...
29/6/2013
namontiram stanje svesti na -mis sveta bilo koje godine, demokratski rezim-, i odlucim da odgledam na tv-u svetlanin koncert. imam dovoljno godina da na mene taj dogadjaj utice onako kako ja hocu. mi koji smo (ako imamo srece, ili je pak nemamo, kako ko, zivot ume da bude tezak) na pola zivotnog puta, mozemo da biramo da nas bas bude briga, ili (posto spadamo u generaciju koju evolucija polako odbacuje, volimo da budemo cinicni i ne prilagodjavamo se lako novim modelima ponasanja), hejtujemo. nekada, kada se vise citalo, za -hejtere- se govorilo da su umni ljudi. danas ne postoji razlika izmedju hejta i satire. sta god da kazes, a da nije -jao, jupi, kul i extra-, hejter si.

dakle, nije da sam bas pazljivo gledala, ali recimo da sam ispratila taj -spektakl-, dovoljno da sad mogu da -hejtujem-. pre nego sto dodjem do tacke kada ce oni koji je vole reci -mozes da joj pljunes pod prozor-, odmah da naglasim da takvo sto nemam nameru da ucinim, i da -ove reci u pero govorim- samoj sebi, samo zato sto sam tako u mogucnosti. a na to, jelte, imam prava. ziv sam covek. istu poruku bih da posaljem i svima koji su evoluirali u -ljubazna ljubicica, volim sve i svakoga, sve ok i sve moze, jao super, divno extra, sto si nervozna-, da spadam u kategoriju ljudi kojoj je evolucija dodelila ratoborniju ulogu, te da se mnome i meni slicnim, posluzila da za vas pripremimo teren da vam se mozgovi pretvore u puding. na tome zelim da vam se izvinim. zeleli smo vam bolje, nije nam uspelo. ali vi tako ljubazni, verovatno i ne zamerate, a i ne kapirate.

ja dakle,nista dosadnije u zivotu nisam odgledala. bar kad su koncerti u pitanju. da nije bilo rasvete, ne bi bilo nikakve razlike izmedju koncerta na uscu, i nekog nastupa u mesnoj zajednici, u zitoradji npr. sredovecna zena, vrlo slabog pevackog umeca, mekece i nekontrolisano se trza na sceni, jer pokusava da isprati ritam a ne ide joj. mlatara kosom i skace. to skakanje i mlataranje kosom je narocito tuzno u njenim godinama. pogled joj na trenutke -prazan-, onako, kao kad covek umre otvorenih ociju, pa u ocima nema nicega vise.ima ociju, ali nema pogleda. salje bucne poljupce, nevesto se obraca publici oskudnim recnikom, i sta god da je osecala, nije umela da izrazi. publici to nije smetalo. valjda se dobro razumeju na tom nivou komunikacije. ne znam koliko je kostala karta za koncert, ali ja bih bogami trazila da mi vrate novac. ceo koncert je drzala prst u uvetu, jer joj -bezi- intonacija. posle toliko godina -pevanja-, to ne bi smelo da joj se desava. osim toga, kad god je trebalo -pustiti glas-, umesto nje su pevali prateci vokali, ili je pruzala ruke prema publici pa su oni pevali umesto nje. i sad, jedan bizaran detalj ali ja to moram da kazem. ima neceg groznog u nacinu na koji drzi prste na rukama. nekako mlitavo, i ti njeni prsti i nacin na koji ih pomera, lice na kokosije skuvane. ne umem ovo bolje da kazem. razumecete vec. ljudi koji proucavaju govor tela bi sigurno imali sta na tu temu da kazu, ja mogu samo da pretpostavljam. koliko god ta zena bila dobro -upakovana-, i kao celina mozda nekima i izgledala dopadljivo, dovoljno je pogledati sve sto jeste iz delova, i videti da je u opasnom raskoraku sa sopstvenim bicem. nerazvijenim, teskom mukom artikulisanim, opterecenim zivotnim okolnostima, koje nije u stanju da obradi na nacin, koji u njenom organizmu nece stvarati hemiju zbog koje ce imati onako strasan -sanpaku- (http://en.wikipedia.org/wiki/Sanpaku).sve to ne bi bio neki problem, da nije uzor mladim ljudima.

srbi je vole. zato sto ne postuju sebe. zato sto vole i neguju patnju, patetiku i zaplete iz spanskih serija kao ispravan zivotni stil. takav zivotni stil podrazumeva i vecitu dramu nad sopstvenom sudbinom i onda mozda na kraju nekakav blistav kraj.svetlana ima takvu zivotnu pricu. jos malo pa bajkovitu. devojcica iz provincije..ostalo znate, lako je identifikovati se. lakse nego sa nekim naucinkom. trnovit je put umnog coveka. ovako je, svi znamo, daleko lakse. i dok se ceka taj blistav kraj (za vecinu tih ljudi, bice to smrt, kad im dodje vreme), zivi se nedostojanstveno. onako, kako svetlana bez trunke odgovornosti prema deci kojoj peva o -ljubavi-, sugerise -..dok u znoju bilo koju, nocas negde mazis, ja bih opet bila tepih po kome ti gazis..-. retki primerci ljudskog roda imaju odgovornost prema izgovorenom, napisanom, otpevanom. recju ili pesmom buditi u ljudima najnize porive, ili im sugerisati nedostojanstvenost kao ispravan nacin zivota, je u najboljem slucaju neodgovorno. usudicu se reci, i krajnje primitivno u evolutivnom smislu. istini za volju, od takvog mentalnog sklopa nije ni ocekivati nesto bolje, pa smo tako tu gde jesmo, sve ove godine. sa svetlanom, drogiranim aleksandrom, i njima slicnim. doduse, manje popularnim, ali konstantnim. ne bih ja analizirala mnogo zasto nam je ovako, tek dovoljno je reci da je zlocin pustiti prosecnog coveka da sam odredjuje -kvalitet-. covecanstvo se sastoji od prosecnih ljudi, nije to uvreda. prosecan je covek konzument lakih nota, lako citljivog stiva koje ne pokrece promisljanje, brzih i ispraznih informacija. ako se ne varam, liberalni kapitalizam (ili sta je vec ovo sto zivimo, ne umem da domislim ), dozvoljava tu istinu u praksi. ok, mozda sada zivimo istinu, covek je to sto trenutno vidimo, medjutim, ne moze covek a da se ne zapita, nije li bolje bodriti coveka da iskoristi potencijale koje je dobio od prirode? ili ih treba obradjivati na ovakav nacin? napraviti od coveka -bonsai drvo-. da lici, a nikada se ne razvije i nikada granama ne dotakne nebo.
svetlana je -bonsai drvo-. njena publika takodje. sistem, ako ga uopste u ovoj zemlji ima, ne mari. ili je tako genijalno osmisljen da obesmisli svaki pokusaj da covek bude nesto vise od novcanika, prazne glave, i para nogu koje ce trcati od jednog do drugog soping centra.

danas dnevna stapma prenosi utiske sa koncerta. kreira misljenje, vestima dodaje epitete i ne bavi se cinjenicama. u -vecernjim novostima- procitam da je sinoc bio -cecotres-. pomislim, nisam dobro procitala. stavim naocare. pise -cecotres-. ko su ljudi koji tako pisu? kakav je to recnik? ko su urednici tih novina? novinarstvo? sta je bre ovo? ne umem da domislim. dozvoljavam da sam prestroga, da spadam u generaciju ljudi koja je ucila vise u osnovnoj skoli nego sto danas uce na fakultetima, mozda sam samo eksperiment jednog rezima. sve je moguce. i mozda zato ja ovo ne umem da zivim. ne mogu da budem -bonsai-. negovane su nam duse i umovi tako da se razvijamo da nam grane dotaknu nebo. da nam krosnje greje sunce, a ne da nas zakrzljale drze na prozoru. i mozda nase vreme prolazi, ok je to. svet se menja. meni i meni slicnim, ostaje da posmatramo, ponekad nesto kazemo, napisemo ili mozda otpevamo. na to imamo prava. ako svetlana moze da peva, mogu i ja da pisem. demokratija, sloboda, lib. kapitalizam. svi -mozemo- sve, sreca, sreca, radost. al` za malo. nije ovo stvarnost. iluzija je. jos jedan eksperiment.

bilo kako bilo, svetlana opstaje. peva, voli, gospodu se zahvaljuje, najsrecnija je zena na svetu. tako bar ona kaze.
ja evo ne znam.
Objavio yin u 22:08 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar