trebamisvakidan

28/5/2007

mi


...izmedju nas mi
stojimo jaki
u svojim slabostima
tvrdoglavi u oprostima
oslobodjeni stegama
odlučni u neodlučnostima
pretvaramo kamen u dah
pokušavajući
da se prisetimo
kada smo ti i ja
postali mi
izmedju nas....


00:00 , 28/5/2007 Poslao u i to je dan 2 komentara Link


5/5/2007

krug


nikud ne želim stići
ako moram otići
od sećanja ka zaboravu
...niti preskačem lagano
neprekinute se nižu
nikud i svuda
stoje a stižu
...u budućnost prošlosti
odlazim da bih ostala.

12:01 , 5/5/2007 Poslao u svaki dan 1 komentara Link


15/2/2007

.....

potraži me
u kutku zenice
u kriku zore

moglo je biti i gore

potraži me
u praznoj postelji
u otkinutom uzdahu
i nadji utehu

potraži me
u lutanju
u ostanku
u pristanku...

01:50 , 15/2/2007 Poslao u i to je dan 8 komentara Link


29/12/2006

sama je došla...

...noćas, ničim izazvana, ova pesma....

PRVI JANUAR

Halo..ej..ćao..ja sam..zar mi ne znaš glas
Zvao sam te..nisi bila tu
Pa, eto..malo cugam..znam to nije spas
Ništa..želim ti sretnu Novu Godinu..ćao
Pomisli u ponoć na mene, na nas
Pomisli na šoltu i klince i dom
Možda novi januar donosi spas
Pomisli u ponoć na mene, na nas
Ne daj da nam snegovi zaveju trag
Pogledaj kroz prozor kad sklopi se sat
Nosiće te mašta ko čarobni san
Ne daj da nam snegovi zaveju trag
Ha..tu je društvo..hajde, dođi ti
Da..i on je sa mnom, pa šta s tim
Čula sam da negde si u planini
No dođi, tako želim da te poljubim sad
Pomisli u ponoć na mene, na nas
Pomisli na šoltu i klince i dom
Možda novi januar donosi spas
Pomisli u ponoć na mene, na nas
Ne daj da nam snegovi zaveju trag
Pogledaj kroz prozor kad sklopi se sat
Nosiće te mašta ko čarobni san
Ne daj da nam snegovi zaveju trag.....



01:59 , 29/12/2006 Poslao u pozajmljeno 1 komentara Link


27/12/2006

Bol, gnev i blogos

malo sam pozajmila tekst........

Bol, gnev i blogos

Vladislava Gordić Petković
Postoje situacije za koje nema adekvatne reakcije - situacije koje predstavljaju takav vrhunac bezobrazluka, bestidnosti, gluposti s jedne, ali i bola s druge strane, da se na njih može reagovati samo ćutanjem. Nisu takvi okidači tišine primetni samo u specijalnoj sudnici i ordinarnoj ludnici svakodnevnog života: u politici su prisutni "po difoltu", u vašarište umetnosti se bespravno useljavaju, potom i legalizuju. Više se niko ne obazire na nesuvislost modernog klasika koji trenutno čita "ono by onaj", gotovo smo ravnodušni prema ambiciji slavsko-salonske elite da turbo-folk pretvori u urbo-folk tako što ga dovodi na prestonički trg.
Bezobrazluk, bestidnost, glupost smo apsolvirali. A bol? Za njega je Šekspir i master i doktor. Na kraju "Kralja Lira" vidimo oca koji na rukama nosi mrtvu kćer; jednako nemoćan da svlada i iskaže svoj bol, stari kralj poziva svedoke svoje nesreće da reaguju umesto njega onako kako bi reagovao on sam. "Urlajte!" zavapio je Lir. "Vi ste svi od kamena! Da imam / Jezike vaše, vaše oči, ja bih / Od jada svod nebeski srušio."
I na papiru i na sceni, ovaj trenutak predstavlja vrhunac patnje koji će i blaziranog i ciničnog pripadnika (Glo)raje bar na trenutak prekinuti u saživljavanju sa strepnjama i nadama silikonskih diva i divova. Ko je pazio na času i čitao od početka, znaće da je prizor potresan ne samo zbog dubine bola jednog oca, nego i zbog dubine pada jednog vladara. Pred nama je silnik čiji se kraljevski gnev - gigantski po razmerama i fatalan po posledicama - pretvorio u jednako snažan, a duboko ljudski, bol. Reči i suze koji bi tačno preneli snagu tog bola imali bi moć da sruše svet. Ili se onome koga boli samo čini da je tako.
Ali, budimo i mi na časak blazirani i cinični pa upitajmo koliko bol zaista može da boli? Gradiranje bola je, nesporno, krajnje neukusno, i nije tema uljudnog razgovora: međutim, poređenje i stepenovanje nameće sama činjenica da se ova Šekspirova tragedija i bavi jednom tako neukusnom temom - temom merenja i razmeravanja krajnje neizmerivih stvari. Lir i sebe i nas opseda kvantifikacijom ljubavi, kalkulisanjem odanosti i oholosti. Tragedija počinje prikazivanjem silnika koji traži od svojih kćeri da mu kažu koliko ga i kako vole, ne bi li iz toga zaključio koja ga voli najviše; završava se bezmernim bolom tog oca koji čak ni u trenucima stradanja i propasti ne prestaje da traži adekvatan aršin za sopstvenu patnju, pa makar taj aršin bio čista hiperbola kao pad neba na glavu.
Bol i gnev su osećanja koja se tokom izborne kampanje osećaju najkomfornije: istini za volju, njima se i maše i manipuliše, ali im se ostavlja i veliki prostor za slobodno delovanje. Poslednji osvojeni prostor, onaj virtuelni, iskoristio je sve potencijale negativnih osećanja koja je blagovremeno ugostio. Zato je godinu 2006. neizbrisivo obeležio novi vid diskursa - blogos. Da nema bola i gneva, ili da ima adekvatnog aršina za njih, blog bi možda bio jedva vredan pomena, samo razbibriga za dokone i narcisoidne. Ali blog je otčepio negativne emocije svih onih koji su navikli da ih potiskuju, kanališu ili sublimiraju. Postao je odušak lepo vaspitanog sveta kome je dozlogrdilo da ćuti o svemu o čemu je neukusno raspravljati, a pogotovo da ćuti o onome što nevaspitanom delu sveta nije neukusno da čini.
Kad je prepoznao kompenzaciju kao jedan od mehanizama delovanja nesvesnog, Frojd je otvorio mogućnost da protumačimo ono što bi se inače otelo svakom tumačenju: tako u izjavama vajnih javnih ličnosti odlično detektujemo šta im fali i šta ih tišti. Praznoglava neprofesionalka insistiraće da svaka kritika njenog rada bude profesionalna, prodavci telesnih draži ugušiće vas pričama o svojoj duhovnosti, posednici prljavih ruku pričaće samo o čistim namerama. Upravo zato što raskrinkava takve kompenzacije, blog pripada virtuelnoj gerili: iskazuju se stavovi i ideje koji automatski pozivaju na nesklad i neslaganje, na sučeljavanje i unakrsno (pre)ispitivanje. Jednako daleko od debatnog kluba i kafanske rasprave, od finog uspijanja i razularenog navijanja, ovaj vid elektronskog elaboriranja realnosti služi izvesnoj vrsti sticanja moći: blog artikuliše glas marginalizovane manjine, bilo da se radi o marginalizaciji elite ili (delića krajnje radikalizovane) mase.
Internet komunikacija, kako otkrivaju teoretičari, opstaje na sredokraći između govorenog i pisanog jezika, između usmene i pisane komunikacije. Jezik mejla, četa i bloga teži ekonomičnosti, diskontinuiranosti i fragmentarnosti usmenog saobraćanja, ali je, sa druge strane, rešen da svojoj pomodnoj vaninstitucionalnosti da institucionalnu formu - da sebe pretoči u pismo. Jezik blogera i forumaša otkriva tu potrebu, ali istovremeno komunicira fotografijom, karikaturom, citatom, čime komunikacija stiče dragocen novi nivo referentnosti.
U novembru ove godine, na Mreži je registrovano šezdeset miliona blogova. S obzirom na njihovu duboko privatnu i individualističku koncepciju, čudo ih nema i više. Po definiciji, blog je nešto između dnevničke i epistolarne proze sa neviđenim mogućnostima interakcije, reakcije i kreacije: rađanje bloga iz onlajn ispovesti možda je razlog što je kratko vreme za autora takvog elektronskog štiva korišćen termin "eskribicionista". Blog je najčešće komentar teme, događaja i pojave, ličan ili principijelan, kombinacija reči i linka, stava i reference. Njegov konstitutivni deo su reakcije i komentari koje inicira. Zato blog postaje, barem u protekle tri ili četiri godine, način da se vesti oblikuju, lansiraju, stvaraju, način da stav bude vest. Blog je pokušaj da se pokaže da ne postoje nebo i Zemlja, dve Srbije, da ne postoje definisane suprotnosti. Binarne opozicije su iluzija - umesto njih, postoji čitav arhipelag razlika.
Upravo one situacije na koje se ne može i ne ume reagovati dobijaju svoj prostor u blogu. Bilo je zamerki na agresivnost i žestinu domaćih blogova, ali se ne može drugačije: na huljenje i laganje, na prostakluk i drskost, na verbalni linč i kaljanje časti koji se konstituišu u tabloidni kanon (uz toplu podršku salonaca kojima prostakluk obezbeđuje većinu) jedini kanal koji dozvoljava preostalim skupinama finog sveta da pokažu zube, sačuvaju čast i otvore dušu jeste blog. Nijedan bol nije toliko snažan da sruši nebo, znao je to i Šekspir; znao je, isto tako, da ćutanje i trpljenje nije uvek deo dobrog vaspitanja.

danas


03:19 , 27/12/2006 Poslao u pozajmljeno 5 komentara Link


11/12/2006

običan dan


Zavrnula sam rukave i počela da ribam kadu....mlatila sam krpom po onoj belini kao da je ona kriva....misli su mi se raspršile kao kapljice vode....žustrim pokretima tamo-ovamo...pločice...veš mašina...ogledalo....i onda....pogled se zalepio za tu raščupanu sivu ženu...ko je bre sad ovo?...ovo sam ja? ovo?!!!!....stajala sam tako zureći u TO u ogledalu.....

Oprala sam ruke, a onda....ovaj pramen tamo, ova obrva nije izvijena....tako....malo svetlucave senke...bolje....blagi karmin boje mesa....malo parfema u kosu da ubije miris boranije...puf, trenerka na pod....suknjičica oko struka...šta mi je ovo na nogama?...pljas papučentine....noge u papučice sa štrasom....tako.... postavljen sto i dve čaše....kada on dolazi kući sa posla...da nazdravimo ponovo, po hiljaditi put, mom budjenju....svetlucavom....



15:11 , 11/12/2006 Poslao u svaki dan 7 komentara Link


9/12/2006

.......

Usnila sam da razgovaram s Bogom.

 

"Dakle, ti bi želela da razgovaraš sa mnom?" reče Bog.
Šta si želela da me pitaš?"

 

"Šta te najviše iznenadjuje kod ljudi?"

 

Bog odgovori:

 

"Što im je detinjstvo dosadno.
Žure da odrastu,
a posle bi želeli ponovo biti deca.

Što troše zdravlje da bi stekli novac,
pa potom troše novac da bi vratili zdravlje.

Što razmišljaju teskobno o budućnosti,
zaboravljajući sadašnjost.
Na taj način ne žive ni u sadašnjosti ni u budućnosti.

Što žive kao da nikada neće umreti,
a onda umiru kao da nikada nisu živeli."


 Ostadosmo na trenutak u tišini.


Tada upitah:

"Kao roditelj,
koje bi životne pouke želeo da tvoja deca nauče?"


Osmehujući se, Bog odgovori:


"Da nauče da nikoga ne mogu prisiliti da ih voli.
Mogu samo voleti.


Da nauče da nije najvrednije ono što poseduju,
nego ko su u svom životu.


Da nauče da se nije dobro uporedjivati s drugima...


Da nauče da nije bogat onaj čovek koji najviše ima,
nego onaj kome najmanje treba.


Da nauče kako je dovoljno samo nekoliko sekundi
da se duboko povredi voljeno biće,
a zatim su potrebne godine da se izleči.


Da spoznaju da postoje osobe koje ih nežno vole,
ali to ne znaju reći niti pokazati.


Da nauče da se novcem može kupiti sve. Osim sreće.


Da nauče da dve osobe mogu posmatrati istu stvar,
a videti je različito.


Da nauče da je pravi prijatelj onaj koji zna sve o njima...
a ipak ih voli.


Da nauče da nije uvek dovoljno da im drugi oproste.
Moraju i sami sebi opraštati."

 

 

Ljudi će zaboraviti šta si rekao.
Ljudi će zaboraviti šta si učinio.
Ali nikada neće zaboraviti kakva si osećanja u njima pobudio.

 

Mislim na tebe.


19:06 , 9/12/2006 Poslao u pozajmljeno 3 komentara Link


2/12/2006

verovanje

- Veruješ li u život posle rodjenja?

 

- Naravno, sigurno postoji nešto nakon rodjenja.
Možda smo ovde baš  zato da se pripremimo na život posle rodjenja.

 

- To je glupost. Nema života posle rodjenja. Kako bi taj život uopšte izgledao?

 

- Ne znam tačno, ali uveren sam da će biti više svetla i da ćemo moći hodati i jesti svojim ustima.

 

- To je potpuna glupost. Znaš da je nemoguce trčati. I jesti svojim ustima.
   Pa zato imamo pupčanu vrpcu. Kažem ti: posle rodjenja nema života.

 

- Pupčana vrpca je prekratka. Uveren sam da postoji nešto posle rodjenja.
Nesto sasvim drugačije nego ovo što živimo sada.

 

- Ali niko se nije vratio odande. Život se posle rodjenja završava.
   Osim toga život nije ništa drugo nego postojanje u uskoj i mračnoj okolini.

 

- Pa ne znam baš  tačno kako izgleda život posle rodjenja, ali ćemo u svakom slučaju sresti našu mamu.
Ona će zatim brinuti za nas.

 

- Mama?!? Ti veruješ u mamu?! Pa gde bi po tvome ta mama bila?

 

- Svuda oko nas, naravno. Zahvaljujući njoj smo živi, bez nje ne bismo uopšte postojali.

 

- Ne verujem! Mamu nisam nikada vidio, zato je jasno da ne postoji.

 

- Da. Moguće. Ali ponekad, kada smo potpuno mirni, možemo je čuti kako peva i miluje naš svet.
Znaš, uveren sam da život posle rodjenja zapravo tek započinje...!


17:35 , 2/12/2006 Poslao u pozajmljeno 5 komentara Link


19/11/2006

Kako prepoznati milionera?



01:26 , 19/11/2006 Poslao u eto i to 7 komentara Link


15/11/2006

kraj?


Знаш шта ми је највише недостајало? Разговор са тобом.

Пустио си ме да лутам између твојих тишина, да ударам о зидове твога ћутања, и да тако окрвављена проналазим излаз или следећа врата до следеће тишине...

 

И сада... Рекао си ми да сам у праву и да није тачно да ме не волиш. И шта ја сада..?..

Рекао си то по приципу узми или остави, такав сам,...

 

Да преломим све у себи и да те загрлим најјаче до сад, јер толико те волим и тако ми недостајеш, и да чекам следећи тренутак да се појави звер и растргне ми утробу тамо где се налази душа, или да скупим снагу и заувек одем од тебе, јер другачије не могу да одем, ако то није физички... Да заборавим...како, пред лицем су ми стиснута уста и ледене очи из којих сече мржња...зашто толика мржња, зашто према мени, како је то могуће, неко ко ме толико воли додиром, погледом, у следећем тренутку убија алкохолом ископаном мржњом...одзвањају одвратне, оштре, готово смртоносне речи и забијају ми се у мозак и одсецају сва она места где су се шћућнуле речи прошапутане кроз косу која пада на те усне, усне вољене, нежне и проклете, хладне и ужасне, на те усне које ме опет данас љубе а ја се осећам као да ме додирује ледени челик.... И где ја сада са свом овом тугом? Где...

Право теби у наручје да ми пружиш утеху од себе самог или негде, далеко, где те никада више нећу видети, да полудим од бола, да заледим срце, да умрем да бих живела, где...

 

Зашто не говориш, зашто ми не кажеш нешто, било шта, да почне разговор, да смењујемо речи, мисли, као што складно смењујемо додире, када склопим очи, могу да те замислим једино физички, не видим твоју душу, твоје мисли,.. то је закључано, за мене, заувек... вероватно тамо дубоко унутра живи она звер која жели да ме повреди, вероватно би изашла и она... Шта драги мој, шта човече коме сам се отворила, поклонила, дала себе сву, шта, шта ја сада да радим са собом и овом душом и овим срцем и овим глупим осакаћеним животом у коме сам добила све и изгубила све, у коме више не знам ни ко сам ја, ни ко сте сви ви остали... шта са тим отпатком од себе ја да урадим, када умиру емоције, а толико су јаке да ме убијају...... Згужвао си сву моју љубав, згвужвао је и бацио ми је у лице....

А онда запалио цигару и наставио да гледаш ТВ....



04:51 , 15/11/2006 Poslao u i to je dan 7 komentara Link


14/11/2006


Usna na koži

koža na dlanu

dlan na bedru

bedro uz bedro

eksplozija mirisa

kao topla kupka

usna na usni

koža na koži

prsti niz kičmu

do zategnute čvrstine

senke na licu

dah u uzdahu

drhtaj u grudima

rasuta kosa

po stomaku

po butinama

po licu

dlan na grudima

grudi na usni

zubi u koži

bedro uz bedro

eksplozija beline

kao topla kupka…

 

 


 

 




14:45 , 14/11/2006 Poslao u poneki stih 4 komentara Link


13/11/2006

Obuci hrabrost


Obuci hrabrost,

pusti da mirisi

oblikuju tvoje ruke

poželi me toliko

da tvoji pokreti

postanu moji,

poželi me toliko

da osetim tvoju

maglu u svojoj glavi.

Obuci hrabrost

i pusti dodir,

reči me ili rasplaču

ili razljute.

Zaboravi

svoju prošlost

moju prošlost.

Ne razmišljaj

o koraku napred.

Obuci želju

i dopusti da te imam

bez pravila

bez razmišljanja

bez iskustva.

Obuci hrabrost

i budi prvi.



14:27 , 13/11/2006 Poslao u poneki stih 5 komentara Link


13/11/2006

Noć


Noć me svojim zvezdanim rukama grli

    i majčinski, čuva me.

 

Ostrvo od betona pluta po hladnom vazduhu

   i dalekom nebu.

 

Ćilibar u mojim očima prelama nestala svetla

   dok ja kao molitvu prizivam

   noć.




02:34 , 13/11/2006 Poslao u svaki dan 0 komentara Link


13/11/2006

Ako znaš bilo što



01:59 , 13/11/2006 Poslao u pozajmljeno 0 komentara Link


13/11/2006

naručili smo je....


Vlasnik prodavnice čuo je jednog dana svog trgovca kako govori kupcu: “Ne, gospođo, već je nema nekoliko nedelja, a kako izgleda, nećemo je uskoro ni imati.”

Užasnut onim što je čuo, požurio je ka gospodji koja je izlazila i reče: ”Nije istina, gospođo. Naravno da će uskoro stići. U stvari, naručili smo je pre nekoliko nedelja.”

Zatim pozove trgovca na stranu i progunđa: ”Nikada, nikada, nikada ne reci da nešto nemamo. Ako nemamo, reci da smo naručili i da uskoro dolazi. A šta je ona gospođa htela?“

“Kišu”, odgovori trgovac.



01:17 , 13/11/2006 Poslao u pozajmljeno 0 komentara Link


11/11/2006

moje boje


ne diraj moje boje!

ne sada

kada je potrebna

samo trunka zlatne

mrvica zelene

linija svetlo plave

i lagani otisak ruž crvene

da rasteram današnje sivilo…



17:21 , 11/11/2006 Poslao u svaki dan 5 komentara Link


11/11/2006

...subota...


…da smo dvanaest godina mladji

ovoga jutra bih svoj dah sakrila
u toplinu tvog vrata

i svoje snove utkala u miris tvoje kose

šćućnuta na tvom ramenu…..

 

…..na stolu jedna šolja i odavno popijena kafa,

sedim na ivici kreveta….

 

…još jedna tvoja radna subota

usporava mi budjenje….



12:41 , 11/11/2006 Poslao u svaki dan 3 komentara Link


11/11/2006

šta reći....


Petar Marković (81) iz Bukove Glave tvrdi da je ubio 10 zmajeva

Pera ubiva aždahe

Neće zmaj na decu, ljude i babe. Ali žene od 18 do 40 godina trebalo bi da pripaze

Ako je verovati priči Petra Markovića (81) iz Bukove Glave, zaseoka skrivenog u planinama iznad Majdanpeka, zmajevi nisu izmišljeni. On ih lovi i ubija već šest decenija!

- Ima ih mnogo u ovim krajevima. Kriju se po pećinama, duvarima, dimnjacima, oko parnog kotla majdanpečke toplane. Čak mislim da je jedan ovih dana opet u okolini kotla i moraću to da proverim - kaže poslednji "lovac na zmajeve" u ovim krajevima.

- Slika o zmaju koji juri ljude nije baš sasvim tačna. Od njih bi najviše trebalo da zaziru mlade devojke i žene koje su još u snazi. Neće zmaj na decu, ljude i babe. Ali žene od 18 do 40 godina trebalo bi da pripaze. Zmajevi baš njih jure, znate već zbog kojih stvari - siguran je Pera.

Zmaja je, prema njegovim rečima, baš tad najlakše ga je naći, jer je uglavnom nevidljiv. U trenucima kada "spopadne" žrtvu, moguće je prema njenim pokretima videti da je i on tu i da "radi radnju".

- LJudi pogrešno misle da mogu da ga ubiju na klasičan način. Bio sam prisutan kada je muž sa pištoljem čekao zmaja. Kada je zmaj došao, i kada je dohvatio njegovu ženu, to se videlo po njenim pokretima, ali i po pomeranju ćebeta. Muž je pucao, ali ništa mu nije mogao dok ja nisam izvadio svoje "eksperimentalije" i napao ga, ali na početku, uspeo sam samo da ga ranim. Tada je muž priskočio i srpom ga posekao. Krv je bila svuda po sobi, i to su svi posle mogli da vide i čudili se - veli starac.

Petrove "eksperimentalije" su posebna priča. Sačinjene su od masti ubijenih zmajeva, njihove kože, ali i još nekih trava i sastojaka koje ne želi da otkrije, kao što ne želi ni da pokaže mast jer, kako reče, mnogo brzo "vetri", a malo je ima i vrlo je dragocena.

- To je jedini način da se zmaju dođe glave. Meni je recept prenela majka koja je, takođe, bila poznati lovac na zmajeve u ovim krajevima. Ja zasada još nemam kome da prenesem ono što znam, nema interesovanja za ovaj posao. A trebalo bi, jer je ovaj kraj oko Majdanpeka izuzetno povoljno tle za ove nemani. Nema njih u Banatu, Sremu i ostalim ravnicama. Ne znam ni da ih ima oko Negotina, ali ovde gde ima krševa, pećina, šume, ima ih mnogo - kaže Pera i objašnjava da se zmaj u početku ženama prikazuje kao lep momak i tako ih pridobija: "Posle im tek pokazuje svoj pravi oblik, ali tada je kasno. Drži ih u strahu, preti, ne dozvoljava da primaju muža u postelju."

Pera ih je do sada ubio desetak. Kako kaže, ne bavi se brojanjem, jer ne želi da ih se seća.
- Jednom zamalo nisam stradao, zmaj me zapalio, gotovo da me ubio. Sve mi je izgorelo, odeća, kosa, sve, ostao sam go kao od majke.

Jedva sam se izvukao. Najbolji dani za lov na zmaja su utorak i subota. Tada se skrivaju po svojim jazbinama, a on ih prati po krvavim tragovima koje iza sebe ostavljaju. Kada pronađe jazbinu, spaljuje je svojim "eksperimentalijama", a iza njih ostaje samo lokva krvi. Što je zmaj stariji, i količina krvi je veća - tvrdi Petar.
I tako, dan za danom, Petar Marković nastavlja svoju borbu. Kao pravi profesionalac, nije želeo da nam otkrije identitet nijedne od žena koje je spasio, čak ni njihov broj, ali, kada krene iz svoje "baze" na Bukovoj Glavi kroz majdanpečke šume, jedno je sigurno - zmajevima, ukoliko ih zaista ima, nije svejedno

HRAPAV BELEG NA LAKTU

Posledice odnosa sa zmajem su, kaže Pera, veoma teške: "Žena postaje malokrvna, malaksala, gubi ženski ciklus, a sve to zato što joj zmaj pije krv, jer se on samo time hrani. Žene koje su imale odnos sa zmajem mogu se lako prepoznati. Na laktu imaju hrapav beleg, koža im je kao u kornjače i potamnela."
On ne zna za slučaj da se žena sama oslobodila zmaja: "Sama može samo da se upokoji, drugog spasa joj nema. Jedini lek sam ja, i ako neko ima tih problema, neka me pozove. Ne uzimam naknadu za taj posao, jedina nagrada mi je saznanje da sam ubio još jednog."


01:59 , 11/11/2006 Poslao u eto i to 5 komentara Link


10/11/2006

želja




Hodao čovek plažom i ugleda lampu. Protrlja je da je očisti od peska, kad, koje li sreće, pojavi se duh i reče:
- Dobro, dobro, oslobodio si me iz lampe i znaš kako već dalje ide. Ali ovo je već treci put ovaj mesec i već ste mi dosadili pa se možeš oprostiti od tri želje. Možeš tražiti samo jednu.
Čovek duboko razmisli i reče:
- Evo vec dvadeset godina živim u Americi i voleo bih da posetim stari kraj. Ali aviona se užasno bojim, a na brodu imam morsku bolest. Možeš li mi izgraditi most preko okeana da mogu otići kolima.
Duh se nasmeja i reče:
- To je nemoguće. Zamisli koliko ljudi samo treba da se most izgradi, kako uopšte da stubovi dohvate dno Atlantika. Zamisli drugu želju.

Čovek se zamisli duboko i reče:
- Četiri puta sam se ženio i razvodio. Žene su mi uvek govorile da ne marim za njih i da sam bezosećajan. Voleo bih da mogu da razumem žene... da mogu da znam šta one osećaju, šta misle kad iznenada zaćute... da znam zašto plaču... da znam šta one zbilja žele kad kažu "ma ništa"... da znam kako da ih usrećim.
Duh reče:

- Hoćeš li most sa dve ili četiri trake?



16:16 , 10/11/2006 Poslao u pozajmljeno 8 komentara Link


10/11/2006

život običnog tempa





16:12 , 10/11/2006 Poslao u pozajmljeno 2 komentara Link


{ Prethodna strana } { Page 1 of 4 } { Sledeća strana }

O meni

Home
Moj Profil
Arhiva
Prijatelji
Foto Album

Linkovi


Kategorije

svaki dan
poneki stih
pozajmljeno
i to je dan
trenutak
eto i to

Poslednje napisano

mi
krug
.....
sama je došla...
Bol, gnev i blogos
običan dan
.......
verovanje
Kako prepoznati milionera?
kraj?
Bez Naslova
Obuci hrabrost
Noć
Ako znaš bilo što
naručili smo je....

Prijatelji

edukator
maxiz
Mirakulica
Lady
SRNA
drvo
yin
Dzo
samojedino
BIBA
Skorpijica
doktor

Blog Hosting

BlogOye - Balkan Blog Portal

«  April 2021  »
MonTueWedThuFriSatSun
 1234
567891011
12131415161718
19202122232425
2627282930 
trebamisvakidan