trebamisvakidan
28/5/2007
mi
...izmedju nas mi
stojimo jaki
u svojim slabostima
tvrdoglavi u oprostima
oslobodjeni stegama
odlučni u neodlučnostima
pretvaramo kamen u dah
pokušavajući
da se prisetimo
kada smo ti i ja
postali mi
izmedju nas....
5/5/2007
krug
nikud ne želim stići
ako moram otići
od sećanja ka zaboravu
...niti preskačem lagano
neprekinute se nižu
nikud i svuda
stoje a stižu
...u budućnost prošlosti
odlazim da bih ostala.
15/2/2007
.....
potraži meu kutku zenice
u kriku zore
moglo je biti i gore
potraži me
u praznoj postelji
u otkinutom uzdahu
i nadji utehu
potraži me
u lutanju
u ostanku
u pristanku...
29/12/2006
sama je došla...
...noćas, ničim izazvana, ova pesma....PRVI JANUAR
Halo..ej..ćao..ja sam..zar mi ne znaš glasZvao sam te..nisi bila tu
Pa, eto..malo cugam..znam to nije spas
Ništa..želim ti sretnu Novu Godinu..ćao
Pomisli u ponoć na mene, na nas
Pomisli na šoltu i klince i dom
Možda novi januar donosi spas
Pomisli u ponoć na mene, na nas
Ne daj da nam snegovi zaveju trag
Pogledaj kroz prozor kad sklopi se sat
Nosiće te mašta ko čarobni san
Ne daj da nam snegovi zaveju trag
Ha..tu je društvo..hajde, dođi ti
Da..i on je sa mnom, pa šta s tim
Čula sam da negde si u planini
No dođi, tako želim da te poljubim sad
Pomisli u ponoć na mene, na nas
Pomisli na šoltu i klince i dom
Možda novi januar donosi spas
Pomisli u ponoć na mene, na nas
Ne daj da nam snegovi zaveju trag
Pogledaj kroz prozor kad sklopi se sat
Nosiće te mašta ko čarobni san
Ne daj da nam snegovi zaveju trag.....
27/12/2006
Bol, gnev i blogos
malo sam pozajmila tekst........Bol, gnev i blogos
Vladislava Gordić Petković
Bezobrazluk, bestidnost, glupost smo apsolvirali. A bol? Za njega je Šekspir i master i doktor. Na kraju "Kralja Lira" vidimo oca koji na rukama nosi mrtvu kćer; jednako nemoćan da svlada i iskaže svoj bol, stari kralj poziva svedoke svoje nesreće da reaguju umesto njega onako kako bi reagovao on sam. "Urlajte!" zavapio je Lir. "Vi ste svi od kamena! Da imam / Jezike vaše, vaše oči, ja bih / Od jada svod nebeski srušio."
I na papiru i na sceni, ovaj trenutak predstavlja vrhunac patnje koji će i blaziranog i ciničnog pripadnika (Glo)raje bar na trenutak prekinuti u saživljavanju sa strepnjama i nadama silikonskih diva i divova. Ko je pazio na času i čitao od početka, znaće da je prizor potresan ne samo zbog dubine bola jednog oca, nego i zbog dubine pada jednog vladara. Pred nama je silnik čiji se kraljevski gnev - gigantski po razmerama i fatalan po posledicama - pretvorio u jednako snažan, a duboko ljudski, bol. Reči i suze koji bi tačno preneli snagu tog bola imali bi moć da sruše svet. Ili se onome koga boli samo čini da je tako.
Ali, budimo i mi na časak blazirani i cinični pa upitajmo koliko bol zaista može da boli? Gradiranje bola je, nesporno, krajnje neukusno, i nije tema uljudnog razgovora: međutim, poređenje i stepenovanje nameće sama činjenica da se ova Šekspirova tragedija i bavi jednom tako neukusnom temom - temom merenja i razmeravanja krajnje neizmerivih stvari. Lir i sebe i nas opseda kvantifikacijom ljubavi, kalkulisanjem odanosti i oholosti. Tragedija počinje prikazivanjem silnika koji traži od svojih kćeri da mu kažu koliko ga i kako vole, ne bi li iz toga zaključio koja ga voli najviše; završava se bezmernim bolom tog oca koji čak ni u trenucima stradanja i propasti ne prestaje da traži adekvatan aršin za sopstvenu patnju, pa makar taj aršin bio čista hiperbola kao pad neba na glavu.
Bol i gnev su osećanja koja se tokom izborne kampanje osećaju najkomfornije: istini za volju, njima se i maše i manipuliše, ali im se ostavlja i veliki prostor za slobodno delovanje. Poslednji osvojeni prostor, onaj virtuelni, iskoristio je sve potencijale negativnih osećanja koja je blagovremeno ugostio. Zato je godinu 2006. neizbrisivo obeležio novi vid diskursa - blogos. Da nema bola i gneva, ili da ima adekvatnog aršina za njih, blog bi možda bio jedva vredan pomena, samo razbibriga za dokone i narcisoidne. Ali blog je otčepio negativne emocije svih onih koji su navikli da ih potiskuju, kanališu ili sublimiraju. Postao je odušak lepo vaspitanog sveta kome je dozlogrdilo da ćuti o svemu o čemu je neukusno raspravljati, a pogotovo da ćuti o onome što nevaspitanom delu sveta nije neukusno da čini.
Kad je prepoznao kompenzaciju kao jedan od mehanizama delovanja nesvesnog, Frojd je otvorio mogućnost da protumačimo ono što bi se inače otelo svakom tumačenju: tako u izjavama vajnih javnih ličnosti odlično detektujemo šta im fali i šta ih tišti. Praznoglava neprofesionalka insistiraće da svaka kritika njenog rada bude profesionalna, prodavci telesnih draži ugušiće vas pričama o svojoj duhovnosti, posednici prljavih ruku pričaće samo o čistim namerama. Upravo zato što raskrinkava takve kompenzacije, blog pripada virtuelnoj gerili: iskazuju se stavovi i ideje koji automatski pozivaju na nesklad i neslaganje, na sučeljavanje i unakrsno (pre)ispitivanje. Jednako daleko od debatnog kluba i kafanske rasprave, od finog uspijanja i razularenog navijanja, ovaj vid elektronskog elaboriranja realnosti služi izvesnoj vrsti sticanja moći: blog artikuliše glas marginalizovane manjine, bilo da se radi o marginalizaciji elite ili (delića krajnje radikalizovane) mase.
Internet komunikacija, kako otkrivaju teoretičari, opstaje na sredokraći između govorenog i pisanog jezika, između usmene i pisane komunikacije. Jezik mejla, četa i bloga teži ekonomičnosti, diskontinuiranosti i fragmentarnosti usmenog saobraćanja, ali je, sa druge strane, rešen da svojoj pomodnoj vaninstitucionalnosti da institucionalnu formu - da sebe pretoči u pismo. Jezik blogera i forumaša otkriva tu potrebu, ali istovremeno komunicira fotografijom, karikaturom, citatom, čime komunikacija stiče dragocen novi nivo referentnosti.
U novembru ove godine, na Mreži je registrovano šezdeset miliona blogova. S obzirom na njihovu duboko privatnu i individualističku koncepciju, čudo ih nema i više. Po definiciji, blog je nešto između dnevničke i epistolarne proze sa neviđenim mogućnostima interakcije, reakcije i kreacije: rađanje bloga iz onlajn ispovesti možda je razlog što je kratko vreme za autora takvog elektronskog štiva korišćen termin "eskribicionista". Blog je najčešće komentar teme, događaja i pojave, ličan ili principijelan, kombinacija reči i linka, stava i reference. Njegov konstitutivni deo su reakcije i komentari koje inicira. Zato blog postaje, barem u protekle tri ili četiri godine, način da se vesti oblikuju, lansiraju, stvaraju, način da stav bude vest. Blog je pokušaj da se pokaže da ne postoje nebo i Zemlja, dve Srbije, da ne postoje definisane suprotnosti. Binarne opozicije su iluzija - umesto njih, postoji čitav arhipelag razlika.
Upravo one situacije na koje se ne može i ne ume reagovati dobijaju svoj prostor u blogu. Bilo je zamerki na agresivnost i žestinu domaćih blogova, ali se ne može drugačije: na huljenje i laganje, na prostakluk i drskost, na verbalni linč i kaljanje časti koji se konstituišu u tabloidni kanon (uz toplu podršku salonaca kojima prostakluk obezbeđuje većinu) jedini kanal koji dozvoljava preostalim skupinama finog sveta da pokažu zube, sačuvaju čast i otvore dušu jeste blog. Nijedan bol nije toliko snažan da sruši nebo, znao je to i Šekspir; znao je, isto tako, da ćutanje i trpljenje nije uvek deo dobrog vaspitanja.
danas
11/12/2006
običan dan
Zavrnula sam rukave i počela da ribam kadu....mlatila sam
krpom po onoj belini kao da je ona kriva....misli su mi se raspršile kao
kapljice vode....žustrim pokretima tamo-ovamo...pločice...veš
mašina...ogledalo....i onda....pogled se zalepio za tu raščupanu sivu ženu...ko
je bre sad ovo?...ovo sam ja? ovo?!!!!....stajala sam tako zureći u TO u
ogledalu.....
