10.9.2013
---> NA POLA PUTA

Ima li sreća i svoju rđavu stranu,

debelu i tamnu senku koja je prati,

ili postoji samo čekanje,

brigom isprekidano vreme i zagarantovana tuga ?

 

Čovek se ne rađa do pola.

Bledi, smanjuje se i ceo nestaje.

Uvek ostavljen pokraj puta,

 kao spomenik koji opominje

da tu postoji duša koja luta.

Možda se ponavljam često...

Ja te sanjam belu, laku, providnu

i vidim te tako čisto...

Iako prepolovljenog srca,

volim te i dalje ,uglavnom isto.

Na pola puta do tvog zagrljaja.

Na pola koraka zaustavi se

i sedi kraj mene, osetiću tremu.

Dovoljno je i da te gledam,

na pola pogleda ispod dugih trepavica,

do izgubljenog srećnog kraja,

sanjivu i meni  tako potrebnu...

Do pola flaše sam stigao,

niko mi nije pomogao,

ali dalje nisam mogao,

a dno joj nisam video ,

samo sam ga osetio...

Pola pesme sam otpevao,

da sam zanao kako

 i odsvirao bi je...

Tada sam zaspao ,

a pola sam sna zaboravio

i to lepši deo...

Kao pola čoveka neupotrebljiv,

kao što je prvo poluvreme neizvesno.

Kao što hleb pada namazanom stranom

sa ivice stola i sveća je dogorela do pola...

Kao muzika koja glasno zasvira baš kada netreba...

Uvek zaboravljen pokraj puta,

možda to ponavljam previše često...

Ja te usnim tako čisto,

iako ranjenog srca,

volim te i dalje uglavnom isto...

 

Objavio DŽONI POSMATRAČ u 11:33 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
Komentari:

Pošalji komentar



[Template by: Rapsodia Colors.net] [Adaptacija za BlogOye Portal: WhoreOfBabylon]