeća Elizabeth Wurtzel
ili sledeća Sylvia Plath
Nikada moje reči nece biti fluidne, neposredne
i čitljive.
Ali uvek vam mogu ponuditi sebe
da me stavite u džep od sakoa
i nosite  sa sobom.
Objavio Marijola u 16:15 | kategorija: Pesme
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara ( 2 ) | Po�alji komentar
Nema više srećnih ljudi
21.6.2010


Volela bih da sam kao ti
da ujutru ustanem
bez težine u grlu
Volela bih da mogu
da podelim sebe sa ostatkom sveta
bez skepticizma
bez prezira
i gađenja
Ne želim veštačku sreću
deformisani kez
zalepljen selotejpom
preko otvora  koji je zaboravio svoju funkciju.
Objavio Marijola u 08:14 | kategorija: Pesme
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara ( 2 ) | Po�alji komentar
Jutra koja nisu tu
8.6.2010


Premeštam pune piksle
sa stolova zakrčenih beleškama
i olovkama polomljenog srca
Noge su se zgrčile i okamenile
osuđene na jedan položaj
prljavim noktom zagrebem ogrezlu mrlju od hrane
zakačila se na očevu majicu u kojoj spavam
provlačim prstima kroz zamašćenu kosu
ućebanu, sa slanim šiškama
Hvatam se za transparentnu bočicu
oker staklo preliva sadržaj
u psihodelične oblike
prosipam ih po dlanu
i gutam dok se grlo buni
i osecaj u želucu se širi
u poseban spektar topline
Gledam svoje bele zečeve i kažem im:
Prijatelji, koliko ćemo biti zajedno?
Objavio Marijola u 21:23 | kategorija: Pesme
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara ( 1 ) | Po�alji komentar
Uvek kaži hoću
8.5.2010



Uvek kaži hoću
lepoti i razumu
zašto biti dobar
kad možeš biti bolji

Uvek kaži hoću
radniku u banci
kada te pita
za minus na računu

Uvek kaži hoću
babi u autobusu
koja tužnjikavo gleda
tvoje sedište

Uvek kaži hoću
ljudima koji te mrze
možda će te ostaviti
da budeš sam sa sobom

Uvek kaži hoću
ciganki na klupici u parku
što pruža male šake
ka tvojim džepovima

Uvek kaži hoću
kada ti preko pošte
uruče počasni
birački listić

Uvek kaži hoću
politici i skupovima
oni se bore
za tvoje bolje sutra

Uvek kaži mogu
kada ne možeš više.

Objavio Marijola u 17:56 | kategorija: Pesme
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara ( 1 ) | Po�alji komentar
Smrad
3.4.2010


Ljudi smrde

Po autobusima i tramvajima

Po kafanama i

dečijim rođendanima

Ljudi smrde

po domovima zdravlja

i javnim klozetima

Smrde na lekarske recepte

i metalni novac

Ljudi smrde

na beli luk i neoper

Idu ulicama

vonjaju na znoj

i jevtine parfeme

Ljudi smrde na karijes

Inflaciju , promene režima

i kafanske kobasice

Ljudi smrde

Smrde im noge

i masna kosa očešljana na stranu

Ljudi smrde

A smrde im i dushe

Vonjaju na prostotu

i prazninu u glavi.

Objavio Marijola u 15:51 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara ( 9 ) | Po�alji komentar
Obaveštenje-to whom it may consern
6.2.2010


S obzirom na to da kreće sezona važnih pesničkih konkursa, odlučih da svoje pesme stavim na private kako bih izbegla plagijanje raznoraznih plagijatorski nastrojenih individua. Pesme če se vratiti u opticaj kroz nekoliko meseci kada budem sigurna da su mi autorska prava obezbedjena. Hvala na razumevanju. Stay tuned.

Objavio Marijola u 17:59 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara ( 0 ) | Po�alji komentar
Umetnici iz Nedodjije
3.2.2010


Pisci su oholi i odbojni
sa svojim dugim bradama, umaču ih u kafu
i razmazuju po kucaćoj mašini
na kojoj je slovo K
ogrezlo u rđu

Pesnici su patetični diletanti
što žive u svojim seoskim idilama
Pišu o bogu i lepoti,  potocima
što su carstva žabokrečine

Slikari su boemi
oni prodaju svoj mediokritetski talenat
uglavnom na jevtinim platnima
sa kojih presijavaju buvljachke boje
i nespretni pokreti četkica

Glumci su obični ljudi
što plaćaju poreze
i blate svoj ego u serijama o rustičnim predelima
oni jačaju nacionalnu svest,
i obitavaju u stančićima od trideset kvadrata

Vajari su šljakeri na marginama društva
prave umetničke kapije i umetničke španske zidove
jedu pasulj i hrskav hleb sa molerima
ne bi li prelili svoj dar u kičaste statue lavova
koje ograđuju vile sinova srpskih

Muzičari su 'creme de la creme'
naše male socijale
oni su Božić Bata i Sveti Sava
oni dele veselje i razbijene čaše rakije
našem izmučenom narodu
Objavio Marijola u 16:11 | kategorija: Pesme
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara ( 2 ) | Po�alji komentar
Rehabilitacija
24.1.2010


Ja sam rehabilitovana paničarka
šta god to značilo
Odrasla sam pod maminim i tatinim staklenim zvonom
sazrela u holu studentske poliklinike

Ja sam Konzumatorka
 legalnih droga
U ovoj prozak naciji
Apotekarke su moji dileri

Ja sam dete budućnosti
milenijumska premija
nova nada
naše male stvarnosti

Ja sam Akademski Građanin
hranim se u menzama
živim po autobusima
spremam se za blistavu budućnost
prosečnog trafikanta

Ja sam Majka
radnika i njegove dece
učesnica tele programa
za povećanje nataliteta

Ja sam nasmejani Penzioner
u pocepanim gaćama
Živim u prizemlju zgrade
sa fasadom što se ruši
Jedem suve kifle za doručak
i čekam da me šlog smesti
 na neko bolje mesto

Ja sam rehabilitovana Paničarka
šta god to značilo.







Objavio Marijola u 16:23 | kategorija: Pesme
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara ( 1 ) | Po�alji komentar
Patetična pesma
16.1.2010


Ova pesma je puna patetike

Koja se proteže beskonačnim svodom naseg patetičnog neba

 

Živimo u patetičnom svetu

Sa našim otrcanim životinjama i tužnim ljubavnicima

 

Čekamo da padne mrak

Kako bismo prespavali sve patetične noći

 

Ljubimo sa zatvorenim očima

Kako ne bi smo videli patetično lice voljene osobe

 

Plačemo slane suze

Dok ne napravimo patetičnu reku u kojoj se dave naši snovi

 

I kada zvrsimo sa patetisanjem

Drugi patetišu za nama

 

Pišu pesme

Kao što je ova

 

Kupuju cveće

Patetično cveće

 

I mole se svom patetičnom Bogu

očekujuci iznenadjenje na kraju

 

Ali njega nema

Jer, ovo je patetična pesma

Objavio Marijola u 16:36 | kategorija: Pesme
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara ( 2 ) | Po�alji komentar
GSP Hell (u nedostatku boljeg naslova)
11.12.2009


Sedim nepomično
razmenjujem poglede
sa devojkom u štrokavoj bundi
od veštačkog krzna

Mladi romski parovi
sa zdravstvenim papirima
i kartonskim kutijicama
monotno prose, vukući
sa sobom svoje crne bebe

Pored mene sedi sredovečni peder
sa izblajhanim žutim kovrdžama
i vodi značajan razgovor
sa svojom crnom pudlom

Nafrakane tetke
stišću iznošene kožne torbice
i šire miris
jetinog sapuna  i zaprške

Starci kašlju u vazduh
i brišu toksične sline
budjavim krpama
Skidaju naočare ne bi li protrljali
podbula lica

Neki klinci bacili su suzavac
pored zadnjih vrata
i ljudi su se davili
očiju punih suza
ali nisu ustali sa svojih mesta

Sa vozačkog sedišta
dopiru psovke i kletve
čuje se kočnica
i ljudi što stoje
sada su rasuti po podu
a neki viseći sa pomoćnih drški
ispuštaju neodređene krike

Autobus se konačno zaustavlja
ispred enormne bare
pune blata i benzina.
Objavio Marijola u 16:25 | kategorija: Pesme
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara ( 2 ) | Po�alji komentar
Dosada
18.11.2009



Da li ti se ponekad desi
da ne znaš šta ćesh sa sobom
pa besciljno lutaš ulicama
praveći se da poznaješ ljude

Da li ti se ponekad desi
da bledo gledaš u ekran
kao da ti kroz glavu prolazi
milion dobrih ideja koje ćeš jednom zapisati

Da li ti se ponekad desi
da drzish telefonsku slushalicu u ruci
planirajuci da pozovesh
sve ljude koje si davno zaboravio

Da li ti se ponekad desi
da praznish staklene piksle
i sakupljaš pikavce koje si nehajno ispustio
čitajuci jednu dosadnu knjigu

Da li ti se ponekad desi da odvrneš muziku
koju  si nekada voleo
i krišom se njišeš uz  zvuk bubnjeva
pre nego što neko uđe u sobu

Da li ti se ponekad desi
da imaš previše vremena u rukama
i iako ti je ono dragoceno
ne znaš šta bi sa njime uradio
Objavio Marijola u 16:46 | kategorija: Pesme
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara ( 0 ) | Po�alji komentar
Kafa, cigarete i bendžosi
28.7.2009




I šta dalje? Kolotečina ili čekanje da se desi nešto ključno. Kolotečina ili periodi mirnog predgradskog života. Viđam se sa ljudima, nije da se ne viđam. Nekada sam bila isfrustirana u danima totalne asocijalnosti. Sada mi je potrebno malo osame. Nije da ne cenim potrebu ljudi da budu u mom društvu, verovatno zbog mog neodoljivog smisla za humor. Ali radije bih ostala kući. Zurila u ekran. Televizija je govno. Posle pet, šest sati zurenja u isti i nekoliko praznih kesica čipsa ostaje osećaj ispraznosti i frustracije. Trenutno pokušavam da prevaziđem svoju zavisnost od interneta. Ironično, metodu za odvikavanje sam googlovala. Posetila sam nekoliko yahoo questions stranica. Ništa što već nisam znala.

S vremena na vreme pozove me po koja prijateljica koju dugo nisam videla. Pita šta ima novo. Ne znam šta bih joj rekla. Uglavnom slažem ili pomenem neku pseudo novost kojoj je davno istekao rok trajanja. Kačim se na facebook (sada bivši) i proveravam predvidive i izlizane statuse ljudi koje još uvek nisam obrisala iz prijatelja. Mada s vremena na vreme imam običaj da organizujem temeljne čistke i brišem ljude koji su mi ili dosadni ili me smaraju sa raznoraznim privatnim porukama i zahtevima za aplikacije. Facebook je govno.

U slobodno vreme koga imam na pretek zbog nedavne odluke za samoeksploracijom ne radim ništa značajno, čak ni produktivno. Knjige su postale veliki napor, pisanje zahteva inspiraciju ili bar povremeni izlet van sobe sa kompjuterom. Jedina stvar u kojoj sam dosledna i konzistentna je postalo crtanje. Dvaput do triput nedeljno odem na drugi kraj grada i po četiri sata obigravam oko štafelaja. Žena koja me podučava ima zanimljive poglede na život i tera me da pijem cikoriju. Cigare su najstrože zabranjene, tako da uglavnom moram da savladjujem svoju nikotinsku potrebu preko pet sati, ali verujem da su moja pluća zahvalna na tome.

Dani su prožeti nervozom i stalnim odlascima u klozet. Osoba koju najviše viđam je moj sadašnji  (neću upotrebiti izraz  dečko). Uprkos njegovim napadima hroničnog umora , uspevamo da konzumiramo našu mladalačku vezu. U međupauzama gledamo horor komedije koje su naravno njegov primarni izbor  dok tek ponekad uspem da ga nagovorim da proučavamo gej orijentisanu filmografiju Greg Arakija. Čovek je neviđeno strpljiv za jednog metalca. Rispekt.

Prestala sam nedavno sa nepotrebnim unošenjem masne hrane, zahvaljujući mojoj predprijemnoj nervozi. Ipak s vremena na vreme razmišljam o sočnoj pljeski sa sirom, paradajzom i senfom. Osim što sam neopisivi hedonista što se hrane tiče, volim  s vremena na vreme da sebe udostojim nekim dobrim pornićarskim filmom. A kombinacija ta dva nikako ne može da omane.

Ergo, dani prolaze, kobni 31. avgust se bliži, ja razmišljam o tome da li na fakultetu primenjenih umetnosti postoji pristojan klozet koji  ću moći da obiđem pre prijemnog ispita.


Summer heat
6.7.2009




Ova vrućina  je istopila asvalt
i odeću ljudi iz komšiluka
Debeli stomaci prekriveni maljem
pripadaju muškarcima ogrezlim u sredovečnost
Čekam u redu na trafici
nedeljom popodne
I baba ispred mene zaudara na znoj
Zatvaram se u sobu i palim svoje pljuge
zurim napolje dok mi pepeo pada
skoro uvek,  pored piksle

Ova vrućina je ubila želju
za pričom i interakcijom
Ljudi su se pretvorili u istopljene mase
što kaplju pri svakom koraku
Niko više ne koristi klima uredjaje
struja je poskupela ovde
Sve je malo mutno
I zvukovi se tope
dok vreme nestaje na ovoj prokletoj vrucini.
Objavio Marijola u 15:24 | kategorija: Pesme
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara ( 3 ) | Po�alji komentar