Zamalo Pobedjen

5/6/2007

Jedan dugacak uvod...

Pozdrav svima koji ovo trenutno citaju i hvala na tome. Nije bitno kako se zovem, cime se bavim, ma nista nije bitno - bitno je da sam ovde i da sada imam blokadu jer ne znam kako da pocnem , a toliko toga sam hteo da napisem... hmm... pa pocecu iz pocetka...

Rodjen sam na prolece 1983. godine - ja sam plakao a svi oko mene su se smejali - standardno. Uvek sam bio voljeno dete kome ljubavi i paznje nikada nije manjkalo. Razmazili su me na neki cudan nacin, ne onako klasicno da dobijem sve sto zelim kuknjavom i placem vec jednostavno kada nesto zelim moram to dobiti - sva sredstva su u igri. E, tu pocinje gradjenje moje licnosti, razvoj moje ambicije sto me je posle, koju godinu kasnije, dotuklo.

Osnovna skola - bio sam fino mirno slatko dete iz komsiluka kakvog bi svaka majka pozelela - fuj, ali to mi je davalo odlicne ocene sa malo truda sto se lako dalo shvatiti pa sam tako nastavio i u srednjoj skoli. Grrr kako sam mrzeo tu srednju skolu, to okruzenje i te ljude - ne zbog njih, valjda to nije bilo ono sto sam ja hteo pa su mi svi bili krivi, ali eto desi se nesto nepredvidjeno. Rat je trajao godinama pre toga. Prvo je bio psiholoski, osecao se samo u vazduhu, a kasnije je postao onaj pravi, filmski. Do juce sam gledao filmove o teroristima koji upadaju u kafice i ubijaju omladinu i to mi je bila naucna fantastika, a posle sam se nalazio na sahrani onih koji su stvarno poginuli na isti nacin kao oni u filmu... To je pocelo da se desava stalno. Sahrane svakog dana. Samo cujes neko je  ubijen iz snajpera na putu... neko je kidnapovan... a sve te to pritiska i unistava i pitas se ko je bre sledeci?! Tada sam poceo da gutam, da drzim stvari u sebi, a da se trudim da ljudi koje volim budu srecni i da budem maksimalno uz njih, da ne pokleknu.

Ne, nemojte misliti da je ovo neka ratna prica, daleko o toga. Ovo je samo pocetak moje licne storije  u kojoj se rat vise nece spominjati. Premotacu malo film unapred, cisto da izadjem iz "teske teme" i nastavicu dalje sa posleratnim periodom. Dakle, po balkanskom sablonu nadjem se i ja u koloni izbeglica, ovog puta smo bili raseljena lica (sve sa oznakom R) i nadjem se u novoj sredini gde me niko nije poznavao. Trebalo se izboriti sa svojim umom, a ja sam na svoja pleca uzeo i svoje najmilije, sretan sto smo zivi i zdravi, trebalo je samo sacuvati zdrav razum. Juce si bio kralj. Imao si sve. Danas si prosjak, zasto? Ali, ziv covek moze sve. Ubrzo smo se vratili svi u zivot uz podrsku ljudi koji su nam se nasli i danas je bolje nego sto je nekada bilo.

Dobra strana pojavljivanja u novoj sredini, bez icega, je sledeca: proslost je samo u tvojoj glavi i niko je ne zna. Shvatis da tebe niko ne poznaje i da mozes da budes bilo ko, odnosno bilo kakav. Shvatis da treba samo da kliknes dugmence u glavi pa da budes glavni  - tj. svi ponekad zamisljamo kakvi  bi voleli da budemo, e ja sam dobio sansu da napravim drugog sebe, a onog starog da sacuvam negde duboko u malom mozgu. Mozda zvuci jezivo, ali shvaticete vi vec. Jbg, pre toga prakticno nisam imao najboljeg druga, drustvo... Ma ljudi me nisu zanimali, soim mojih ukucana. A sa druge strane imao sam hobije, sekcije, interesovanja... Ali me ljudi ni tu nisu zanimali. Sebicni osobenjak. Pocela nova skolska godina, ja okruzen likovima nekim cudnim, nejasnim, ma nepoznatim, plus sto sam zaglavio u sred srede. Njima je bilo lako, isli su zajedno u razred pre toga, znaju se jos od kad a ja banuo tek tako. A kao klinac sam dok sam gledao "Beverli Hils" razmisljao kako bih se ja osecao da se pojavim negde kao skroz nov lik, pogotovo kada su pravila vec ustanovljena, grupice oformljene, klanovi konstituisani... Trebalo je naci mesto za sebe. E tako je dojucerasnji slatkis iz komsiluka, fino, mirno i povuceno dete postalo ... pa ne mogu da nadjem rec. Nek bude Haos. Postao sam haos! Niko nije mogao da zna sta od mene moze da ocekuje, pa ni ja sam - samokontrola, sta bese to??!!

