trebamisvakidan

29/12/2006

sama je došla...

...noćas, ničim izazvana, ova pesma....

PRVI JANUAR

Halo..ej..ćao..ja sam..zar mi ne znaš glas
Zvao sam te..nisi bila tu
Pa, eto..malo cugam..znam to nije spas
Ništa..želim ti sretnu Novu Godinu..ćao
Pomisli u ponoć na mene, na nas
Pomisli na šoltu i klince i dom
Možda novi januar donosi spas
Pomisli u ponoć na mene, na nas
Ne daj da nam snegovi zaveju trag
Pogledaj kroz prozor kad sklopi se sat
Nosiće te mašta ko čarobni san
Ne daj da nam snegovi zaveju trag
Ha..tu je društvo..hajde, dođi ti
Da..i on je sa mnom, pa šta s tim
Čula sam da negde si u planini
No dođi, tako želim da te poljubim sad
Pomisli u ponoć na mene, na nas
Pomisli na šoltu i klince i dom
Možda novi januar donosi spas
Pomisli u ponoć na mene, na nas
Ne daj da nam snegovi zaveju trag
Pogledaj kroz prozor kad sklopi se sat
Nosiće te mašta ko čarobni san
Ne daj da nam snegovi zaveju trag.....



01:59 , 29/12/2006 Poslao u pozajmljeno 1 komentara Link


27/12/2006

Bol, gnev i blogos

malo sam pozajmila tekst........

