9.2.2012
Ideali
želim da svi moji ciljevi budu ostvareni u što skorije vreme. Nisam zacrtala visoke ciljeve niti imam bolesne ideale, ali sam po malo nesrpljiva. Da bi čovek bio srećan morao bi mic-po mic da ostvaruje svoje male ciljeve koji u stvari čine veliki glavni cilj. Kažu potrebna je pamet, sreća, lude godine, sloboda izražavanja, ideali ili ideal kao savršenstvo?! A da li ga ima?!" Ideali su za budale",  pročitah negde a možda i jeste tako s obzirom da je bezveze slepo ići za svojim idealima po svaku cenu...a kako onda da ih ostvarim?! Da čekam da mi padne s neba ili da mi neko da na dlanu???  Ideali su zato različiti, u zavisnosti od generacija, veći ili manji u zavisnosti od potreba i sna. I šta sam ono htela reći...??????

Objavio sunshine u 21:54 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
12.1.2012
ako je do mene...?
i ja ću da se prenemažem, izjavljujem koješta, izvijam i izbegavam kontakt očima. Ako je do mene i ja ću se smeškati i podilaziti, bljutavo opravdavati laži (tj. neistine) čak ću i klimanjem glave i poganim osmejkom potkrepljivati te reči zle i nedobre... ali...NE,  NIJE do mene...JA TAKO  ne umem da živim, niti UMEM, niti želim, a toliko ih ima ...takvih, ...da se pitam ŠTA je to ŠTO je DO MENE? Da svetlim poput buktinje? Željna sjajne istine i blagih toplih reči! Nežnosti i radosti otvorenih i BUDNIH ljudi, a ne ovih zombija uspavanih sopstvenom pohlepom i apsurdnom željom za gaženjem i uništavanjem....?

nije samo do mene....
Objavio sunshine u 19:21 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
7.1.2012
Božić
radostan dan za sve koji slave ovaj verski praznik. Odmor, opuštanje i krkanje...klopanje do besvesti, bez zadrške i pauze, ma sve da se proba i da se gricne...jer zato se i "sedi" kod kuće, zato se i ne radi. Volim odmore ovog tipa, ali me oni ipak "izbace" iz dobre stare " radne kolotečine" , pa sam  po malo umrtvljena ili da ne kažem Lenja  (a jesam ). I eto lepo je kada se praznuje, lepo je kada se dugo u krevetu opuštaš i uživaš u laganom izlaženju iz istog, pa onda svi obroci redom kasne a da pri tom ne osećaš ni najmanju krivicu....
Srećni vam božićni praznici !

Objavio sunshine u 18:53 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
2.1.2012
nestašna
Nestašne misli bune svaki deo moga bića,
razmazuju poglede i omekšavaju dodire...
hodam a u stvari od sreće i iščekivanja lebdim tik iznad zemlje...
nestašne misli..c,.c.,.c...ko je krivac ? ko je uzrok? ko je nestašan?
...ja koja pišem ili vi koji čitajući maštate o tome što sam ja maštajući napisala?!?

Objavio sunshine u 21:34 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
1.1.2012
Došla je i ta 2012-ta...
...daaaaa,,, željno smo je iščekivali   od kada su "neki" mediji i  "neki" ljudi najavili da će se baš ove godine "nešto čudno" dogoditi...ali NE i smak sveta...samo ćemo se malo svi  "opametiti".
aaaa  Hoćemo li? Da li će se baš to "opamećivanje" desiti 2012  ili možda -nikada??!
 Čitam, čujem, razna obaveštenja koja govore kako će doći do raznih novih kriza, novih prirodnih nepogoda, novih raznih nesreća, novih sukoba, ..i prosto mi pada na pamet da nam MEDIJi stvarno sistematski  zagoračavaju život! Da ih nema ili da su bar malo sporiji i ne tako naoštreni u smislu preuveličavanja dešavanja, svi bismo bili mnogo srećniji!!!  Muka mi je od raznoraznih obaveštavanja, vesti, i sličnog psihičkog masiranja,... oladite malo od međusobnog takmičenja ko će nas smrtnike bolje, preciznije i "profesionalnije" obavestiti o toku dešavanja, ko je koga i kako unesrećio, ojadio, prevario, ...Dosta više!  Hoću da u ovoj Novoj godini mediji bar malo olabave sa svojim informacijama i da dobiju serum istine direktno u lažima  oslabljene vene!!!
I da SREĆNA NAM NOVA GODINA !!!
Objavio sunshine u 13:38 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (1) | Pošalji komentar
26.9.2011
uživanje ima i drugi naziv...
najidealnije uživanje je kada ti je sve potaman, kada te niko ne zeza i ne očekuješ neke neprijatne ljude ili trenutke. Meni lično nije bitno da moram ići negde na specijalno mesto kako bih uživala, dovoljno mi je da se opustim i uživam sa svojom porodicom, knjigom, slikanjem, muzikom, šetnjom, ...
Ima dakle uživanje razne nazive, ali je najslađe nakon teškog rada i mrcavljenja.