Oprala sam ruke, a onda....ovaj pramen tamo, ova obrva
nije izvijena....tako....malo svetlucave senke...bolje....blagi karmin boje
mesa....malo parfema u kosu da ubije miris boranije...puf, trenerka na
pod....suknjičica oko struka...šta mi je ovo na nogama?...pljas
papučentine....noge u papučice sa štrasom....tako.... postavljen sto i dve
čaše....kada on dolazi kući sa posla...da nazdravimo ponovo, po hiljaditi put,
mom budjenju....svetlucavom....
9/12/2006
.......
Usnila sam da razgovaram s Bogom.
"Dakle, ti bi želela da razgovaraš sa mnom?" reče
Bog.
Šta si želela da me pitaš?"
"Šta te najviše iznenadjuje kod ljudi?"
Bog odgovori:
"Što im je detinjstvo dosadno.
Žure da odrastu,
a posle bi želeli ponovo biti deca.
Što troše zdravlje da bi stekli novac,
pa potom troše novac da bi vratili zdravlje.
Što razmišljaju teskobno o budućnosti,
zaboravljajući sadašnjost.
Na taj način ne žive ni u sadašnjosti ni u budućnosti.
Što žive kao da nikada neće umreti,
a onda umiru kao da nikada nisu živeli."
Ostadosmo na trenutak u tišini.
Tada upitah:
"Kao roditelj,
koje bi životne pouke želeo da tvoja deca nauče?"
Osmehujući se, Bog odgovori:
"Da nauče da nikoga ne mogu prisiliti da ih voli.
Mogu samo voleti.
Da nauče da nije najvrednije ono što poseduju,
nego ko su u svom životu.
Da nauče da se nije dobro uporedjivati s drugima...
Da nauče da nije bogat onaj čovek koji najviše ima,
nego onaj kome najmanje treba.
Da nauče kako je dovoljno samo nekoliko sekundi
da se duboko povredi voljeno biće,
a zatim su potrebne godine da se izleči.
Da spoznaju da postoje osobe koje ih nežno vole,
ali to ne znaju reći niti pokazati.
Da nauče da se novcem može kupiti sve. Osim sreće.
Da nauče da dve osobe mogu posmatrati istu stvar,
a videti je različito.
Da nauče da je pravi prijatelj onaj koji zna sve o njima...
a ipak ih voli.
Da nauče da nije uvek dovoljno da im drugi oproste.
Moraju i sami sebi opraštati."
Ljudi će zaboraviti šta si rekao.
Ljudi će zaboraviti šta si učinio.
Ali nikada neće zaboraviti kakva si osećanja u njima pobudio.
Mislim na tebe.
2/12/2006
verovanje
- Veruješ li u život posle rodjenja?
- Naravno, sigurno postoji nešto
nakon rodjenja.
Možda smo ovde baš zato da se pripremimo
na život posle rodjenja.
- To je glupost. Nema života posle rodjenja. Kako bi taj život uopšte
izgledao?
- Ne znam tačno, ali uveren sam da će
biti više svetla i da ćemo moći hodati i jesti svojim ustima.
- To je potpuna glupost. Znaš da je nemoguce trčati. I jesti svojim ustima.
Pa zato imamo pupčanu vrpcu. Kažem ti: posle rodjenja nema života.
- Pupčana vrpca je prekratka. Uveren
sam da postoji nešto posle rodjenja.
Nesto sasvim drugačije nego ovo što živimo sada.
- Ali niko se nije vratio odande. Život se posle rodjenja završava.
Osim toga život nije ništa drugo nego postojanje u uskoj i mračnoj
okolini.
- Pa ne znam baš tačno kako izgleda život posle rodjenja, ali ćemo
u svakom slučaju sresti našu mamu.
Ona će zatim brinuti za nas.
- Mama?!? Ti veruješ u mamu?! Pa gde bi po tvome ta mama bila?
- Svuda oko nas, naravno. Zahvaljujući
njoj smo živi, bez nje ne bismo uopšte postojali.
- Ne verujem! Mamu nisam nikada vidio, zato je jasno da ne postoji.
- Da. Moguće. Ali ponekad, kada smo
potpuno mirni, možemo je čuti kako peva i miluje naš svet.
Znaš, uveren sam da život posle rodjenja zapravo tek započinje...!
19/11/2006
Kako prepoznati milionera?
15/11/2006
kraj?
Знаш шта
ми је највише недостајало? Разговор са тобом.
Пустио си
ме да лутам између твојих тишина, да ударам о зидове твога ћутања, и да тако
окрвављена проналазим излаз или следећа врата до следеће тишине...
И сада...
Рекао си ми да сам у праву и да није тачно да ме не волиш. И шта ја сада..?..
Рекао си
то по приципу узми или остави, такав сам,...
Да
преломим све у себи и да те загрлим најјаче до сад, јер толико те волим и тако
ми недостајеш, и да чекам следећи тренутак да се појави звер и растргне ми
утробу тамо где се налази душа, или да скупим снагу и заувек одем од тебе, јер
другачије не могу да одем, ако то није физички... Да заборавим...како, пред
лицем су ми стиснута уста и ледене очи из којих сече мржња...зашто толика
мржња, зашто према мени, како је то могуће, неко ко ме толико воли додиром,
погледом, у следећем тренутку убија алкохолом ископаном мржњом...одзвањају
одвратне, оштре, готово смртоносне речи и забијају ми се у мозак и одсецају сва
она места где су се шћућнуле речи прошапутане кроз косу која пада на те усне,
усне вољене, нежне и проклете, хладне и ужасне, на те усне које ме опет данас
љубе а ја се осећам као да ме додирује ледени челик.... И где ја сада са свом
овом тугом? Где...
Право
теби у наручје да ми пружиш утеху од себе самог или негде, далеко, где те
никада више нећу видети, да полудим од бола, да заледим срце, да умрем да бих
живела, где...
Зашто не говориш,
зашто ми не кажеш нешто, било шта, да почне разговор, да смењујемо речи, мисли,
као што складно смењујемо додире, када склопим очи, могу да те замислим једино
физички, не видим твоју душу, твоје мисли,.. то је закључано, за мене,
заувек... вероватно тамо дубоко унутра живи она звер која жели да ме повреди,
вероватно би изашла и она... Шта драги мој, шта човече коме сам се отворила,
поклонила, дала себе сву, шта, шта ја сада да радим са собом и овом душом и
овим срцем и овим глупим осакаћеним животом у коме сам добила све и изгубила
све, у коме више не знам ни ко сам ја, ни ко сте сви ви остали... шта са тим
отпатком од себе ја да урадим, када умиру емоције, а толико су јаке да ме
убијају...... Згужвао си сву моју љубав, згвужвао је и бацио ми је у лице....
А онда
запалио цигару и наставио да гледаш ТВ....
14/11/2006
Usna na koži
koža na dlanu
dlan na bedru
bedro uz bedro
eksplozija mirisa
kao topla kupka
usna na usni
koža na koži
prsti niz kičmu
do zategnute čvrstine
senke na licu
dah u uzdahu
drhtaj u grudima
rasuta kosa
po stomaku
po butinama
po licu
dlan na grudima
grudi na usni
zubi u koži
bedro uz bedro
eksplozija beline
kao topla kupka…
13/11/2006
Obuci hrabrost
Obuci
hrabrost,
pusti
da mirisi
oblikuju
tvoje ruke
poželi
me toliko
da
tvoji pokreti
postanu
moji,
poželi
me toliko
da
osetim tvoju
maglu
u svojoj glavi.
Obuci
hrabrost
i
pusti dodir,
reči
me ili rasplaču
ili
razljute.
Zaboravi
svoju
prošlost
moju
prošlost.
Ne
razmišljaj
o
koraku napred.
Obuci
želju
i
dopusti da te imam
bez
pravila
bez
razmišljanja
bez
iskustva.
Obuci
hrabrost
i
budi prvi.
13/11/2006
Noć
Noć me svojim zvezdanim rukama grli
i
majčinski, čuva me.
Ostrvo od betona pluta po hladnom vazduhu
i
dalekom nebu.
Ćilibar u mojim očima prelama nestala svetla
dok ja
kao molitvu prizivam
noć.
13/11/2006
Ako znaš bilo što
13/11/2006
naručili smo je....
Vlasnik prodavnice čuo je jednog dana svog trgovca
kako govori kupcu: “Ne, gospođo, već je nema nekoliko nedelja, a kako izgleda,
nećemo je uskoro ni imati.”
Užasnut
onim što je čuo, požurio je ka gospodji koja je izlazila i reče: ”Nije istina,
gospođo. Naravno da će uskoro stići. U stvari, naručili smo je pre nekoliko
nedelja.”
Zatim
pozove trgovca na stranu i progunđa: ”Nikada, nikada, nikada ne reci da nešto
nemamo. Ako nemamo, reci da smo naručili i da uskoro dolazi. A šta je ona
gospođa htela?“
“Kišu”,
odgovori trgovac.
11/11/2006
moje boje
ne diraj moje
boje!
ne sada
kada je
potrebna
samo trunka zlatne
mrvica zelene
linija svetlo
plave
i lagani
otisak ruž crvene
da rasteram
današnje sivilo…
11/11/2006
...subota...
…da
smo dvanaest godina mladji
ovoga
jutra bih svoj dah sakrila
u toplinu tvog vrata
i
svoje snove utkala u miris tvoje kose
šćućnuta
na tvom ramenu…..
…..na
stolu jedna šolja i odavno popijena kafa,
sedim
na ivici kreveta….
…još
jedna tvoja radna subota
usporava
mi budjenje….
11/11/2006
šta reći....
Petar Marković (81) iz Bukove Glave tvrdi da je ubio 10 zmajeva
Pera ubiva aždahe
Neće zmaj na decu, ljude i babe. Ali žene od 18 do 40 godina trebalo bi da pripaze
Ako je verovati priči Petra Markovića (81) iz Bukove Glave, zaseoka skrivenog u planinama iznad Majdanpeka, zmajevi nisu izmišljeni. On ih lovi i ubija već šest decenija!
- Ima ih mnogo u ovim krajevima. Kriju se po pećinama, duvarima, dimnjacima, oko parnog kotla majdanpečke toplane. Čak mislim da je jedan ovih dana opet u okolini kotla i moraću to da proverim - kaže poslednji "lovac na zmajeve" u ovim krajevima.
- Slika o zmaju koji juri ljude nije baš sasvim tačna. Od njih bi najviše trebalo da zaziru mlade devojke i žene koje su još u snazi. Neće zmaj na decu, ljude i babe. Ali žene od 18 do 40 godina trebalo bi da pripaze. Zmajevi baš njih jure, znate već zbog kojih stvari - siguran je Pera.
Zmaja je, prema njegovim rečima, baš tad najlakše ga je naći, jer je uglavnom nevidljiv. U trenucima kada "spopadne" žrtvu, moguće je prema njenim pokretima videti da je i on tu i da "radi radnju".
- LJudi pogrešno misle da mogu da ga ubiju na klasičan način. Bio sam prisutan kada je muž sa pištoljem čekao zmaja. Kada je zmaj došao, i kada je dohvatio njegovu ženu, to se videlo po njenim pokretima, ali i po pomeranju ćebeta. Muž je pucao, ali ništa mu nije mogao dok ja nisam izvadio svoje "eksperimentalije" i napao ga, ali na početku, uspeo sam samo da ga ranim. Tada je muž priskočio i srpom ga posekao. Krv je bila svuda po sobi, i to su svi posle mogli da vide i čudili se - veli starac.
Petrove "eksperimentalije" su posebna priča. Sačinjene su od masti ubijenih zmajeva, njihove kože, ali i još nekih trava i sastojaka koje ne želi da otkrije, kao što ne želi ni da pokaže mast jer, kako reče, mnogo brzo "vetri", a malo je ima i vrlo je dragocena.
- To je jedini način da se zmaju dođe glave. Meni je recept prenela majka koja je, takođe, bila poznati lovac na zmajeve u ovim krajevima. Ja zasada još nemam kome da prenesem ono što znam, nema interesovanja za ovaj posao. A trebalo bi, jer je ovaj kraj oko Majdanpeka izuzetno povoljno tle za ove nemani. Nema njih u Banatu, Sremu i ostalim ravnicama. Ne znam ni da ih ima oko Negotina, ali ovde gde ima krševa, pećina, šume, ima ih mnogo - kaže Pera i objašnjava da se zmaj u početku ženama prikazuje kao lep momak i tako ih pridobija: "Posle im tek pokazuje svoj pravi oblik, ali tada je kasno. Drži ih u strahu, preti, ne dozvoljava da primaju muža u postelju."
Pera ih je do sada ubio desetak. Kako kaže, ne bavi se brojanjem, jer ne želi da ih se seća.
- Jednom zamalo nisam stradao, zmaj me zapalio, gotovo da me ubio. Sve mi je izgorelo, odeća, kosa, sve, ostao sam go kao od majke.
Jedva sam se izvukao. Najbolji dani za lov na zmaja su utorak i subota. Tada se skrivaju po svojim jazbinama, a on ih prati po krvavim tragovima koje iza sebe ostavljaju. Kada pronađe jazbinu, spaljuje je svojim "eksperimentalijama", a iza njih ostaje samo lokva krvi. Što je zmaj stariji, i količina krvi je veća - tvrdi Petar.
I tako, dan za danom, Petar Marković nastavlja svoju borbu. Kao pravi profesionalac, nije želeo da nam otkrije identitet nijedne od žena koje je spasio, čak ni njihov broj, ali, kada krene iz svoje "baze" na Bukovoj Glavi kroz majdanpečke šume, jedno je sigurno - zmajevima, ukoliko ih zaista ima, nije svejedno
HRAPAV BELEG NA LAKTU
Posledice odnosa sa zmajem su, kaže Pera, veoma teške: "Žena postaje malokrvna, malaksala, gubi ženski ciklus, a sve to zato što joj zmaj pije krv, jer se on samo time hrani. Žene koje su imale odnos sa zmajem mogu se lako prepoznati. Na laktu imaju hrapav beleg, koža im je kao u kornjače i potamnela."
On ne zna za slučaj da se žena sama oslobodila zmaja: "Sama može samo da se upokoji, drugog spasa joj nema. Jedini lek sam ja, i ako neko ima tih problema, neka me pozove. Ne uzimam naknadu za taj posao, jedina nagrada mi je saznanje da sam ubio još jednog."
10/11/2006
želja
Hodao čovek plažom i ugleda lampu. Protrlja je da je očisti od peska, kad, koje li sreće, pojavi se duh i reče:
- Dobro, dobro, oslobodio si me iz lampe i znaš kako već dalje ide. Ali
ovo je već treci put ovaj mesec i već ste mi dosadili pa se možeš
oprostiti od tri želje. Možeš tražiti samo jednu.
Čovek duboko razmisli i reče:
- Evo vec dvadeset godina živim u Americi i voleo bih da posetim stari
kraj. Ali aviona se užasno bojim, a na brodu imam morsku bolest. Možeš
li mi izgraditi most preko okeana da mogu otići kolima.
Duh se nasmeja i reče:
- To je nemoguće. Zamisli koliko ljudi samo treba da se most izgradi,
kako uopšte da stubovi dohvate dno Atlantika. Zamisli drugu želju.
Čovek se zamisli duboko i reče:
- Četiri puta sam se ženio i razvodio. Žene su mi uvek govorile da ne
marim za njih i da sam bezosećajan. Voleo bih da mogu da razumem
žene... da mogu da znam šta one osećaju, šta misle kad iznenada
zaćute... da znam zašto plaču... da znam šta one zbilja žele kad kažu
"ma ništa"... da znam kako da ih usrećim.
Duh reče:
- Hoćeš li most sa dve ili četiri trake?
10/11/2006
život običnog tempa
{ Prethodna strana } { Page 1 of 4 } { Sledeća strana }
O meni
Moj Profil
Arhiva
Prijatelji
Foto Album
Linkovi
Kategorije
svaki danponeki stih
pozajmljeno
i to je dan
trenutak
eto i to
Poslednje napisano
mikrug
.....
sama je došla...
Bol, gnev i blogos
običan dan
.......
verovanje
Kako prepoznati milionera?
kraj?
Bez Naslova
Obuci hrabrost
Noć
Ako znaš bilo što
naručili smo je....
Prijatelji
edukatormaxiz
Mirakulica
Lady
SRNA
drvo
yin
Dzo
samojedino
BIBA
Skorpijica
doktor
Blog Hosting
| Mon | Tue | Wed | Thu | Fri | Sat | Sun |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | ||