7.10.2013
---> TIŠINA...

   Pred zoru, mučna tišina davi me.

Podmukli mrak steže pred svitanje.

Samo što nije novi dan, a radost niodkuda

da se probije...

Ni sabiranje ni oduzimanje

ne daju nikakve rezultate,

dok čekam da se svetlost

iznad polulopte izgrbi i savije.

  Tišina mi ne pomaže da saznam

gde sam, pogotovu ko sam,

ni kada sam bio, kada sam ovakav postao...

Da li sam potonuo do dna

ili se za granu spasa uhvatio i

plutam po samoj površini sna?

  I ko što mraz okuje zimska jutra,

talasi hladne tišine su zapljusnuli mene...

Od nje dakle pomoći nema,

samo utihne pred zoru i davi me...

Objavio DŽONI POSMATRAČ u 11:01 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (4) | Pošalji komentar
Komentari:

Pošalji komentar

Ili ti ubiješ tišinu, ili ona tebe.
Don't give up, you can do it...
Poslao hypokeimenon u 15:35, 18.10.2013 | Link | |
Naravno, uvek zakukuriče neki petao pa sve razdrma...Ako si u selu ili bar u glavi. Dobra stvar je da ta tišina ne traje dugo, onoliko koliko joj dozvoliš...
Poslao stoja10 u 10:41, 21.10.2013 | Link | |
Divan tekst
Poslao nikimanija u 03:08, 12.1.2014 | Link | |
HVALA. NEŠTO ME I SINOĆ UHVATI NESANICA, SVE SA NEKIM VIRUSOM I PRAZNIM RAZMIŠLJANJIMA...OBIČNO SPAVAM KO KLADA, NEGO NAJGORE ŠTO NIŠTA NE SMISLIH...
Poslao stoja10 u 08:57, 13.1.2014 | Link | |


[Template by: Rapsodia Colors.net] [Adaptacija za BlogOye Portal: WhoreOfBabylon]