Objavio sunshine u 15:04 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
9.9.2011
NIŠTA VIŠE NIJE KAO PRE...

 

Iz naprslog neba,

Zraci krvavog Sunca

Snažno probadaju

Zemlju…

 

Ništa više nije kao pre…

 

U ogledalu usamljenih jezera

Belasaju umorena tela modrih riba

Dok,

ih jato šćućurenih, nakostrešenih i gladnih

Lešinara

Halapljivo mere,

Ali,

To nije hrana za njih…

Po poljima usahle stabljike biljaka

Štrče,

Poput krstača na grobovima,

Dok se između njih

Provlači jeziva pesma

Usamljenog, smrdljivog vetra…

 

Leluja sećanje na prošle dane,

Ispod krovova polu-porušenih kuća

Gde je nekada živeo smeh  sada živi

- ništa…

 

I nostalgija je izgubila svoje značenje

Ovde,

O njoj više ni pomena

Nema,

Sve je pritisla gusta prašina

Tišine…

 

Gole i puste ulice

Kotrljaju prošlost po prljavom asfaltu…

Nema više nikoga da udahne

Ovo malo preostalog

Vazduha.

 

Nema Više Nikoga…

Da,

Vrisne,

Zapeva,

   Zaplače…

 

Ništa više nije kao pre…

Objavio sunshine u 22:24 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (1) | Pošalji komentar
7.9.2011
Савест
                   Како год и кад год често ми на ум пада једно питање....Колико смо савесни? И можда се понављам, али ми ужасно смета став људи који би и "преко мртвих газили" зарад личног успеха или задовољства. Да, наравно да сам ја за "живи и пусти друге да живе", али што сам ја више у том фазону, "људи који не завређују ни секунд моје пажње" се лепе за мене.


Objavio sunshine u 13:04 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
15.8.2011
................
....ako ćeš da pročitaš ovo ... onda ti je stvarno užasno dosadno i pojma nemaš šta bi bilo bolje da radiš...bar mi oprosti što sam ti oduzela vreme!
Objavio sunshine u 21:43 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (3) | Pošalji komentar
11.8.2011
Dobro dosli u stvarnost
Vracanje u stvarnost..ma dosta je bilo i tog odmora (kao tesim se ja). Zbogom more, lencarenje, baskarenje,  lenstvovanje. Pocinje nova tura terorisanja i cimanja koja ce trajeti do sledeceg godisnjeg odmora.
Po nekad bas, bas, zavidim onima koji nemaju stalno zaposlenje i mogu svoje vreme planirati od danas do sutra. Po nekad me strasno nervira konstantni pritisak izazvan odgovornoscu i brigom. MRZIM taj pritisak zbog pritiska i koji vremenom stvara Visoki krvni pritisak jer se "iz te koze ne moze" ...FUJ! I tako sve do penzije, koja je NIKAKVA. A pitanje je hocu li i stici do nje, uzimajuci u obzir "veselje" koje osecam zbog povratka na posao, nakon mora, plavetnila, divote...............

Objavio sunshine u 00:09 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
9.8.2011
jasno
nisam baš sigurna da želimo uvek priznati sebi da smo baš sve što nam sagovornik govori shvatili. Klimaćemo glavom odobravajući čak ćemo se i smejati sa drugima samo kako bismo odagnali ma i najmanju sumnju da nismo ništa (ili nešto) razumeli. Često puta uzrok tog ne razumevanja bi bila loša koncentracija, ne poznavanje teme o kojoj se vodi razgovor ili nešto slično,..ali taman posla da priznamo pred drugima: "Znate ja to baš nisam razumeo.." Ili: "Možete li mi to malo bolje objasniti..." i šta se iz toga može dobiti. Prepametni ljudi, ljudi koji se baš u sve razumeju, ljudi koji svojim znanjem oduzimaju dah (....) drugima, ...ma savršenstvo jedno (jadno)....nadam se da sam bila jasna...?
Objavio sunshine u 21:18 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
7.8.2011
vreme
...smena generacija. Zar ne uviđate kako se to munjevitom brzinom dešava? Kako dok se okreneš zauzet kojekakvim mislima pored tebe prozuji u cugu 10-15 godina. A onda se iznenadiš svojim odrazom u ogledalu i upitaš se: "Ma ko je ovaj zbrčkani strakelja?" A nakon samo sekundu kasnije sledi prava otrovna šamarčina istine po sred lica... Žene pokušavaju kojekakve "preparate", kozmetičke usluge, ma svašta nešto, ne bi li ublažile stanje stvari (tj.vremena)... a muškarci...? Ne znam, verovatno su u  očaju kao i mi žene, samo supstituišu svoje misli i osećanja.
Objavio sunshine u 19:39 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (1) | Pošalji komentar
6.8.2011
venčanica
subota, sutra je nedelja i nekako pomislih na venčanja...venčanice, bele odore nevinosti čistote, glume..? Zašto venčanice, zašto uglavnom bele? Kakva nas to "parada kiča" nagoni da od nežnog intimnog čina pravimo maškaradu ? Kome? Čemu?
Da li su venčanice pmodni simbol prestanka devojaštva, "ulaznica" u bračni život, nežni dah snežnog labuda u noći nežnosti i iščekivanja? Zar ne bi trebalo (po nekom nepisanom pravilu) da devojke zauvek budu dame, princeze a momci vitezi i džentlmeni? Gde su nestale te tako divne romantične stvari? Zar te trenutke treba "živeti" samo jedan dan (tokom venčanja) ili tokom celog života?

Objavio sunshine u 17:51 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (2) | Pošalji komentar
6.8.2011
muzika
....bez muzike ne bih mogla da živim. Inspiritivna, navodi na svakakve misli...ritam budi i topi, rasanjuje, uspavljuje, podseća, raduje, navodi na plač. ..
Moj život je ispunjen muzikom, želim je u svakoj svojoj ćeliji svakodnevno i zauvek.
 Fascinira me talenat kompozitora, aranžera, tekstopisca... fascinira me kako sve to ukupno može uticati na ljude
ali..na žalost postoji uvek i ona druga strana koja "ubija u pojam"  svojom  bezveznošću.
Objavio sunshine u 00:03 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (1) | Pošalji komentar
4.8.2011
Brak...
Brak je institucija. Brak je svojevrstan ugovor između dvoje, dve ili dvojice. Da li je nužan? Šta daje a koliko oduzima? Smatram da je brak svojevrstan kompromis, ugovor koji funkcioniše po principu popuštanja (tolerancije), ustupaka, poštovanja, uvažavanja, ..iako je strašno ako braka postoji da bi postojao. Pa često puta čujemo kako su u braku a nemaju ništa zajedničko, vređaju se i nipodaštavaju. Trpe deca, uvek, zauvek... posmatram novopečene bračne drugove, njihovu zanesenost, zaljubljenost, želju, da bi nakon nekoliko godina nestala ta opčinjenost i zamenila se - realnošću. Ne želim nikoga da plašim, ali ako želite brak budite spremni na više davanja na više popuštanja i uvažavanja.
A gde je tu ljubav? Naravno ljubav je odskočna daska za sve ono dalje lepo što u braku treba da se izdešava. I da, bilo bi divno da ljubav bezuslovno i  zauvek živi u svačijem braku.
Objavio sunshine u 19:06 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (5) | Pošalji komentar
3.8.2011
..šta to beše - prijatelj?
Radujem se prijateljima jer čine da se osećam veselije, zadovoljnije. Ne razmišljam da li me "poštuju", niti o pravom razlogu njihovog dolaska. Trudim se da iz tog susreta izvučem dobro i pozitivno. A i na kraju krajeva došli su jer smo-prijatelji.
Teško mi pada kada se prijateljstvo "poljuti" i postane isprazno, bez reči, bez zajedničkih tema, svede se samo na "gledanje". Onda pomislim da to "prijateljstvo" i nije bilo prijateljstvo... Koliko imam prijatelja? Nemam ih, ako se tu podrazumeva iskreni pravi prijatelj sa kojim bih mogla sve da podelim i iskreno porazgovaram i nikada ne posumnjam u njegov sud ili savet. Divim se ljudima koji tu sreću imaju. Kada sam bila mlađa imala sam drugaricu za koju sam iskreno vereovala da je ona baš ta prava - prijateljica, ali se nakon sedam slepih godina iskristalisalo njeno pravo lice. I danas još uvek razmišljam koliko mi je teško što sam je izgubila...zašto sam je izgubila? Zašto se uvek ipreči neka loša ljudska osobina kao: zavist, oholost, ogovaranje, ,,,,... i ima ih još, bedno...
Objavio sunshine u 17:39 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (2) | Pošalji komentar
2.8.2011
...jeste li spremni za...
....rizik,...  opasan je kažu...ako se rizikuje život naravno da jeste. Ali, ako je u pitanju posao, odluka, početak neke veze, može biti i podsticajan, pravo nadahnuće na primer. Naravno, nikada ne možemo u napred znati ishod našeg rizika, ali,...jedno kajanje manje ili više...možda mogu izbeći bar jedno kajanje. Nisam od onih ljudi koji voli da rizikuje, ali sam neizmerno srećna ako uspem a dugo se recimo, dvoumim i preispitujem pre odluke.
Objavio sunshine u 10:32 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
25.7.2011
Mala misao o ljubavi...