Zivot u rezervatu nikome ne prija. Nisam se uklapao u mentalitet ljudi medju kojima sam dugo ziveo, ali nasuprot tome nova sredina u kojoj sam se nasao me je odusevljavala. Poceo sam da izlazim, da upoznajem ljude. Svakog dana upoznajes njih 5-6, ne mozes ih sve popamtiti, pa onda vrsis selekciju koga ces za druga a koga ne, samo sam se smejao, salio, bio veseo, a skola. Koja skola? Nikada mi nije bilo jasno kako sam bio jak vrlodobar u najtezoj skoli u okruzenju bez imalo ucenja, a pride sto sam cetvrtu godinu proveo u kaficu, a ne u klupi. Nemojte pogresno shvatiti - nisam se drogirao, nisam pio, cak ni pusio, ali svima sam bio jako zanimljiv. Cak mi je jedna drugarica rekla da je jako interesantno to u vezi mene sto delujem tako cisto, neiskvareno, a sto sam u sustini opasnost koja je spremna na sve! Imponovalo mi je to, a i poonasao sam se u skladu sa tim. Profesore sam lagao, vadio se na tezak zivot - naravno sve u granicama ponosa, sebi pravio raspored casova, idem u Crveni krst (kao) a ja sedim sa drustvom i degustiram kaficu u najskupljem kaficu u gradu. Bilo je i losih strana - poceo sam da ucim da manipulisem ljudima. Naucio sam da manipulisem ljudima. Dopalo mi se da manipulisem ljudima. Manipulisanje ljudima nije lepo. Boze, sada kada mislim o sebi u tom periodu kazem - svaka mi cast! Znao sam da uzivam u zivotu i imao sam kontrolu u obavezama. Nisam naseo ni na jedan porok, nista me od toga nije mamilo, obecavalo je sve da cu biti odlican politicar, diplomata, mozda i advokat - ko zna. Trebalo je krenuti na fakultet.

Joj bre koliko tek ima da se pise! Ala sam se upetljao, a jos nisam ni poceo o onome sto je poenta ovog mog bloga! Ali moram da napisem uvod, da postepeno ulazim u sustinu.

 

 

 


11:22, 5/6/2007 10komentara Link

Pošalji komentar

11:24, 5/6/2007 Poslao Lulu
dobrodosao

11:28, 5/6/2007 Poslao Proslost
Samo polako

11:48, 5/6/2007 Poslao mars
ocigledno snalazljivo ces nas provesti i kroz ovaj uvod
i kroz nastavak price ))

11:48, 5/6/2007 Poslao SumerWine
da, samo polako...pozdrav

12:11, 5/6/2007 Poslao pobednik
Hvala vam svima na komentaru! Najbolji ste!

12:31, 5/6/2007 Poslao Freeda
zanimljiv uvod,ali kao shto si i sam napisao,ima josh mnogo da se pishe
sve u svemu...dobrodoshao

20:02, 5/6/2007 Poslao Jezgro
mah,mah

22:28, 5/6/2007 Poslao Anoniman
pozz i tebi
dobar ti je pocetak))

22:30, 5/6/2007 Poslao mistichna
ovaj Anoniman iznad sam ja ))
pozz

10:06, 6/6/2007 Poslao oliboy
Dobar uvod. Ali, da li je istina? Da možda samo ne manipulišeš narodnim blogerskim masama? :-)

{ Last Page } { Page 2 of 2 } { Next Page }

O meni

Home
Moj Profil
Arhive
Prijatelji
Foto Album

Broj poseta od 06.06.2007. je

Linkovi


Kategorije


Poslednje napisano

Jos uvek uvod ili ubrzano premotavanje filma
Jedan dugacak uvod...

Prijatelji


Blog Hosting

BlogOye - Balkan Blog Portal