6/6/2013



Еудаемонија доживљена уз класичну гитару, негдје око 2 сата послије поноћи, када схваташ да су све твоје бриге релативне и непотребне.


Разочараност, огорченост, неуспјеси, сами по себи не стварају ништа лијепо, ништа корисно, уколико након њих не услиједе тријумфи базирани на наученим поукама. Трајне вриједности и животни успјеси не настају на темељима пораза, него на темељима побједа сопствене жеље и одлучности да се из датих пораза извуку најбоље лекције и што је скорије могуће примјене у будућим, још већим и значајнијим, изазовима. Због тога, сваки пораз је ту да се баци у заборав скорим тријумфом насталим на темељу научених лекција. То је прави лијек за човјекову душу, стимуланс развоју човјековог интелекта и рецепт за стварање менталитета побједника. Без тога, са сваким новим падом вући ћемо један нови терет пораза кроз живот, све док уморни од нагомиланих терета не одлучимо да је вријеме да станемо и предамо се сопственој слабости и апатији сломљеног духа.

Због тога не постоје побједници и губитници, постоје само они који се боре и они који су се предали. Борба је сама по себи успјех и мјера живота у нама, а живот је сувише лијеп и довољно кратак да не бисмо у њему уживали, довољно често, довољно дуго, и довољно интензивно, како бисмо знали да га живимо, а да не животаримо до смрти.


Objavio Wolfie u 12:02
kategorija posta: email this post | Komentara (0)