Bol, gnev i blogos

Vladislava Gordić Petković
Postoje situacije za koje nema adekvatne reakcije - situacije koje predstavljaju takav vrhunac bezobrazluka, bestidnosti, gluposti s jedne, ali i bola s druge strane, da se na njih može reagovati samo ćutanjem. Nisu takvi okidači tišine primetni samo u specijalnoj sudnici i ordinarnoj ludnici svakodnevnog života: u politici su prisutni "po difoltu", u vašarište umetnosti se bespravno useljavaju, potom i legalizuju. Više se niko ne obazire na nesuvislost modernog klasika koji trenutno čita "ono by onaj", gotovo smo ravnodušni prema ambiciji slavsko-salonske elite da turbo-folk pretvori u urbo-folk tako što ga dovodi na prestonički trg.
Bezobrazluk, bestidnost, glupost smo apsolvirali. A bol? Za njega je Šekspir i master i doktor. Na kraju "Kralja Lira" vidimo oca koji na rukama nosi mrtvu kćer; jednako nemoćan da svlada i iskaže svoj bol, stari kralj poziva svedoke svoje nesreće da reaguju umesto njega onako kako bi reagovao on sam. "Urlajte!" zavapio je Lir. "Vi ste svi od kamena! Da imam / Jezike vaše, vaše oči, ja bih / Od jada svod nebeski srušio."
I na papiru i na sceni, ovaj trenutak predstavlja vrhunac patnje koji će i blaziranog i ciničnog pripadnika (Glo)raje bar na trenutak prekinuti u saživljavanju sa strepnjama i nadama silikonskih diva i divova. Ko je pazio na času i čitao od početka, znaće da je prizor potresan ne samo zbog dubine bola jednog oca, nego i zbog dubine pada jednog vladara. Pred nama je silnik čiji se kraljevski gnev - gigantski po razmerama i fatalan po posledicama - pretvorio u jednako snažan, a duboko ljudski, bol. Reči i suze koji bi tačno preneli snagu tog bola imali bi moć da sruše svet. Ili se onome koga boli samo čini da je tako.
Ali, budimo i mi na časak blazirani i cinični pa upitajmo koliko bol zaista može da boli? Gradiranje bola je, nesporno, krajnje neukusno, i nije tema uljudnog razgovora: međutim, poređenje i stepenovanje nameće sama činjenica da se ova Šekspirova tragedija i bavi jednom tako neukusnom temom - temom merenja i razmeravanja krajnje neizmerivih stvari. Lir i sebe i nas opseda kvantifikacijom ljubavi, kalkulisanjem odanosti i oholosti. Tragedija počinje prikazivanjem silnika koji traži od svojih kćeri da mu kažu koliko ga i kako vole, ne bi li iz toga zaključio koja ga voli najviše; završava se bezmernim bolom tog oca koji čak ni u trenucima stradanja i propasti ne prestaje da traži adekvatan aršin za sopstvenu patnju, pa makar taj aršin bio čista hiperbola kao pad neba na glavu.
Bol i gnev su osećanja koja se tokom izborne kampanje osećaju najkomfornije: istini za volju, njima se i maše i manipuliše, ali im se ostavlja i veliki prostor za slobodno delovanje. Poslednji osvojeni prostor, onaj virtuelni, iskoristio je sve potencijale negativnih osećanja koja je blagovremeno ugostio. Zato je godinu 2006. neizbrisivo obeležio novi vid diskursa - blogos. Da nema bola i gneva, ili da ima adekvatnog aršina za njih, blog bi možda bio jedva vredan pomena, samo razbibriga za dokone i narcisoidne. Ali blog je otčepio negativne emocije svih onih koji su navikli da ih potiskuju, kanališu ili sublimiraju. Postao je odušak lepo vaspitanog sveta kome je dozlogrdilo da ćuti o svemu o čemu je neukusno raspravljati, a pogotovo da ćuti o onome što nevaspitanom delu sveta nije neukusno da čini.
Kad je prepoznao kompenzaciju kao jedan od mehanizama delovanja nesvesnog, Frojd je otvorio mogućnost da protumačimo ono što bi se inače otelo svakom tumačenju: tako u izjavama vajnih javnih ličnosti odlično detektujemo šta im fali i šta ih tišti. Praznoglava neprofesionalka insistiraće da svaka kritika njenog rada bude profesionalna, prodavci telesnih draži ugušiće vas pričama o svojoj duhovnosti, posednici prljavih ruku pričaće samo o čistim namerama. Upravo zato što raskrinkava takve kompenzacije, blog pripada virtuelnoj gerili: iskazuju se stavovi i ideje koji automatski pozivaju na nesklad i neslaganje, na sučeljavanje i unakrsno (pre)ispitivanje. Jednako daleko od debatnog kluba i kafanske rasprave, od finog uspijanja i razularenog navijanja, ovaj vid elektronskog elaboriranja realnosti služi izvesnoj vrsti sticanja moći: blog artikuliše glas marginalizovane manjine, bilo da se radi o marginalizaciji elite ili (delića krajnje radikalizovane) mase.
Internet komunikacija, kako otkrivaju teoretičari, opstaje na sredokraći između govorenog i pisanog jezika, između usmene i pisane komunikacije. Jezik mejla, četa i bloga teži ekonomičnosti, diskontinuiranosti i fragmentarnosti usmenog saobraćanja, ali je, sa druge strane, rešen da svojoj pomodnoj vaninstitucionalnosti da institucionalnu formu - da sebe pretoči u pismo. Jezik blogera i forumaša otkriva tu potrebu, ali istovremeno komunicira fotografijom, karikaturom, citatom, čime komunikacija stiče dragocen novi nivo referentnosti.
U novembru ove godine, na Mreži je registrovano šezdeset miliona blogova. S obzirom na njihovu duboko privatnu i individualističku koncepciju, čudo ih nema i više. Po definiciji, blog je nešto između dnevničke i epistolarne proze sa neviđenim mogućnostima interakcije, reakcije i kreacije: rađanje bloga iz onlajn ispovesti možda je razlog što je kratko vreme za autora takvog elektronskog štiva korišćen termin "eskribicionista". Blog je najčešće komentar teme, događaja i pojave, ličan ili principijelan, kombinacija reči i linka, stava i reference. Njegov konstitutivni deo su reakcije i komentari koje inicira. Zato blog postaje, barem u protekle tri ili četiri godine, način da se vesti oblikuju, lansiraju, stvaraju, način da stav bude vest. Blog je pokušaj da se pokaže da ne postoje nebo i Zemlja, dve Srbije, da ne postoje definisane suprotnosti. Binarne opozicije su iluzija - umesto njih, postoji čitav arhipelag razlika.
Upravo one situacije na koje se ne može i ne ume reagovati dobijaju svoj prostor u blogu. Bilo je zamerki na agresivnost i žestinu domaćih blogova, ali se ne može drugačije: na huljenje i laganje, na prostakluk i drskost, na verbalni linč i kaljanje časti koji se konstituišu u tabloidni kanon (uz toplu podršku salonaca kojima prostakluk obezbeđuje većinu) jedini kanal koji dozvoljava preostalim skupinama finog sveta da pokažu zube, sačuvaju čast i otvore dušu jeste blog. Nijedan bol nije toliko snažan da sruši nebo, znao je to i Šekspir; znao je, isto tako, da ćutanje i trpljenje nije uvek deo dobrog vaspitanja.

danas


03:19 , 27/12/2006 Poslao u pozajmljeno 5 komentara Link


9/12/2006

.......

Usnila sam da razgovaram s Bogom.

 

"Dakle, ti bi želela da razgovaraš sa mnom?" reče Bog.
Šta si želela da me pitaš?"

 

"Šta te najviše iznenadjuje kod ljudi?"

 

Bog odgovori:

 

"Što im je detinjstvo dosadno.
Žure da odrastu,
a posle bi želeli ponovo biti deca.

Što troše zdravlje da bi stekli novac,
pa potom troše novac da bi vratili zdravlje.

Što razmišljaju teskobno o budućnosti,
zaboravljajući sadašnjost.
Na taj način ne žive ni u sadašnjosti ni u budućnosti.

Što žive kao da nikada neće umreti,
a onda umiru kao da nikada nisu živeli."


 Ostadosmo na trenutak u tišini.


Tada upitah:

"Kao roditelj,
koje bi životne pouke želeo da tvoja deca nauče?"


Osmehujući se, Bog odgovori:


"Da nauče da nikoga ne mogu prisiliti da ih voli.
Mogu samo voleti.


Da nauče da nije najvrednije ono što poseduju,
nego ko su u svom životu.


Da nauče da se nije dobro uporedjivati s drugima...


Da nauče da nije bogat onaj čovek koji najviše ima,
nego onaj kome najmanje treba.


Da nauče kako je dovoljno samo nekoliko sekundi
da se duboko povredi voljeno biće,
a zatim su potrebne godine da se izleči.


Da spoznaju da postoje osobe koje ih nežno vole,
ali to ne znaju reći niti pokazati.


Da nauče da se novcem može kupiti sve. Osim sreće.


Da nauče da dve osobe mogu posmatrati istu stvar,
a videti je različito.


Da nauče da je pravi prijatelj onaj koji zna sve o njima...
a ipak ih voli.


Da nauče da nije uvek dovoljno da im drugi oproste.
Moraju i sami sebi opraštati."

 

 

Ljudi će zaboraviti šta si rekao.
Ljudi će zaboraviti šta si učinio.
Ali nikada neće zaboraviti kakva si osećanja u njima pobudio.

 

Mislim na tebe.


19:06 , 9/12/2006 Poslao u pozajmljeno 3 komentara Link


2/12/2006

verovanje

- Veruješ li u život posle rodjenja?

 

- Naravno, sigurno postoji nešto nakon rodjenja.
Možda smo ovde baš  zato da se pripremimo na život posle rodjenja.

 

- To je glupost. Nema života posle rodjenja. Kako bi taj život uopšte izgledao?

 

- Ne znam tačno, ali uveren sam da će biti više svetla i da ćemo moći hodati i jesti svojim ustima.

 

- To je potpuna glupost. Znaš da je nemoguce trčati. I jesti svojim ustima.
   Pa zato imamo pupčanu vrpcu. Kažem ti: posle rodjenja nema života.

 

- Pupčana vrpca je prekratka. Uveren sam da postoji nešto posle rodjenja.
Nesto sasvim drugačije nego ovo što živimo sada.

 

- Ali niko se nije vratio odande. Život se posle rodjenja završava.
   Osim toga život nije ništa drugo nego postojanje u uskoj i mračnoj okolini.

 

- Pa ne znam baš  tačno kako izgleda život posle rodjenja, ali ćemo u svakom slučaju sresti našu mamu.
Ona će zatim brinuti za nas.

 

- Mama?!? Ti veruješ u mamu?! Pa gde bi po tvome ta mama bila?

 

- Svuda oko nas, naravno. Zahvaljujući njoj smo živi, bez nje ne bismo uopšte postojali.

 

- Ne verujem! Mamu nisam nikada vidio, zato je jasno da ne postoji.

 

- Da. Moguće. Ali ponekad, kada smo potpuno mirni, možemo je čuti kako peva i miluje naš svet.
Znaš, uveren sam da život posle rodjenja zapravo tek započinje...!


17:35 , 2/12/2006 Poslao u pozajmljeno 5 komentara Link


13/11/2006

Ako znaš bilo što



01:59 , 13/11/2006 Poslao u pozajmljeno 0 komentara Link


13/11/2006

naručili smo je....


Vlasnik prodavnice čuo je jednog dana svog trgovca kako govori kupcu: “Ne, gospođo, već je nema nekoliko nedelja, a kako izgleda, nećemo je uskoro ni imati.”

Užasnut onim što je čuo, požurio je ka gospodji koja je izlazila i reče: ”Nije istina, gospođo. Naravno da će uskoro stići. U stvari, naručili smo je pre nekoliko nedelja.”

Zatim pozove trgovca na stranu i progunđa: ”Nikada, nikada, nikada ne reci da nešto nemamo. Ako nemamo, reci da smo naručili i da uskoro dolazi. A šta je ona gospođa htela?“

“Kišu”, odgovori trgovac.



01:17 , 13/11/2006 Poslao u pozajmljeno 0 komentara Link


10/11/2006

želja




Hodao čovek plažom i ugleda lampu. Protrlja je da je očisti od peska, kad, koje li sreće, pojavi se duh i reče:
- Dobro, dobro, oslobodio si me iz lampe i znaš kako već dalje ide. Ali ovo je već treci put ovaj mesec i već ste mi dosadili pa se možeš oprostiti od tri želje. Možeš tražiti samo jednu.
Čovek duboko razmisli i reče:
- Evo vec dvadeset godina živim u Americi i voleo bih da posetim stari kraj. Ali aviona se užasno bojim, a na brodu imam morsku bolest. Možeš li mi izgraditi most preko okeana da mogu otići kolima.
Duh se nasmeja i reče:
- To je nemoguće. Zamisli koliko ljudi samo treba da se most izgradi, kako uopšte da stubovi dohvate dno Atlantika. Zamisli drugu želju.

Čovek se zamisli duboko i reče:
- Četiri puta sam se ženio i razvodio. Žene su mi uvek govorile da ne marim za njih i da sam bezosećajan. Voleo bih da mogu da razumem žene... da mogu da znam šta one osećaju, šta misle kad iznenada zaćute... da znam zašto plaču... da znam šta one zbilja žele kad kažu "ma ništa"... da znam kako da ih usrećim.
Duh reče:

- Hoćeš li most sa dve ili četiri trake?



16:16 , 10/11/2006 Poslao u pozajmljeno 8 komentara Link


10/11/2006

život običnog tempa





16:12 , 10/11/2006 Poslao u pozajmljeno 2 komentara Link


9/11/2006

Pametni i knjiški ljudi


20:02 , 9/11/2006 Poslao u pozajmljeno 0 komentara Link


9/11/2006

balkan




03:39 , 9/11/2006 Poslao u pozajmljeno 2 komentara Link


8/11/2006

živi se...




23:36 , 8/11/2006 Poslao u pozajmljeno 0 komentara Link


8/11/2006

Kada vas ljubav pozove




16:51 , 8/11/2006 Poslao u pozajmljeno 1 komentara Link


8/11/2006

- - - -




16:47 , 8/11/2006 Poslao u pozajmljeno 0 komentara Link


6/11/2006

Tople usne žene


17:40 , 6/11/2006 Poslao u pozajmljeno 5 komentara Link


6/11/2006

Priča o leptiru


Jednoga dana pojavio se maleni otvor na čahuri. Čovek je sedeo i gledao kako se leptir nekoliko sati muči da bi izvukao svoje slabašno telo kroz taj maleni otvor.

Onda je leptir stao.

Zato je čovek odlučio da pomogne leptiru: uzeo je makaze i razrezao čahuru.

Leptir je s lakoćom izašao.

Čovek je nastavio da posmatra leptira, očekujući da će se svakog trenutka krila otvoriti, povećati i raširiti, kako bi podržala leptirovo telo i osnažila ga.

Međutim ništa se nije dogodilo.

Leptir je ceo svoj život proveo puzeći okolo sa slabašnim telom i nerazvijenim krilima. Nikada nije poleteo.

Čovek uprkos svojoj ljubaznosti i dobrim namerama, nije razumeo da su poteškoće kroz koje je leptir morao proći, izlazeći iz čahure, potrebne, kako bi krv iz tela leptira potekla u krila da bi, kada se oslobodi čahure,  bio spreman da poleti.

Ponekad su poteškoće upravo ono što nam treba u životu. Nikada ne bi postali onoliko snažni koliko možemo biti. Nikada ne bi mogli leteti.




02:46 , 6/11/2006 Poslao u pozajmljeno 6 komentara Link


5/11/2006

Morska zvezda

Šetajući plažom u predvečerje, stari je čovek primetio mladu ženu kako uzima nasukane morske zvezde i baca ih nazad u more.
Konačno ju je pristigao i upitao zašto to čini. Odgovorila je da će morske zvezde do jutra umreti.
"Ali plaža se prostire u nedogled i morskih zvezda ima na milione! reče starac. "Zar će tvoj trud učiniti bilo kakvu razliku?"
Mlada žena pogleda morsku zvezdu koju je držala u ruci i baci je u sigurnost mora. "Za ovu morsku zvezdu postoji razlika" reče ona.




02:11 , 5/11/2006 Poslao u pozajmljeno 0 komentara Link


4/11/2006

Čovek s jednom cipelom

Neki je čovek ušao u autobus i seo pored čoveka koji je samo na jednoj nozi imao cipelu.
"Očigledno je da ste izgubili jednu cipelu."
"Ne dobri čoveče", odgovorio je, "jednu sam našao."

Ako je nešto očigledno ne mora biti istinito.


18:59 , 4/11/2006 Poslao u pozajmljeno 10 komentara Link


4/11/2006

:)





04:21 , 4/11/2006 Poslao u pozajmljeno 2 komentara Link


O meni

Home
Moj Profil
Arhiva
Prijatelji
Foto Album

Linkovi


Kategorije

svaki dan
poneki stih
pozajmljeno
i to je dan
trenutak
eto i to

Poslednje napisano

mi
krug
.....
sama je došla...
Bol, gnev i blogos
običan dan
.......
verovanje
Kako prepoznati milionera?
kraj?
Bez Naslova
Obuci hrabrost
Noć
Ako znaš bilo što
naručili smo je....

Prijatelji

edukator
maxiz
Mirakulica
Lady
SRNA
drvo
yin
Dzo
samojedino
BIBA
Skorpijica
doktor

Blog Hosting

BlogOye - Balkan Blog Portal

«  April 2021  »
MonTueWedThuFriSatSun
 1234
567891011
12131415161718
19202122232425
2627282930 
trebamisvakidan