     Trajalo je samo tren, a nije čak ni moralo da se desi. Kada su im se senke ukrstile, dodir im i nije  bio potreban.  Taj  kratak  susret postao je za njih večan i jedino istinit. Molekuli gustog kiseonika bi ih u tom iznenadnom ljubavnom zanosu čvrsto obmotali i milovali, štitili. Nisu se gušili u svom zanosu nego su još lakše i brže širili svoja krila. Crvenele bi  im se od nestrpljenja glave,  dok bi  iznad sebe, posmatrali široko nebo nepostojano  plavo  i primamljujuće.  Čak i kada bi kiša iznenada počela da pada, prihvatali bi to kao blagoslov i nadu za  moguće sutra. Sklanjali bi se uz poštovanje  od te kiše,  brzo i  neprimetno, opijeno posmatrajući,  ritmično dobovanje krupnih kapi po Zemlji.  Potrebna im je bila ta kiša, i taj oblak i taj zračak Sunca i svaka mirisna, zelena travčica.  Zbog trenutka i njih u tom trenutku. Zbog kompletne slike sa kompletnim sadržajem na njoj. Ponekad im se činilo da su se rodili i  da sada žive samo kako bi se ljubili pažljivo,  pokatkad  bez poljupca ali uvek strasno, kao prvog puta.  Milovali bi  jedno drugome lica, nežno, opet i opet bez laži, i neprimetno za tuđe oči. Budili bi iznova i iznova jedno drugome tu iskonsku  strast i treperavu  čežnju od koje je davno nastao svet.  Svaku slobodnu česticu iz vazduha  bi prihvatali kao svoje lično zrno budućnosti, kao ličnog očevidca  svoje ljubavi. 

      O, kako su im  samo svi zavideli na toj snažnoj i bezuslovnoj ljubavi… A oni bi nehotice samo upijali  njihove šapate i duboke uzdahe:“ Kako je divno biti tako blizak, tako voljen, pa makar i samo taj jedan jedini dan!“  

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

      Filozofija je takođe toj ljubavi dala obličje, kao i umetnost i svakodnevna pomisao: „Život je  kratak, skoro kao lepet krila, skoro kao treptaj oka, skoro kao poljubac ili otkucaj srca.  Poželi da svoj život – živiš kroz ljubav, kroz  svaki  tren… kao što leptir živi u ljubavi, od jutra svog života, pa sve do večeri svoje smrti…“


Objavio sunshine u 19:13 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (2) | Pošalji komentar
7.7.2011
AKO

Ako možeš da sačuvaš razum kad ga oko tebe
Gube i osuđuju te;
Ako možeš da sačuvaš veru u sebe kad sumnjaju u tebe,

                                                             Ali ne gubeći iz vida ni njihovu sumnju;

Ako možeš da čekaš a da se ne zamaraš čekajući,
Ili da budeš žrtva laži a da sam ne upadneš u laž,
Ili da te mrze a da sam ne daš maha mržnji;
I da ne izgledaš u očima sveta suviše dobar ni tvoje reči suviše mudre;

Ako možeš da sanjaš a da tvoji snovi ne vladaju tobom,
Ako možeš da misliš a da ti tvoje misli ne budu (sebi) cilj,
Ako možeš da pogledaš u oči Pobedi i Porazu
I da, nepokolebljiv, uteraš i jedno i drugo u laž;
Ako možeš da podneseš da čuješ istinu koju si izrekao
Izopačenu od podlaca u zamku za budale,
Ako možeš da gledaš tvoje životno delo srušeno u prah,
I da ponovo prilegneš na posao sa polomljenim alatom;

Ako možeš da sabereš sve što imaš
I jednim zamahom staviš sve na kocku,
Izgubiš i ponovo počneš da stičeš
I nikad, ni jednom reči ne pomeneš svoj gubitak;
Ako si u stanju da prisiliš svoje srce, živce, žile
Da te služe još dugo, iako su te već davno izdali
I da tako istraješ u mestu, kad u tebi nema ničega više
Do volje koja im govori „Istraj!“

Ako možeš da se pomešaš sa gomilom a da sačuvaš svoju čast;
Ili da opštiš sa kraljevima i da ostaneš skroman;
Ako te najzad niko, ni prijatelj ni neprijatelj ne može da uvredi;
Ako svi ljudi računaju na tebe, ali ne preterano;
Ako možeš da ispuniš minut koji ne prašta
Sa šezdeset skupocenih sekunda,
Tada je ceo svet tvoj i sve što je u njemu,
I što je mnogo više, tada ćeš biti veliki Čovek, sine moj.

Radjard Kipling
(prevod: I. Andrić)




Objavio sunshine u 00:07 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
30.6.2011
Ovako učimo decu... a šta se u međuvremenu do odrastanja desi ????

НЕ МОРАМО СВИ ДА БУДЕМО ИСТИ
НЕ МОРАМО СВИ ДА МИСЛИМО ИСТО
НЕ МОРАМО СВИ ДА СЕ ПОНАШАМО ИСТО
НЕ МОРАМО СВИ ДА ГОВОРИМО НА ИСТИ НАЧИН
НЕ МОРАМО СВИ ДА СЕ ОБЛАЧИМО ИСТО
НЕ МОРАМО СВИ ДА ВЕРУЈЕМО У ИСТО
ИМАМО ПРАВА ДА БУДЕМО СВОЈИ !
ЛЕПО ЈЕ И ДОБРО ШТО СУ ЉУДИ РАЗЛИЧИТИ.
РАЗЛИЧИТОСТ НАС ЧИНИ ЗАНИМЉИВИМ И ЈЕДИНСТВЕНИМ.
ПОШТУЈЕМО РАЗЛИЧИТЕ НАЧИНЕ ПОНАШАЊА И РАЗМИШЉАЊА ЧАК И КАДА СЕ НЕ СЛАЖЕМО СА ЊИМА.
ЧИНИМО СВЕ ДА МИРНО РЕШАВАМО ПРОБЛЕМЕ.
РЕАГУЈЕМО КАДА ПРИМЕТИМО ДА СЕ НЕКО ПРЕМА ДРУГИМА ПОНАША НЕПРАВЕДНО !
ПОНАШАЈМО СЕ ПРЕМА ДРУГИМА КАО ШТО БИ ЖЕЛЕЛИ
ДА СЕ И ДРУГИ ПОНАШАЈУ ПРЕМА НАМА.
ОПХОДИМО СЕ ЈЕДНИ ПРЕМА ДРУГИМА СА ПОШТОВАЊЕМ !

Из уџбеника ''Свет око нас за 2 разред''

Objavio sunshine u 17:16 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar