Dragim prijateljima
3/7/2011


Želim se zahvaliti svima na podršci , vjerujte, trebala mi je.
Još smo tu. Čekamo.
Život je putovanje, a na kraju presjedamo u neke druge kočije da nas vode dalje.
Znam da je moram pustiti, i da se moramo oprostiti.
Opet sam sebična, kupila bi još malo vremena.

Držim je još na peronu, oni strpljivo čekaju, znaju da će mi je odvesti, pa se ne žure.
Nisu ružni, nisu strašni, Oslobodit će je boli, maknut će okove, i pustiti je da leti slobodno.
Ali pupčanu vrpcu moram ja presjeći. Drhte mi ruke, ne mogu.
I opet uvijek isto pitam, zašto ona a ne ja,
Objavio jullie u 09:45 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (2) | Pošalji komentar


Komentari:

Pošalji komentar

Nije gotovo sve dok vas dve ne poverujete da jeste.

Necu da pametujem, na ovo se ne moze pametovati. Samo da tebi i njoj posaljem puno pozitivne energije, puno lepih misli i stisak ruke.
Poslao Lilith u 12:39, 3/7/2011 | Link | |
...sve znam i bas zato, sve sto mogu je da cutim...
Poslao Y u 11:09, 4/7/2011 | Link | |


Pošalji komentar