* * *
Пауками мысли ползут у меня внутри.
Через кожу наружу лезут,
выгрызая мои мозги...
Пауками мысли ползут у меня внутри.
Через кожу наружу лезут,
выгрызая мои мозги...
* * *
Postoje ljubavi zbog kojih vredi izgarati i umirati
Postoji istina, ponos i pravda zbog koje ako zatreba vredi krvariti
Postoji biološka smrt koja je neminovnost
Postoji i smrt (figurativna)
Koju sami izazovemo
Kukavičlukom
Licemerjem
Nepoštenjem
Pohlepom
Lažima
Proporcionalno srazmerna samoubistvu
Tim dušama Bog ne okreće glavu
Ne drže se opela
Ni plač se ne čuje
Jer nema te doline suza vredne spomena njihovih imena
Niti je žalost za njima žalost
Već se podsmehom
I izrazom gadjenja na licu
Ispraćaju na mesta
Tamo gde ni najlućem neprijatelju ne treba poželeti
To je ono mesto
Poluprostor
Ni na nebu ni na zemlji
To je ono što se zove biti živ
A mrtav
Hodajući leš
Zombi
Koji će te u prolazu dotaći a ti ga nećeš osetiti
Jer je materija usisala samu sebe iznutra
Poput kancera pojela sve što se pojesti dalo
A duša na nos iz tela izaći ne može
Jer ga je davno napustila
Odrekla
Teško je to
Teško
Ako treba zbog ljubavi da izgaram
Neka izgorim do poslednje čestice
Koja se imenom mojim zove
Ako se za ponos
Istinu i pravdu treba boriti
Da iskrvarim i do zadnje kapi krvi
Ja ću s punim srcem uprti
Pogled ka nebu
I moliću se očima
Kada glasa mi ponestane
Pogledom
Koji će reći
Hvala ti Oče
Što si me udostojio
Da s ponosom izgovaram ime tvoje
Postoji istina, ponos i pravda zbog koje ako zatreba vredi krvariti
Postoji biološka smrt koja je neminovnost
Postoji i smrt (figurativna)
Koju sami izazovemo
Kukavičlukom
Licemerjem
Nepoštenjem
Pohlepom
Lažima
Proporcionalno srazmerna samoubistvu
Tim dušama Bog ne okreće glavu
Ne drže se opela
Ni plač se ne čuje
Jer nema te doline suza vredne spomena njihovih imena
Niti je žalost za njima žalost
Već se podsmehom
I izrazom gadjenja na licu
Ispraćaju na mesta
Tamo gde ni najlućem neprijatelju ne treba poželeti
To je ono mesto
Poluprostor
Ni na nebu ni na zemlji
To je ono što se zove biti živ
A mrtav
Hodajući leš
Zombi
Koji će te u prolazu dotaći a ti ga nećeš osetiti
Jer je materija usisala samu sebe iznutra
Poput kancera pojela sve što se pojesti dalo
A duša na nos iz tela izaći ne može
Jer ga je davno napustila
Odrekla
Teško je to
Teško
Ako treba zbog ljubavi da izgaram
Neka izgorim do poslednje čestice
Koja se imenom mojim zove
Ako se za ponos
Istinu i pravdu treba boriti
Da iskrvarim i do zadnje kapi krvi
Ja ću s punim srcem uprti
Pogled ka nebu
I moliću se očima
Kada glasa mi ponestane
Pogledom
Koji će reći
Hvala ti Oče
Što si me udostojio
Da s ponosom izgovaram ime tvoje
